Od kudelje nema džointa

Od kudelje nema džointa

Shutterstock


Nekako se pogodilo da u isto vreme kada se zahuktavala polemika o hapšenju Predraga Koluvije i još osmoro zaposlenih u firmi “Jovanjica” zbog proizvodnje marihuane, Udruženje “Konoplja” zakazalo je predavanje o gajenju industrijske konoplje u Srbiji. Na podučavanju pod nazivom “Istine i zablude o industrijskoj konoplji”, održanom krajem prošle nedelje u svečanoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prazne stolice nije bilo, pa će se zbog zainteresovanosti ponoviti 1. februara sledeće godine. U međuvremenu će se edukacija o industrijskoj konoplji održati i u Nišu.

Možda na prvu primisao navođenje ova dva događaja u istom pasusu nije umesno, jer jedno s drugim nemaju dodirne tačke, ali preovlađujući deo javnosti, poput ogromnog broja učesnika pomenutog predavanja, kao i samog zakona koji u Srbiji reguliše ovu oblast, ne poznaju elementarnu razliku.

Uostalom, na pitanje da li su edukaciji o uzgoju konoplje prisustvovali poljoprivrednici, što je bilo razumno očekivati, dr Maja Timotijević, predsednica i jedan od osnivača “Konoplje”, odgovara:

“Mislim da se 95 odsto ljudi koji su došli nikada nisu bavili poljoprivredom. Ne znam s kakvom su predstavom došli na predavanje, ali mislim da ne umeju da razlikuju dve vrste konoplje. Pokušali smo sve da im objasnimo, onoliko koliko smo u stanju da to uradimo s obzirom na to da je zakon vrlo nedorečen i zavisi od toga kako ga ko tumači”.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Staro dobro ime

Nijansu u razlici između industrijske konoplje i marihuane, odnosno indijske konoplje, mnogi ne uočavaju jer pripadaju istoj vrsti. I jednu i drugu nazivaju kanabis, ali je ogromna razlika između njih dve u sorti ili semenu iz kojeg rastu. Engleski jezik je precizniji. Kanabis se upotrebljava kada se govori o marihuani, dok se za industrijsku konoplju koristi reč “hemp”. Nažalost, u našoj zemlji se čak i u navođenju stručne literature iz inostranstva ne pravi razlika, tako da je kanabis postao opšteprihvaćen termin iako se on odnosi na marihuanu.

Suštinsku razliku između industrijske i indijske konoplje čini sadržaj tetrahidrokanabinola, skraćeno THC, odnosno psihoaktivne supstance. U sortama industrijske konoplje koje su dozvoljene za gajenje prisustvo THC-a je maksimalnih 0,3 odsto, dok je u sortama indijske konoplje, vrstama marihuane koje se najviše gaje, iznos ovog opijata između 12 i nezamislivih 37 odsto.

Uprkos navedenim osnovnim činjenicama, čak i važeći Zakon o psihoaktivnim supstancama u Srbiji ne uočava razliku, pa u uslovima za uzgajanje industrijske konoplje koristi naziv kanabis. U komentaru na tu činjenicu, a u nameri da pomogne i svom udruženju i zakonodavcima, dr Timotijević je predložila da se u formalnu upotrebu za industrijsku konoplju uvede naziv koji se u Srbiji oduvek koristio – kudelja. Termin zvuči domaćinski, starovremenski, a kod starije generacije prva asocijacija je verovatno njena upotreba u oblaganju vodovodnih cevi i baterija u kupatilu kako bi se sprečilo kapljanje vode. Kudelja se na ovim prostorima oduvek gajila, dok reč konoplja odmah asocira na nešto nedozvoljeno.

Zvuči neverovatno, ali prema Predlogu novog Zakona o psihoaktivnim supstancama, član 7 trebalo bi da zabrani prodaju konoplje ili kudelje za vodovodne cevi, jer bi se time reklamirala biljka sa psihoaktivnim svojstvima!

“Naš zakon ne razlikuje industrijsku konoplju i indijsku konoplju. Kod nas samo tih dozvoljenih 0,3 odsto THC-a razdvaja šta je šta. Mi koristimo tri sorte: ‘Helena’, ‘Fedora’ i ‘Monoika’. I sve tri imaju daleko manji procenat THC-a. To su sorte koje su dozvoljene i ne može da se seje ništa drugo”, kaže predsednica udruženja “Konoplja” i tvrdi da u proizvodnji konoplje ne postoji mogućnost mahinacija:

Shutterstock

Shutterstock

“Prilikom dobijanja dozvole za njeno gajenje svako ima obavezu da priloži račun da je kupio seme, a zna se veoma dobro koliko semena ide po hektaru. Ne može da se kupi ni manje, ni više. I postoji sertifikat semena što znači da ga je odobrila fitosanitarna inspekcija. Ko hoće da radi legalno, mora da poseduje sve papire. Ko hoće nešto da muva, to može lako da se prepozna”.
Na jedno od najčešće postavljanih laičkih pitanja: “Da li se od industrijske konoplje može napraviti džoint i pušiti kao marihuana”, odgovor stručnjaka glasi – ne bi trebalo, ali može. Na potpitanje “kakvi su efekti ako se to učini”, odgovor je izričit – velika glavobolja.
“Ne postoji mogućnost da se industrijska konoplja zloupotrebi. Ne postoji jer je to sertifikovano seme, što znači da je ispitano, da ta sorta ni na koji način ne daje više od 0,3 odsto THC-a. Mogu vam reći da ‘Helena’, koja je domaća sorta, ima samo 0,1 odsto, čak i manje. I to u cvetu. U semenu uopšte nema THC-a, ni fiziološki ni biološki. I nikada s tim nismo imali problem. Ne znam šta je potrebno da se desi da bi bilo problema. Samo jedne godine se desilo, a tome ima bar dve decenije, da je zbog nezabeležene suše THC otišao naviše. I danas se to povremeno navodi kao ne znam kakav problem”, kaže dr Maja Timotijević.

Seme za proizvodnju, nazovimo ga pravim imenom – kudelje, može se i trebalo bi kupiti u Srbiji. Zvanično, postoji sortna lista na kojoj se nalazi šest ili sedam vrsta, ali za tri nema semena i ne gaje se. To su stare sorte koje je napravio Institut za ratarstvo u Novom Sadu, koji su svojevrsni čuvari semena, gena, ali ih ne proizvode već ih samo čuvaju. Prave samo “Helenu”.

Legalne prednosti

Okolnost, koja sumnjičavima može da deluje neobično, da se dozvole za uzgoj konoplje daju na po godinu dana, dr Timotijević ne vidi kao problem. Razumevanje za takvu zakonsku odluku stekla je u praksi:

“Industrijska konoplja je jednogodišnja biljka i pitanje je šta će sledeće godine biti uzgajano na toj parceli. Nije obnavljanje dozvole nikakav veliki problem. Mislim da je to u redu, jer je velika fluktuacija ljudi koji hoće da se bave uzgojem konoplje. Poljoprivrednici su po pravilu vrlo konzervativni i uglavnom seju ono što su godinama navikli da seju. Teško se odlučuju za promene, teško će se preorijentisati za nešto novo. Tek kada budu videli da je neko u selu zasejao konoplju, da je dobro prošao, onda mogu da krenu tim putem. Za konoplju se uglavnom opredeljuju mladi ljudi koji su rešili ili da ostanu na selu, ili hoće da iskoriste babinu ili dedinu zemlju koja se ne koristi, ili su to ljudi koji su nasledili zemlju pa žele da se oprobaju u ovom poslu.”

Shutterstock

Shutterstock

Pomenuto udruženje se od osnivanja 2015. godine omasovilo, danas su došli do 40 kooperanata u zadruzi, a od tek 60 hektara koje je bilo pod konopljom u celoj Srbiji kada su počinjali, danas se ona gaji na 800 hektara.

“Zaista se trudim da pričam samo o onome što je legalno, što je dozvoljeno da se radi. Ne želim da se sav naš mukotrpni rad i rezultati koje smo postigli na bilo koji način dovode u kontekst sa nečim što nije dozvoljeno”, kaže dr Timotijević.

Konopljino vlakno se odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu, pa se upotrebljava za proizvodnju užadi, konopca, jedra, platna, izradu odeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cevi i opreme, vreća, za izradu kočionog mehanizma i unutrašnjih obloga automobila… Drvenasti deo stabljike se koristi za izradu papira, celuloze, posebnog papira za slikarstvo, izolacione trake za električne kondenzatore, filtere za kafu i vrećice za čaj. Seme ima više od 30 odsto ulja koje se može koristiti u ljudskoj ishrani, a pošto je lako za sušenje upotrebljava se za proizvodnju boja i lakova. Naučnici kažu da uz pravilnu upotrebu, korišćenje konoplje s vrlo niskim udelom THC-a može veoma blagotvorno da deluje na zdravlje.
Međutim, u nekim zemljama je gajenje industrijske konoplje potpuno zabranjeno, dok se u drugim zasniva na razlikovanju tipa i udela THC-a. Ipak, događalo se da vlasti u pojedinim državama unište velika polja konoplje koja u sebi nije sadržavala ni 0,3 odsto THC-a.

Neutemeljena strahovanja

Poseban problem za proizvođače industrijske konoplje u našoj zemlji, samim tim i zakonodavce koji odlučuju o njenoj sudbini, predstavlja prisustvo CBD-a, što je skraćenica za kanabidiol. U pitanju je jedno od jedinjenja koja se nalaze i u marihuani, ali samo po sebi nema psihoaktivno dejstvo. U prevodu na jezik korisnika marihuane – ne možete se naduvati konzumiranjem CBD-a koji se dobija iz cveta biljke industrijske konoplje. Za razliku od THC-a, ovaj sastojak ne pokazuje nikakav potencijal za zloupotrebu ili stvaranje zavisnosti. Do danas nema dokaza o problemima u javnom zdravlju koji su povezani sa upotrebom čistog CBD-a, navela je 2017. godine Svetska zdravstvena organizacija. Stručnjaci se slažu da CBD nema psihoaktivan efekat, dok istovremeno sve više istražuju njegove pozitivne efekte na zdravlje.

Dok se u našoj državi još strahuje od mogućnosti da kudelja iznenada preraste u marihuanu, uz bojazan da će na takav način ovaj opijat u cigaret-papiru uticati na stvaranje novih sledbenika, podaci od pre samo nekoliko dana pokazuju da je potražnja za marihuanom u svetu u ogromnom padu. Dok legalna prodaja kanabisa u državama koje su to dozvolile ide lošije nego što je iko očekivao, vrednost akcija kompanija koje se bave ovim poslom drastično pada, a investitori su razočarani.

Kako opisuje “Dojče vele”, pre ovog preokreta akcije su rasle i po 400 odsto mesečno, a oni koji su svoj novac uložili u deonice firmi za uzgoj kanabisa često su se osećali kao kopači zlata.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Primera radi, neko ko je 2013. godine uložio 1.000 dolara u tada prilično nepoznatog proizvođača konoplje “Kenopi grout”, danas je mogao da bude bogatiji za 2,2 miliona dolara. Vrednost deonica se povećala za 290.000 odsto.

Brojni stručnjaci su bili sigurni da će to biti veliko tržište vredno 200 milijardi dolara u narednih deset godina. Američko investiciono društvo “Kauen” je čak predviđalo da će obrt sa proizvodima od kanabisa biti veći od onog sa alkoholnim pićima, iako je kanabis još delimično zabranjen.

Ali, od prvobitnog buma nije mnogo ostalo. Mehur oko kanabisa je pukao. Od marta ove godine to tržište je izgubilo najmanje 35 milijardi dolara od svoje vrednosti. Posebno je pogođena “Aurora kanabis”, jer je vrednost akcija tog kanadskog proizvođača pala za 60 odsto.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar