OSVETA “GORSKOG VUKA”: Poslednji četnički komandant koji se borio sa partizanima

OSVETA “GORSKOG VUKA”: Poslednji četnički komandant koji se borio sa partizanima


Čim je na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije počeo Drugi svetski rat, tada tek sedamnaestogodišnji Vladimir – Vlado Šipčić dobrovoljno se prijavio za vojsku u kasarni u Pljevljima. Od tog trenutka se punih 16 godina od oružja neće odvajati.

Rođen je 12. maja 1924. godine na Durmitoru, u selu Mala Crna Gora, i kao dečak je od starijih naučio kako da barata oružjem. Imao je četvoricu braće: Mihajla, Žarka, Simu, Radoja i sestru Vidosavu. U dečačkim danima je najviše voleo da odlazi u lov na Durmitoru.

Razlaz sa partizanima

Po pivskim selima se pričala legenda da je Vlado znao ubiti iz puške orla dok je u letu. Na zborovima gde su bila nadmetanja mladića u bacanju kamena sa ramena, vučenje konopca ili rvanje, nije mu bilo ravnog. Završio je osnovnu školu iako za knjigu nije previše mario. Kada je stasao za srednju školu, odustao je od daljeg školovanja ne želeći da izgubi slobodarski život gorštaka.

Vladov otac Mitar je bio učesnik svih ratova od 1912. do 1918. godine za oslobođenje srpskog naroda od osmanlijskih, austrougarskih i bugarskih osvajača, kao i za stvaranje prve južnoslovenske države na Balkanu.
Vlado je izrastao u korpulentnog mladića koji, kada se prijavio za vojsku, nije bio naklonjen nijednoj političkoj opciji. Pre rata je gajio izvesne simpatije prema komunizmu, ali će svoj stav u kratkom vremenu u potpunosti promeniti.
Na početku rata proveo je neko vreme sa partizanima i četnicima još dok su oni bili zajedno. Učestvovao je u trinaestojulskom ustanku 1941. kada su kvinsliške snage u Crnoj Gori proglasile nezavisnost pod italijanskim patronatom. Ustanak je učinio da se skoro čitava Crna Gora oslobodi od okupatora, ali samo nakratko, jer je već u avgustu 1941. okupatorima stiglo veliko pojačanje.

Povezane vesti – SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (I deo): Veze sa engleskim obaveštajcima

Prema sećanjima njegovih saboraca, posle incidenta u jesen 1941. godine kada su partizani zarobili italijanske vojnike, Vlado se usprotivio načinu na koji su se ophodili prema ratnim zarobljenicima.

Sukobio se i sa partizanskim komandantom koji mu je oduzeo pištolj koji je Vlado uzeo od zarobljenog italijanskog oficira, jer je verovao u staro nepisano pravilo “ko zarobi, njegovo je”.

U isto vreme se razočarao i antisrpskim ideologijom koju su propagirali komunisti. Odlučio je da napusti partizane i prešao na teritoriju Hercegovine gde se priključio četnicima. Sa svojih 17 godina bio je najmlađi pripadnik četničke brigade.

Ubistvo oca i strica

U Hercegovini su u to vreme stradali mnogi Srbi od ustaške ruke, pa je podignut narodni ustanak. Kako na Durmitoru i u okolini nakon sloma julskog ustanka još nije bilo velikih sukoba, Vlado Šipčić i brojni drugi Pivljani su u Hercegovini pristupili bataljonu kojim je komandovao Spasoje Dakić.

U zimu 1941. i početkom 1942. godine komunisti su uspeli da organizuju partizanske oružane snage u Crnoj Gori i izvedu prvu fazu socijalne revolucije. U leto 1942. su, uz očekivanje da će im u pomoć priteći sovjetska Crvena armija, nastavili sa sprovođenjem svoje ideologije na teritorijama koje su držali pod kontrolom, zbog čega su se sukobili sa značajnim delom stanoviništva. Surovo su se obračunavali sa političkim neistomišljenicima, počeli su da čine i zločine. Sve to je izazvalo da se narod okrene protiv partizana i pruži podršku četnicima koji su se udružili sa Italijanima i u junu 1942. proterali partizane iz čitave Crne Gore.

Povezane vesti – SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (II deo): Kako je Tito prevario vođu četnika?

Među onima koji su se suprotstavili ponašanju partizana bili su i Vladovi najbliži. Partizani su 1943. godine iskoristili kapitulaciju Italije i uspeli da se vrate u Crnu Goru. Jednog septembarskog jutra, u praskozorje, upali su u kuću Mitra Šipčića, Vladovog oca, vezali njega i njegovog brata Draga i odveli ih sa sobom na Žabljak. U zatvoru su Šipčići, uz druge partizanima nelojalne Srbe, bili mučeni od strane komunista i na kraju određeni za streljanje kao “velikosrpski hegemonisti”. Otac je streljan na Žabljaku, njegovo telo je bačeno u jamu nazvanu “pasje groblje”, a Vladov stric je ubijen prilikom pokušaja bekstva.

Stradanje saboraca

Posle ubistva oca i strica Vlado je čvrsto rešio da se sveti partizanima dok je živ. To je vrlo efikasno i brutalno sprovodio. Nakon rata je, navodno, po lokalnim pričama, razoružao i skinuo do gola prvu partizansku patrolu koja je krenula da ga traži i pustio ih uz poruku komunističkim komesarima da će krvavo platiti za smrt njegovog oca i strica.
Vlado je tokom rata postao jedan od najboljih boraca Fočanske četničke brigade. Branio je srpski narod od ustaša i komunista na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH. Njegovi ratnički uspesi postali su legendarni u tom kraju. Kraj rata je dočekao kao prekaljeni borac i podoficir Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Zarekao se da se neće nikada predati partizanima kao što su uradili mnogi četnici nakon zarobljavanja generala Draže Mihailovića 1946. godine. Nastavio je da se bori zajedno sa Božom Bjelicom i Srpkom Medenicom. Njih trojica su, na čelu poslednjih grupa četnika od oko 30 ljudi, likvidirali brojne članove komunističke partije od kojih su neki tokom rata, pre prelaska u partizane, bili ustaše.

Povezane vesti – SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (II deo): Kako je Tito prevario vođu četnika?

Udba, tadašnja tajna policija, organizovala je veliku poteru za Šipčićem i njegovim saborcima. Otkrili su pećinu u kojoj se sa svojom grupom skrivao nakon što ga je odao jedan rođak. Pripadnici Udbe opkolili su skrovište sa svih strana, u razmeni vatre je poginulo nekoliko udbaša i četnika, a Vlado je uspeo da se spase skočivši u Taru sa velike visine. Pripadnici Udbe bili su ubeđeni da je tom prilikom stradao. Vlado Šipčić je poštedeo život svom rođaku jer ga je, kažu meštani, majka Vida zaklela da mu se neće svetiti.

U smrt sa devojkom

Narednih godina organizovane su brojne potere za Vladom Šipčićem i njegovim preostalim četnicima. Njihova snalažljivost, odlično poznavanje terena i podrška lokalnog stanovništva ih je uvek izvaliča iz problema. Uspešno su se skrivali po planinama, šumama i pećinama godinama posle Drugog svetskog rata.

Prema knjigama u kojima je zabeležen njegov gerilski način života i legendama koje su se prepričavale, Šipčić se pojavljivao iznenada, brzo je delovao i nestajao, pa ga je narod nazivao gorskim vukom. Bio je nepoverljiv, oprezan i oštrouman, zahvaljujući čemu je uspeo da izbegne brojne zasede.

Božo i Srpko su zbog izdaje poginuli 1951. godine, a Vlado je sa nekolicinom četnika nastavio borbu. Nije uspeo da osveti Srpka Medenicu, ali je zato kaznio Stoju Golubić, ljubavnicu Bože Bjelice koja ga je predala komunistima. Ubijena je metkom ispaljenim u čelo na narodnom saboru u istočnoj Bosni. To je bilo veliko poniženje za policiju i vlasti koje su 1955. godine proglasile Vlada Šipčića državnim neprijateljem broj 1 i organizovale ogromnu potragu za njim.

Šipčićevu četničku grupu su likvidirale jedinice državne bezbednosti FNRJ u julu 1957. u okolini Pljevalja. Tada je imala samo sedam članova. Vlado Šipčić je po jednoj verziji ubijen u sukobu na planini, a po drugoj na železničkoj stanici 29. jula 1957. sa svojom verenicom Anom Vojinović, sa kojom je navodno pokušavao da pobegne u Francusku. Zvanična smrt nikad nije potvrđena, pa se u njegovom kraju veruje da je možda uspeo da pobegne.

5 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Aco

    Ko imalo poznaje istoriju zna da se ne mogu porediti ustaski zlocini sa cetnickim.Vreme je da i mi pocnemo hvaliti cetnike kao branioce pravoslavlja.Nista vise a ni manje od hrvata i ustastva.

  2. 3
    Manda

    Iako je ravnogorska ideologija već skoro 30 godina dominantna u ovoj državi, interesantno je da se ovakve priče pojavljuju tek u zadnje vreme… Kada skoro da nema živih svedoka… Oa sve može da prođe. Prilično smešno..

  3. 5
    Batica

    Nećeš ti nikog zavaditi ako mu kažeš istinu. Boleće jedno vreme, a onda će postati bolji čovek. Sve je bolje nego živeti u laži da su nam komunisti i nacisti želeli dobro.

+ Ostavite komentar