OVK terete za zločine nad Albancima

OVK terete za zločine nad Albancima

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ


Sumiranje učinka Haškog tribunala u zemljama bivše Jugoslavije uglavnom se svodi na okvirnu konstataciju – “radi se o pristrasnosti i politici, a ne o pravu i pravdi”. Nijedna sukobljena strana čijim se političarima i oficirima sudilo pred Međunarodnim sudom za ratne zločine nije bila zadovoljna njegovim radom, pogotovo ne srpska čijim je državljanima izrečeno daleko najviše osuđujućih presuda.

Zbog prirode nastanka Tribunala u Hagu, uslovima u kojima se to desilo i zaključcima suda iznetim u obrazloženju presuda, značajnu većinu građana Srbije teško je pomeriti od čvrstog uverenja da je naša zemlja žrtva međunarodne politike koja joj nije naklonjena; a sud u Hagu je predstavljao tek batinu kojom se Srbija primoravala na nepravedne političke ustupke.

Kada je sredinom ove godine postalo izvesno da će se pred sudijama u Hagu pojaviti i pripadnici nekadašnje kosovske OVK, optuženi za zločine počinjene tokom ratnih sukoba na Kosovu, prvi put se i od albanskih političara čulo nešto slično. Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, izjavio je da “iza Specijalnog suda u Hagu stoji velika sila i da Kosovo teško može da interveniše u ovom trenutku”.

Povezane vestiOptužnice u kojima se Srbi ne pominju

Haradinaj je to rekao komentarišući optužnicu za ratne zločine koju je Specijalno tužilaštvo objavilo protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, dodavši da će na kraju procesa jedino biti važno da “OVK bude čista kao što i jeste”.

“Svi bi trebalo da budemo zainteresovani za epilog. Ako sud ispiše krivicu za visoke zvaničnike OVK, to će biti loša situacija za Kosovo na međunarodnom planu”, ocenio je Haradinaj. U vreme kada je i sam Haradinaj saslušavan u Hagu pod optužbama za ratne zločine, od svedočenja protiv njega odustalo je oko 30 svedoka, a pojedini su pronađeni mrtvi pod veoma čudnim okolnostima.

Selidba iz Prištine

Kada je Haški tribunal za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji posle skoro 25 godina prestao s radom, a nasledio ga MKS, odnosno stalni Međunarodni sud za ratne zločine takođe u Hagu, osnovne zamerke njegovih kritičara, osim na ispolitizovanost, odnosile su se na sporost, birokratizovanost 1.300 stalno zaposlenih, ogromne troškove za koje pojedini pravnici tvrde da su dostigli milijardu dolara godišnje…

Ovim zamerkama suprotstavljene su tvrdnje da je Haški tribunal potvrdio da međunarodna pravda, iako nije savršena, ipak postoji, te da mnogi od onih za koje je na suđenjima dokazano da su počinili zločine, ili su odgovorni za njih, ne bi bili zakonski gonjeni niti suđeni. Pošto ratni zločini ne zastarevaju, nacionalnim sudovima u regionu i istoričarima je u nasleđe ostavljeno puno posla. Za dve i po decenije u arhivama Haškog tribunala sakupljen je ogroman broj dokumenata o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i impresivan broj svedočenja žrtava, neposrednih i posrednih učesnika zločina koji su razorili nekadašnju zajedničku državu.

Povezane vestiTRGOVINA ORGANIMA U SRCU EVROPE: Žuta kuća i ostale ljudske farme

Dolaskom na red zločina koje su počinili pripadnici kosovske OVK, međunarodna zajednica se našla pred problemom koji je bila prinuđena da reši izmeštanjem Kosova iz pravnog sistema Euleksa i formiranjem specijalnog suda van Prištine. Specijalizovana veća i tužilaštvo su se 2019. godine uselili u modernu zgradu u Hagu koju je finansirala Norveška, gde radi oko 200 ljudi. Osoblje koje uključuje tužioce, istražitelje, analitičare, stručnjake za bezbednost, službenike specijalizovane za zaštitu svedoka i ostalo pomoćno osoblje čine isključivo građani zemalja članica Evropske unije, ili jedne od pet zemalja koje nisu njene članice – Kanade, Norveške, Švajcarske, Turske i SAD.

Pre samog početka rada suda, sredinom prošlog meseca, dogodio se nezapamćen incident sa curenjem dokumenata iz Specijalnog suda. Pre nekoliko dana sudija Dino Pajnliza je upozorio da bi to moglo da ugrozi bezbednost svedoka i utiče na procesuiranje teških ratnih zločina koje su pripadnici OVK počinili tokom i nedugo nakon rata sa Srbijom, od 1998. do 2000. godine. “Za sada je poznato samo ono što se znalo i prvog trenutka – tokom septembra anonimni kuriri su Udruženju ratnih veterana OVK u Prištini u tri navrata dostavili poverljive dokumente Tužilaštva”, naveo je Pajnliz.

Predsednik ovog udruženja Hisni Gucati i njegov zamenik Nasim Haradinaj tada su održali tri pres konferencije u vezi s dokumentima. Gucati je pozvao kosovske novinare da objave njihov sadržaj, a Haradinaj pomenuo imena nekih potencijalnih svedoka, dao informacije o njihovom prebivalištu i druge lične podatke. Spise čija autentičnost nije opovrgnuta, zaplenili su pripadnici Euleksa na Kosovu i vratili Specijalnom tužilaštvu. Zbog straha od pravne odgovornosti pred međunarodnim sudom, nijedan novinar na Kosovu do sada nije objavio njihov sadržaj.

Povezane vestiHARADINAJ: Oslobodilačka vojska Kosova vodila je čisti rat

Međutim, 260 stranica poverljivih dokumenata koje je navodno obezbedio haški izvor, našlo je put do albanske TV stanice „Top čenel“ iz Tirane. Na portalu te stanice nedavno je objavljeno nekoliko stranica koje, između ostalog, sadrže imena potencijalnih optuženih i teorije o njihovoj krivičnoj odgovornosti poput udruženog zločinačkog poduhvata i komandne odgovornosti. TV stanica navodno planira da objavi još dokumenata.

Zbog onog što su učinili, Gucati i Haradinaj su ekspresno uhapšeni i izručeni Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Optuženi su za pokušaj osvete i zastrašivanja svedoka koji sarađuju s Tužilaštvom, kao i distribucije poverljivih informacija o radu Specijalnog tužilaštva.

Samo dva dana pre njih dvojice uhapšen je i prvi pripadnik OVK protiv kojeg je Specijalizovano tužilaštvo podiglo optužnicu. Saljih Mustafa uhapšen je u Prištini i prebačen u Hag.

“Sada je ugrožena bezbednost svedoka koji su odlučili da sarađuju. Bilo koji svedok koji je možda bio voljan da svedoči protiv veterana OVK, sada je sigurno ozbiljno zabrinut kako za sebe, tako i za svoju porodicu, zbog same mogućnosti da se njihova imena saznaju. Ti svedoci sada mogu da odbiju da svedoče, čak i uz posebne mere zaštite svog identiteta, jer su njihova imena možda poznata. Ovo bi moglo da dovede do nazadovanja Specijalnog tužilaštva i negativno utiče na procesuiranje strašnih zločina. Nema načina da se sazna koliki je krug cirkulisanja tih dosijea. Razumno je pretpostaviti da postoje i drugi koji su primili ove dokumente osim veterana OVK i „Top čenela“. Niko ne može da zna da li će se i kada pojaviti još dokumenata”, ocenio je sudija Pajnliz, koji je radio kao sudija Euleksa od 2011. do 2013. godine.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Specijalno tužilaštvo za zločine OVK saopštilo je da je posvećeno istrazi i gonjenju pojedinaca koji su počinili ovo krivično delo.

“Tokom prošlih nekoliko nedelja primetio sam hvale vredni profesionalizam i moralni integritet kosovskih novinara i drugih komentatora u javnosti, od kojih su mnogi jasno rekli kako takve aktivnosti miniraju vladavinu zakona i kurs pravde. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da pohvalim moralne novinare širom Kosova koji su odbili da publikuju dokumente koje su dobili, kao i mnoge novinare koji su nam dobrovoljno predali dokumente koje su primili od strane Udruženja veterana OVK i javno naznačili da bi učestvovanje u deljenju takvih informacija moglo da predstavlja krivično delo po Krivičnom zakoniku Kosova”, navedeno je iz kancelarije specijalnog tužioca Džeka Smita.

„Puštanje niz vodu“

Poput pojedinih političara, i pravnici koji su sarađivali sa Haškim tribunalom jednoglasni su u stavu da ovakav propust u radu, koji nikada pre nije zabeležen, ukazuje na mogućnost da je politika na neki način umešala prste. Dostavljanje informacija pripadnicima OVK objašnjava se namerom da neke strane tajne službe time pokušavaju da zaštite svoje saradnike iz redova OVK. S druge strane, selektivno dostavljanje dokumenata omogućilo bi da za ratne zločine odgovaraju oni nižerangirani, čime bi se naoko zadovoljila pravda.

Politički aspekt predstojećih suđenja predstavljaju i kalkulacije ko će se od osumnjičenih zaista i pojaviti na suđenju. Pojedini kosovski analitičari smatraju da je Agim Čeku prvi koji će biti pušten niz vodu od strane predsednika Kosova Hašima Tačija. Inače, Tači je zatražio da se ne objavljuju dosijei Specijalnog suda jer bi to pre svega moglo da ide na štetu potencijalno optuženih. On je kritikovao umešanost veterana OVK u ovu priču:

“Uključivanje organizacija koje su proistekle iz rata OVK – zloupotrebom javnog stava prema Specijalizovanom tužilaštvu – rizikuje da skrene pažnju s potrebe istrage odgovornih za curenje poverljivih podataka”.

Povezane vestiEKSKLUZIVNO, DAUT HARADINAJ: Ne kažem ja da je Ramuš nevin, to kaže Hag

O političkom aspektu govorio je i novinar Idro Seferi, napominjući da je rad Specijalnog suda podelio javnost na Kosovu, da se velika grupa ljudi protivi sudu od njegovog osnivanja, ali da postoji i značajan broj onih koji podržavaju sud, naročito porodice albanskih žrtava političkih ubistava u posleratnom periodu.

Seferi ukazuje da nije reč samo o ratnim zločinima, nego i o zločinima koji obuhvataju i politička ubistva, pre svega viđenijih članova Demokratskog saveza Kosova, stranke koju je osnovao Ibrahim Rugova: “I ti zločini su godinama rana kosovskog društva”.
Govoreći o slučajevima Agima Čekua, koji je saslušavan u Hagu ali detalji njegovog iskaza nisu saopšteni, i Mustafe, on je rekao da je Čeku na Kosovo došao pred kraj ratnih sukoba, tako da se njegovo saslušanje može odnositi na tih mesec i po do dva, ili na posleratne događaje:
“Sud tretira ne samo period do jula 1999. nego malo duže. Čeku je bio komandant OVK i sigurno u Tužilaštvu imaju dosta pitanja šta se desilo posle. Ranije se nije znalo puno o Čekuu, bio je u hrvatskoj vojsci, ali na Kosovu nije imao veliku težinu do samog kraja kada je postavljen na tu funkciju”. Seferi kaže da je ranije bilo pokušaja da se sud poništi odlukom Skupštine Kosova, ali da bi sada “ometanja njegovog rada bilo pogubno za Kosovo u međunarodnom smislu”.

Povezane vestiINTERVJU MUHAREM BAZDULJ: Srbi i Albanci ne dele jezik, ali dele mnogo toga drugog

Upravo je prvo pojavljivanje pred sudom uhapšenog Nasima Haradinaja skrenulo pažnju na još jednu političku okolnost. Haradinaj je izjavio da ne priznaje taj sud jer mu je u avgustu ove godine istekao petogodišnji mandat, a Skupština Kosova nije usvojila njegovo produžavanje. Iako je formalno naizgled u pravu, njegovo pogrešno uverenje objasnila je Angela Grijep, portparolka Specijalnog suda:

“Mandat Specijalnog suda za ratne zločine OVK trajaće sve dok Savet EU ne obavesti kosovsku vladu da su svi postupci i istrage završeni, tako da formalno ne postoji potreba da se produžuje mandat tom sudu”.

Ona nije precizirala da li će i na koji način proces zaštite svedoka biti promenjen u odnosu na ranija suđenja, ali je navela da je zaštita i podrška svedocima jedan od glavnih prioriteta za kosovsko Specijalno tužilaštvo i Specijalni sud:

“Imamo Specijalnu jedinicu koja se bavi samo zaštitom svedoka i podrškom kako bi se osigurala bezbednost i sigurnost pre, tokom i posle suđenja”.

Mandat suda za zločine OVK da krivično goni počinioce zločina na Kosovu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000, proistekao je iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji. Prema njegovom izveštaju, nekim od srpskih zarobljenika OVK u Albaniji su vađeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.

Povezane vestiTRGOVINA ORGANIMA Haradinaj naredio: Lično da me obaveste kad zarobe Srbe

Specijalni istražni tim sprovodio je krivičnu istragu u vezi s navodima sadržanim u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope “Nečovečno postupanje s ljudima i  nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu” iz januara 2011. godine.

Specijalizovano tužilaštvo osnovano je 1. septembra 2016, preuzevši osoblje i mandat Specijalnog istražnog tima, na osnovu Ustavnog amandmana i leks specijalisa Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu koje je usvojila Skupština Kosova 3. avgusta 2015. godine. Tužilaštvo je ovlašćeno, između ostalog, da zahteva prisustvo i da ispituje osumnjičene, žrtve i svedoke, da prikuplja i analizira informacije i dokaze, kao i da donosi odluke o pokretanju krivičnih postupaka. Specijalizovana veća imaju primat nad svim drugim sudovima na Kosovu i mogu naložiti bilo kojem tužiocu ili sudu na teritoriji Kosova da im ustupe postupke, u bilo kojoj fazi istrage ili postupka.

Mučenje sunarodnika

Za suđenje prvom uhapšenom oficiru OVK Saljihu Mustafi, tužioci suda za zločine najavili su izvođenje 16 svedoka. Tužilac Endrju Karni je rekao da će iskaz dati petorica svedoka na čijim je izjavama utemeljena optužnica, a da će svedočenja još 11 njih imati podržavajuću ulogu.

Tužilac Karni je najavio da će za 13 svedoka zatražiti mere zaštite identiteta. Pred sudijom za prethodni postupak Nikolom Gijuom nije se raspravljalo o tome kada bi mogao početi proces.

Povezane vestiŽetva bubrega u srcu Evrope

Zastupnik optužbe napomenuo je da namerava da sav dokazni materijal obelodani Mustafinoj odbrani do 1. decembra. Mustafa je optužen u četiri tačke za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo zarobljenika u aprilu 1999. godine u logoru OVK u mestu Zlaš. On je prvi optuženi i uhapšeni od kada je sud osnovan 2015. godine pod zvaničnim nazivom Specijalizovana veća Kosova.

U prvom pojavljivanju pred sudom 28. septembra, Mustafa nije želeo da se izjasni o krivici dok se ne konsultuje sa svojim braniocem. Po pravilima suda, on ima rok od 30 dana od prvog pojavljivanja pred sudom da se izjasni o krivici.

Optužnicu protiv Mustafe sudija Giju potvrdio je 19. juna, a optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa i sutradan ga prebacile u Hag. Prema optužnici, on je bio “komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK”.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest osoba “na imanju u mestu Zlaš na Kosovu, koje je služilo kao zatvor”, od 1. do 19. aprila 1999. Iz optužnice proizlazi da su žrtve zločina bili Albanci. Od 19. aprila do kraja tog meseca 1999, jedan zatvorenik je ubijen, piše u optužnici, a ostali su posle zlostavljanja i mučenja pušteni na slobodu.

Povezane vestiSvedok: U „žutoj kući“ je ubijeno 162 ljudi

Da su žrtve kosovski Albanci koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je tokom ispitivanja i zlostavljanja Mustafa zarobljenike nazivao “špijunima”, ili im je tražio da “otkriju špijune”. Optužnica tereti Mustafu i da je zarobljene diskriminisao “na političkoj osnovi”, iz čega se zaključuje da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike u svojim redovima.

Njegova jedinica je imala “500-600 vojnika koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i na području Goljaka gde je selo Zlaš”.

“Približno od 1. do 19. aprila 1999. Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti, ili komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili su slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju”, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani u nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata. Navedena grupa kojom je komandovao Mustafa “redovno je zarobljenike zlostavljala premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova”.

Povezane vestiPOVERLJIVA PREPISKA Srna: Forenzičari Unmika znali za “žutu kuću”

Psihičko zlostavljanje uključivalo je “pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja. Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili naočigled drugih zatvorenika”.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično saslušavao i tukao najmanje trojicu zarobljenika čija su imena zaštićena, nazivao ih “špijunima” ili tražio da “otkriju imena lopova i špijuna”.

Mučenje i zlostavljanje “na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu”.

Mustafa je optužen i da je bio prisutan kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš da bi ga pripadnici OVK potom izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike. “Poslednji put je viđen živ 19. aprila 1999. godine”, piše u optužnici. Telo tog zarobljenika je nađeno tek pošto je ova jedinica krajem aprila 1999. godine napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima. Kako navode tužioci, „tokom čitavog inkriminisanog perioda Saljih Mustafa je de jure i de fakto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar