ONCE AGAIN: Ubistvo tajnog agenta

ONCE AGAIN: Ubistvo tajnog agenta

Foto: Shutterstock


Srpsko tužilaštvo moraće ponovo da prikuplja i povezuje dokaze kako bi rasvetlilo ubistvo crnogorskog državljanina Gorgije Darmanovića Gorga, nezvaničnog tajnog agenta Južnoafričke Republike, ali i osobe bliske tamošnjem i ovdašnjem podzemlju, posebno u poslovima šverca narkotika.

Darmanović je ubijen u maju 2018. godine na Novom Beogradu, a u istrazi je policija došla do dvojice Kruševljana, Sretena Matejića i Saše Đurđanovića, koji su najpre osumnjičeni, a zatim i optuženi za učestvovanje u ubistvu. Kao izvršilac zločina označen je bos kruševačkog podzemlja Dejan Stanković Ždrokinac, ali tek nakon što je ubijen, i to samo mesec dana posle likvidacije Darmanovića, pa samim tim nije ni optužen.

Optuženi Matejić i Đurđanović su prvostepenom presudom Višeg suda, prošlog meseca oslobođeni krivice, a sudija Ivana Ramić je prilikom izricanja presude kazala da tužilac nije dokazao da su njih dvojica pomogli Stankoviću da ubije Darmanovića.

-Tužilac ne samo da ovo nije dokazao, već tokom postupka nije ni utvrđeno ko je izvršio krivično delo i da li je pokojni Dejan Stanković imao učešća u njegovom izvršenju i na koji način. Tužilac se ovim činjenicama uopšte nije ni bavio – rekla je sudija Ramić, navodeći da je tužilac morao da dokaže da su optuženi znali da će se ubistvo desiti i da su bili svesni da u tome pomažu, što, prema njenim rečima, nije učinjeno.

Povezane vestiDVOSTRUKI ŽIVOT BOSA ŽDROKINCA

Prema optužnici, Matejić je obezbedio motor kojim je Đurđanović odvezao ubicu na mesto likvidacije i potom mu pomogao da pobegne. Obojica su negirali krivicu. Đurđanović je na sudu ispričao da je kobnog dana na Novom Beogradu čekao Stankovićevog sina Vojina u jednoj kladionici, kao i da je starijeg Stankovića sreo slučajno, i povezao ga motorom. Matejić je u odbrani tvrdio da nema veze sa zločinom i da se inače bavi preprodajom motora, pa je tako jedan prodao Dejanu Stankoviću.

Oslobađajuća presuda nije konačna i tužilaštvo na nju ima pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu, što se očekuje u daljem postupku, ali je veliko pitanje da li će u nastavku postupka tužilaštvo uspeti da prikupi bolje dokaze, sa kojima bi se krivica optuženih, kao i ubijenog Stankovića, nesumnjivo dokazala.

Za to vreme, moć srpskih i crnogorskih kriminalaca u JAR, u kojoj su godinama, sa ove ali i sa one strane zakona poslovali i Darmanović i Stanković neumitno raste, i to ne od juče, već u poslednjih deset godina, kada su luke JAR postale deo nove putanje za međunarodni šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Šverc kokaina ne samo da je otkrio tamošnje poslovanje Srba, već je i otkrio da se upravo ovde krije većina begunaca od srpskog zakona, a sve je za posledicu imalo nekoliko brutalnih likvidacija.

Dvostruki špijun

Darmanović, koji je do 2014. živeo u JAR, tamo je označen kao nezvanični agent koji je prisluškivao pripadnike tamošnjeg podzemlja, ali i obaveštajne i vladine krugove. Čak je smatran i dvostrukim agentom koji trguje informacijama. Njegovo ubistvo se u JAR smatra atentatom koji je najviše potresao tamošnju obaveštajnu zajednicu, ali i podzemlje ovog dela sveta i podzemlja Istočne Evrope.

Motiv Darmanovićevog ubistva do sada nije utvrđen i nije poznato ono najvažnije – da li je ono posledica ličnog sukoba između njega i Stankovića, koji je takođe deo života proveo u JAR, i to kao ugledni biznismen u poslovima sa rudnicima dijamanata, ili je Stanković u ovom slučaju bio samo plaćeni izvršilac zločina. U tom slučaju, po čijem naređenju je Stanković izvršio ubistvo Darmanovića, nije poznato.

Povezane vestiKo se upecao u Elezovu mrežu

Najveći balkanski narko-bos Darko Šarić, koji je nedavno zbog trgovine drogom osuđen na 15 godina zatvora, navodno se jedno vreme svog bekstva, u kome je bio od početka akcije “Balkanski ratnik” pa sve do predaje 2014, krio u JAR, a njegovo ime tamo se povezuje ne samo sa tadašnjim bosom tamošnje mafije, Čehom, Radovanom Krejčirom, već i sa zaštitom prvog čoveka tamošnje obaveštajne agencije.

Priča o Šariću u JAR ponovo je aktuelizovana nakon što je kubanski kralj droge Nelson Pablo Ijester Garido prošle nedelje u SAD osuđen na pet godina zatvora. Ijester Garido je u Južnoj Africi poslovao dve decenije, i prema dokazima SAD, upravljao je mrežom krijumčarenja droge iz Južne Afrike od 1997. do februara 2016. godine. U JAR za sve to vreme nikada nije bio osuđen, ali je jednom, 2011. godine bio hapšen, i to nakon što je u Port Elizabetu zaplenjeno 166 kg kokaina, sakrivenog u brodskom kontejneru. Kako se sumnja, deo ove narko-mreže, kojom je upravljao Garido, bila je i grupa Srba koji žive u Brazilu. Postupak protiv tada uhapšenog Garida je završen povlačenjem optužbi, i to pre svega zahvaljujući vezama koje je potegao upravo Radovan Krejčir. Godinu dana posle ove zaplene, bivši policajac Ivor Povel, u svojstvu novinara, objavio je članak u kome je tvrdio da je Mark Hankel, najviši član obaveštajne službe za kriminal SAPS, zaštitio Krejčira i istočnoevropske begunce, uključujući Šarića, kao i da je tada uništeno sedam obaveštajnih dosijea o tim beguncima.

Hankel je ove optužbe odbacio kao besmislicu.

Godinu dana nakon objavljivanja ove informacije, u Bedfordvjuu, Johanezburg, ubijen je do tada najuticajniji Srbin u podzemlju JAR – Veselin Laganin. Ubijen je u svojoj kući, u insceniranoj pljački, i do danas njegovo ubistvo nije rešeno. Laganin je u poslovima sa drogom bio povezan sa Krejčirom, Šarićem, a na osnovu Povelovog izveštaja, i sa Garidom. Specijalni inspektor Majk Bolhajs, koji je bio član tima za istragu o ubistvu Laganina i niza drugih sumnjivih ličnosti, izjavio je tada medijima da je Laganin ubijen jer je “previše brbljao” o poslovima Krejčira i drugim mutnim radnjama u podzemlju.

Sve u svemu, ubistvo Laganina je ostalo nerešeno, a u međuvremenu je policija JAR na svojoj teritoriji otkrila i tada najpoznatijeg srpskog begunca – Dobrosava Gavrića, osuđenog za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.

Povezane vestiSrbi u svetu

On je otkriven mesec dana pre nego što je Garido uhapšen zbog zaplenjenog kokaina u Port Elizabetu. Garido, koji je bio na vezi sa Krejčirom, na vezi je bio i sa čuvenim Sirilom Bekom, čovekom koji je pod svojom kontrolom držao obezbeđenje svih noćnih klubova. Gavrić, koji je pod lažnim imenom Saša Kovačević živeo u JAR, otkriven je kada je izvršen atentat na Beku, kod koga je radio kao obezbeđenje, i sa kojim je bio u vozilu kada je na njih otvorena vatra. Kovačević, odnosno kako se zatim utvrdilo Gavrić je preživeo pucnjavu, ali je kasnije, kada je utvrđen njegov pravi identitet, smešten u ekstradicioni pritvor, u kome se i sada nalazi. U JAR je optužen za prevaru i nezakonito posedovanje 9.524 grama kokaina. Nekoliko meseci nakon Gavrićevog hapšenja, u medijima JAR pojavile su se informacije da se na njihovoj teritoriji krije i odbegli Šarić, i to pod lažnim imenom Jan van Husel. Tamošnje vlasti su tu informaciju zvanično demantovale, ali su mediji nastavili da pišu o toj mogućnosti, tvrdeći zatim i da je Šarić otišao iz JAR na dojavu “države” da treba da napusti zemlju.

Od tada ubistva, istrage i sudski slučajevi oblikovali su podzemlje Južne Afrike, a kako izgleda u mafijaškim ratovima najdeblji kraj izvukli su upravo Srbi, koji su tamo ušli u narko-biznis.

U aprilu 2018. godine u Randburgu ubijen je Milan Đuričić, koji je zajedno sa Gavrićem u Beogradu bio osuđen za ubistvo Ražnatovića 2000. godine u beogradskom hotelu “Interkontinental”. Đuričić je izrešetan na ulici dok je u automobilu čekao zeleno svetlo na semaforu. U momentu kada se zaustavio, put mu je preprečilo belo vozilo iz kog su istrčale tri osobe i zapucale na Đuričića.

Mesec dana nakon Đuričićevog ubistva, na Novom Beogradu ubijen je Darmanović, a jedna od teorija motiva njegove likvidacije bila je povezana upravo sa prethodno likvidiranim Đuričićem. Navodno, Darmanović je znao ko stoji iza Đuričićevog ubistva, pa je „morao da nestane”.

Onda su od jula 2018. do aprila 2019. u Johanezburgu, jedan za drugim ubijena još četvorica muškaraca sa ovih prostora. Najpre je u julu 2018. ubijen Darko Kulić, kada je u njega ispaljeno 30 metaka u predgrađu Randburg u Johanezburgu. On je ostao na mestu mrtav, a njegova žena i još jedan muškarac srpske nacionalnosti, koji su se sa njim nalazili u vozilu, povređeni su. Par kilometara dalje ubice su za sobom ostavile zapaljen automobil. Ubijeni Kulić u Srbiji je poznat po tome što je svojevremeno pucao na Gorana Bojovića Amonijaka u Zemunu. Posle pucnjave Kulić je pobegao, ali se vratio i na grupu muškaraca koji su Bojoviću pružali pomoć bacio bombu. Zatim je u junu 1992. ranio inspektora Milisava Spasojevića, koji je na kraju uspeo da mu stavi lisice na ruke. Kulić je, prema podacima srpske policije, bio blizak i sa Jovanom Guzijanom Cunerom, koji je ubijen 5. oktobra 2002. godine, i za čije ubistvo su osuđeni pripadnici zemunskog klana. Sledeći na meti ubica bio je Đorđe Mihaljević, trgovac dijamantima poreklom iz Crne Gore, koji je u septembru 2018. ubijen u južnoafričkom gradu Bedfordvju, nedaleko od Johanezburga. Ovaj biznismen kontrolisao je više kompanija i povezivan je sa poznatim kriminalcima. I on je ubijen dok je u automobilu čekao zeleno svetlo na semaforu, kada su dvojica napadača u njega ispalila rafal iz automatskog oružja. Pola godine kasnije, u martu 2019. ubijen je i Beograđanin Jugoslav Smiljkić. Dok je telefonirao pored svog motora, u njega su dvojica maskiranih napadača ispalila 15 metaka. Poslednja žrtva sukoba u podzemlju JAR je Lazarevčanin Ivan Đorđević, koji je ubijen u predgrađu Brajanstona u aprilu 2019. godine.

Đorđević je upucan sa više od 20 metaka na parkingu u Brajanstonu, nedaleko od Johanezburga. Do tamo su ga pratile maskirane ubice u BMW-u, a snimak video nadzora pokazuje da Đorđeviću u momentu dok se parkira prilazi BMW, preprečuje mu put, a zatim iz vozila izlaze ubice i iz pušaka pucaju u njega. On otvara suvozačeva vrata i počinje da beži, ali ga jedan od ubica stiže, ispaljuje još nekoliko hitaca i zatim se vraća u BMW.

Nijedno od ovih ubistava nije rešeno, a najviše tragova policija ima upravo u istrazi ubistva Đorđevića. Naime, Đorđević je bio umešan u trgovinu drogom i u tom poslu bio je na vezi sa Timoti Loterom, šefom privatne kompanije za obezbeđenje, koji je ubijen 5. januara ove godine u Kejptaunu. Loter je navodno bio u poslovima sa kolumbijskim narko-kartelima.

Osveta

Dejanu Stankoviću Ždrokincu sudilo se za ubistvo kruševačkog stomatologa Milutina Rokića, ali je oslobođen pošto sud nije mogao da utvrdi da li DNK pronađen na mestu ubistva pripada njemu ili njegovom bratu blizancu. Stariji Stanković ubijen je u Kruševcu u junu 2018. godine, mesec i po nakon što je u istom gradu ubijen njegov sin Vojin. Za ubistva starijeg Stankovića sudi se grupi poznatog kruševačkog kriminalca Zorana Jotića Jotke koji je, kako tvrdi tužilaštvo, organizovao zločin u ime osvete za likvidaciju svog najboljeg prijatelja Gorana Petrovića Pete. Za ubistvo njegovog sina optužen je član Jotićeve grupe.

Presuda

Mafijaški šef Radovan Krejčir, oko čijeg imena se vrte svi poslovi podzemlja u JAR, 2016. osuđen je na 35 godina robije. Krejčir, koji se dovodi u vezu i sa švercom narkotika, osuđen je za otmicu i pokušaj ubistva brata svoga saradnika, koji je nestao sa 25 kilograma metamfetamina, poznatijeg kao kristalni met. Pravosuđe u Johanezburgu tereti ga i za ubistvo jednog Libanca.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar