Otrov, razum i druge “sitnice”

Otrov, razum i druge “sitnice”


Od juna ove godine Dejan Dimitrijević postao je, ako se tako može imenovati, svojevrsni fenomen na društvenim mrežama. O njegovoj nesvakidašnjoj priči, sa elementima potencijalno dobrog scenarija, oni koji su je čuli ili pročitali, sude prema ličnom nahođenju. Uglavnom ili verujući u izneto ili potpuno odbijajući mogućnost da je skrojena po realnom, stvarnom događaju. Sredinu između to dvoje je, zapravo, teško naći.

Opis okolnosti i sled događaja u Dimitrijevićevoj višemesečnoj borbi za dokazivanje istine, u najkraćem bi glasili ovako: Ručao je u restoranu koji godinama posećuje, nedugo potom mu je pozlilo, posumnjao je u trovanje, uradio analize na osnovu kojih se ispostavilo da mu je sumnja bila opravdana, ali se pokazalo i da se otrovi koji je uneo u organizam i njihova kombinacija mogu proizvesti samo u laboratoriji. Posle ovog dela priče, nastavka, zapravo, nema. Sve adrese i vrata na koja je pokucao tražeći odgovore na svoja pitanja i zahtevajući istragu ostala su zatvorena.

Grčevi i halucinacije

Slučaj ovog Beograđanina, koji je magistrirao primenjenu informatiku i političke nauke, dve decenije proveo na više zaduženja u značajnim centrima za elektroniku, napravio medicinski informacioni sistem koji prodaje u zemlji i inostranstvu, zahteva malo više istrajnosti. Zbog onoga što tvrdi, prvo logično pitanje je bilo da li se plaši komentara da “nije sav svoj”, zbog čega se ogromna većina usteže da iznosi bilo šta van standardnih ubeđenja i ograničenja, Dimitrijeviću ne predstavlja nikakvo opterećenje. Čuo je, kaže, samo jednom prilikom takvu opasku, mada nije siguran kako će to tumačiti oni od kojih mu glasovi ne stižu. Okruženje i prijatelji do kojih mu je stalo nisu mu okrenuli leđa. Naprotiv.

Screenshot_1

Njegova priča o kojoj je ovde reč počela je 5. juna u beogradskom restoranu gde je godinama ručavao bar jednom nedeljno. Na ručku je bio s prijateljem koji, kao i Dimitrijević, nije obratio previše pažnje na neobično ponašanje konobara koji ih je uslužio, a koji im je, uz čudan komentar o “ženskoj kafi” i nešto poput “nema ti pomoći”, istovremeno doneo aperitiv, kafu, glavno jelo i salatu.

Nepun sat nakon ručka, kada je već stigao kući, počeo je da oseća čudne simptome koji su vrlo brzo kulminirali dijarejom, kočenjem najpre vilice, a potom i grčenjem celog tela, na kraju vizuelnim halucinacijama i raznim neurološkim simptomima, što ga je nateralo na sumnju da je u pitanju teško trovanje.

Povezane vesti – Eksperiment koji je ubio najviše ljudi

“Grč nije popuštao, vilica se bolno zgrčila, jezik, užasan metalni ukus u ustima kao najgora rđa, grčenje celog tela, čekao sam svake sekunde da mi puknu mišići. Jednom sam povratio, mokrio na svakih 10 minuta, a onda su počele i halucinacije”, opisuje Dimitrijević.

Iste večeri, uprkos velikim bolovima koji su trajali danima, otišao je u privatnu laboratoriju. Sutradan ujutru uputio se i u državne medicinske ustanove kako bi ustanovio čime se otrovao. Nezadovoljan odgovorima koje je dobio, odnosno činjenicom da analize u državnim laboratorijama nisu vršene na otrove, kao i da je upućen kod neurologa, za pomoć se obratio lekarima iz inostranstva s kojima je uspostavio kontakt radeći na softverima za bolnice.

Shutterstock

Shutterstock

“Život su mi spasli lekari iz Rusije, Nemačke i Amerike koje sam zamolio da mi na osnovu simptoma kažu čime sam se otrovao. Iz Nemačke sam dobio odgovor da je u pitanju amanitin, ali je u njihovoj međusobnoj komunikaciji u koju su stupili lekar iz Rusije sugerisao da se verovatno radi i o muscimolu. Ovi otrovi se u prirodi nalaze odvojeno, dakle u kombinaciji mogu samo laboratorijski da se proizvedu, što je veoma zahtevna procedura.

Povezane vesti – SRPSKI ZATVORI: Pod ključem stotine teško mentalno obolelih

Posledica trovanja amanitinom je otkazivanje rada bubrega i jetre u roku od sedam do deset dana, a muscimolom da neko poludi, izvrši ubistvo ili suicid. Ili, ako slučajno preživi, da ga diskreditujete kao ličnost, jer otrovani posle toga završava u trajnoj psihozi, a uzrokuje i paralizu mišića. Ja sam nekako preživeo, verovatno mi nije sipana odgovarajuća doza. Posle pet dana su mi stigli neki lekovi iz Rusije i počeo sam da ih pijem. Mada za ove otrove ne postoje protivotrovi, meni je bilo bolje.”

“Slana kafa”

Svoju priču o trovanju Dimitrijević potkrepljuje zvaničnim nalazima Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, mišljenjima pojedinih ustanova u Srbiji, kao i pomenutih lekara i toksikologa iz inostranstva od kojih je dobio informacije i smernice šta da čini. Oni su mu skrenuli pažnju da je, ukoliko se jave znaci otkazivanja jetre ili bubrega, kasno za bilo kakvu pomoć, te da je nakon smrti ovako trovane osobe prisustvo navedenih otrova obdukcijom nedokazivo. Ujedno, njihovi tragovi u krvi ili urinu se ne mogu pronaći nakon nekoliko dana.

Dimitrijevićev advokat je u jednom od dopisa naveo sledeće:

“Ono što je frapantna činjenica i što se saznalo u pukom nastojanju da čovek sebi spase život, jeste saznanje da je u pitanju kombinacija smrtonosnih otrova koji su zapravo jako teško dokazivi i da baš te otrove nijedna od zvaničnih toksikoloških laboratorija u Srbiji ne radi, pri čemu mislim na toksikologiju VMA, forenziku MUP-a, kao i laboratoriju sudske medicine, jer jednostavno nemaju standarde niti metode za ovu vrstu analize, iako tehnički uslovi zapravo postoje. Iz svega navedenog, bez ikakve želje i namere da se u bilo koga upire prstom, pretpostavka je da je u pitanju veoma dobro organizovana metoda trovanja koju nije moguće dokazati, ili da ukoliko se samoinicijativno dokaže, za istima od strane nadležnih institucija iz nekog razloga ne postoji interes.

shutterstock_517925923

Činjenica je da se radi o izuzetno skupim komponentama, a za izradu kombinacije otrova pronađenih u slučaju Dimitrijevića je potreban rad u okviru vrhunske laboratorije. Tokom internet pretrage saznali smo da u Srbiji postoji firma koja je zastupnik kompanije iz inostranstva koja se bavi proizvodnjom ovih komponenti. Cene od zastupnika u Srbiji su dobijene bez ikakvih sigurnosnih procedura, iako se radi o izuzetno toksičnim supstancama”.

Dejan Dimitrijević je podneo tužbu za pokušaj ubistva, ali istražne radnje nisu obavljene po predlogu tužioca. Zaključkom drugog tužioca, tužba je odbačena uz obrazloženje da oštećeni nije naveo da je “kafa bila slana”. Nije naodmet pomenuti da je prema informacijama koje su javno dostupne u mnogim studijama, amanitin supstanca bez ukusa i mirisa.

Dimitrijevićev advokat zaključuje:

“Nakon odbacivanja tužbe Dejan Dimitrijević je podneo prigovor apelacionom tužilaštvu čiji odgovor je zasad još nepoznat. U međuvremenu su o svemu pismenim putem obavešteni i Predsedništvo kao i Skupština Republike Srbije, međutim, do današnjeg dana niko nije pokazao nikakav interes za ovaj slučaj, iako postoje neoborivi materijalni dokazi.

Povezane vesti – DEVOJČICA U DRVENOJ KUTIJI: Misteriozni zločin koji je šokirao Nemačku

Dejanovo trenutno stanje je veoma teško. On i dalje redovno radi analize, tragovi trovanja su i te kako vidljivi, kočenja tela i dalje postoje. Paradoks u čitavoj situaciji je što podrške, niti želje za bavljenjem ovim slučajem od strane nadležnih institucija u Srbiji nije bilo, niti je interes pobuđen nakon što je Dejan svoje tvrdnje samoinicijativno uspeo više puta dokazati”.

Bez reakcija

Prema njegovim tvrdnjama, policija se uopšte nije ni bavila ovim slučajem, nije konsultovala veštake, nije uradila suočenje njega i njegovog prijatelja s kojim je bio u restoranu sa konobarom. Šef restorana je policiji rekao da njih dvojicu poznaje, konobaru su pokazali Dimitrijevićevu fotografiju ali je odgovorio da ga se ne seća.

“Da sam ostao još nekih pola sata ili 50 minuta u restoranu, ja bih tamo dobio simptome. I odande bi me definitivno spakovali za psihijatriju. Jer, to nije stanje koje čovek može da kontroliše. Nisu to samo halucinacije, sav si ukočen i jedini nagon je da udariš glavom u zid… Kočenje je trajalo 12 sati, a halucinacije pet sati. Na kraju sam video ogromne žute tačke na osnovu kojih je, između ostalog, kasnije ruski toksilog posumnjao o kom otrovu se radi. Nemac je tvrdio amanitin i još nešto, Rus je rekao još i muscimol. Tako je to i nađeno u uzorku urina koji sam dao sutradan ujutru i koji se čuva sve vreme u Sudskoj medicini. Na tom uzorku je laboratorija našla sva tri otrova.”

I dalje odlazi na fizikalnu terapiju jer su mu nervi, kaže, “izjedeni muscimolom”, a mišići su mu se 90 odsto otkočili. Siguran je, kaže više puta je to potvrdio, da ga fizički prate, što se redovno događalo kada se ranije sretao sa tužiocem. To traje i danas, kao i situacije u kojima ga, u društvu s prijateljima ili tokom kupovine, fotografišu nepoznati ljudi.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar