Pola veka trovala narod

Pola veka trovala narod


Vračara, trovač, veštica, masovni ubica… Anujka Draksin, banatska Rumunka, udajom je promenila prezime u De Pištuanje, ali je među svojim savremenicima prozvana i u kasnijim legendama jednostavno nazvana Baba Anujka. Godina rođenja joj se zna – 1838, ali se barata različitim godinama smrti. Prema jednima, živela je tačno 100 godina, drugi kažu da je živela dve godine duže, treći tvrde da je umrla u 104. Kako god, za svog životnog veka, za više od 50 godina vračanja i “lečenja”, satrla je brojne porodice i unesrećila desetine pojedinaca. Tačan broj njenih zločina nikada nije utvrđen, pojedini veruju da je od njenih “vodica” krajem 19. i početkom 20. veka u mukama umrlo više od 150 ljudi. Njenim imenom su i decu plašili. Živela je u selu Vladimirovac, u kući u kojoj je primala “pacijente” i spravljala svoje napitke. Posedovala je dućan i kafanu.

“Vodica” za sve probleme

Baba Anujka je svoje žrtve trovala arsenikom, mišomorom, živom i sokom od vrlo otrovne biljke tatule, u narodu zvane bunika i đavolja trava.

Istražujući na koji način je Baba Anujka spravljala otrove i više decenija izbegavala da bude otkrivena i uhapšena, prof dr. Šimon A. Đarmati, koji je o njoj napisao knjigu, zaključio je da je bila veoma umešna i visprena u svom poslu.
Kod nje su u početku dolazili seljani da im reši zdravstvene probleme ili bajanjem i vradžbinama druge nevolje koje su imali. Kasnije su je njeni agenti na terenu preporučivali širom Vojvodine, pa su do Anujke po “zdravlje” i čudotvorne vodice dolazili sa raznih strana.

Njeni napici koje je skupo prodavala mahom su sadržavali teške otrove. Anujkin čuveni “lek” koji je zvala “bajana vodica” bio je mešavina obične vode i mišomora.
“Ako je u pitanju bilo oslobađanje mladića od vojske, onda je davala biljke koje sadrže otrove koji će učiniti tog mladića pomalo nesposobnim, neuračunljivim, pa su na taj način mogli da ga oslobode. Ako su u pitanju bile porodične razmirice, ili ljubavne stvari, onda je ona davala svoju takozvanu bajanu vodicu. O njoj se govorilo kao o nekom ko može da leči sve bolesti i da po narudžbini ubije”, ispričao je dr Đarmati.

Prema pričama koje su od starijih čuli meštani Vladimirovca, Anujka je bila veoma inteligentna, zbog čega su bile potrebne decenije kako bi se otkrila njena nedela. Veliki je broj onih koji su joj se obraćali za pomoć, a kasnije umrli u mukama. Nikada nije ustanovljeno da li je Anujka davala otrove samo po porudžbini, ili je i sama trovala svoje pacijente iz čiste potrebe da počini zločin.

Da je bila odličan poznavalac otrova ilustruje podatak da je znala kada će žrtva umreti. “Od trenutka kad padne u postelju, na osmi dan nećete više imati problema”, govorila je svojim mušterijama. Pod problemom je mislila na čoveka koji će popiti njenu “vodicu”. U gotovo svim slučajevima je tako i bilo.
Onima koji su sumnjali u njene “moći”, ili je pak ona posumnjala da bi mogli da je prijave policiji, znala je da zapreti pozivajući se i na svoje “poslove sa đavolom”.

Zaštita rođaka

Prema podacima, za pravljenje otrovnih smeša ključna joj je bila težina žrtve. Kada bi kod nje došao klijent i požalio se na neku osobu, prvo što bi upitala jeste: “Koliko je težak problem?”, misleći na težinu buduće žrtve. Potom je na osnovu težine određivala koju će količinu otrova sipati u “vodicu”.

Baba Anujka je odlično organizovala svoje poslovanje. Imala je učenice, sledbenice koje su putovale po raznim mestima i osluškivale ko i kakve probleme ima. Onda bi obigravale oko nesrećnih porodica i nudile im pomoć Baba Anujke i njenu čudotvornu “vodicu”. Te iste porodice su, umesto rešenja problema, često doživljavale tragedije.
Pre nego što bi klijent došao kod nje, zahtevala bi da joj donese belu i crnu kokošku, pepeo i razno bilje. U misterioznoj tišini ubacivala bi sastojke u vodu i šaputala neke nerazumljive reči. Krajnji rezultat bila je “vodica” koju je skupo naplaćivala.

Njeni zločini dugo nisu mogli da se dokažu jer su rođaci i osobe koje su naručivale tečnost često kasnije odbijali obdukcije i svedočenja, tvrdeći da ništa ne znaju. Na taj način su se zavađeni članovi porodica u borbama oko nasledstva rešavali svojih “neprijatelja”, a zatim odbijali obdukciju i prikrivali Anujkina dela.
Vešto se skrivala i iza svojih saradnika, pa je bilo teško dokazati njenu direktnu vezu sa trovanjima.
Uhapšena je tek 1928. godine kada je od njenog napitka otrovan imućan seljanin, udovac Gaja Prokin iz Ilandže. Otrov u “vodici” nije bio dovoljno jak tako da udovac nije odmah umro. Nesrećni čovek se obratio lekaru i posle nekoliko dana preminuo, nakon čega je istragom i obdukcijom utvrđeno da je otrovan.

Pošto je svoje bogatstvo prepisao sinovima, manji deo svog imetka obećao je i sestriću koji će mu pripasti nakon Gajine smrti. Međutim, sestrić nije mogao da čeka ujakovu smrt, pa su na “slučaju” angažovane Anujka i njena najbliža saradnica i učenica Ljubinka Milankov. Ona je po Anujkinom receptu napravila otrov za klijenta, ali nedovoljno jak. Kada je ovaj slučaj otkriven, ekshumirane su i brojne druge žrtve iznenadnih smrti. Utvrđeno je da su svi imali ogromne količine arsena u organizmu. Posle toga su uhapšeni Anujka, njene saradnice i rođaci koji su naručili trovanje.

Kapara za zločin

Kada je uhapšena, Anujka je imala 92 godine. Suđenju su prisustvovale i njene mušterije koje je godinama “lečila” ili im bajala i uzimala novac. Iako u poznim godinama, na suđenju je delovala vispreno, izbegavala je direktne odgovore na pitanja koja su joj se činila problematičnim. Pričala je o svom teškom životu, o tome kako je davno ostala bez dece…
“Znala sam da će se sa mnom ovako dogoditi. Sanjala sam to nekada davno. Bila sam još mlada. Drugi porođaj mi je bio naročito težak i lekari su me jedva spasli smrti. Kad sam rodila, ja zaspim. I zamislite šta sanjam… Sanjam lepo da idem na sud. Doveli me pred jednu veliku, lepu zgradu sa puno vrata i prozora. Sad vidim da je to baš ova zgrada, ovaj sud. Kad su me uveli u tu veliku lepu zgradu, ja uhvatim za neko zvono i ispade ko neki pajac. I taj pajac meni ovako govori: ‘Ti ćeš da umreš strašnom smrću’. Pa me vi odmah obesite ako je to tako”, ispričala je Anujka pred sudom.
Međutim, sudija je zaključio proces sledećim rečima: “Svi ste vi znali šta kupujete, kao što si i ti, Anujka, znala šta prodaješ”.

Naime, sudija je bio promućuran i naveo da su oni koji su došli kod Anujke da kupe “bajenu vodicu” tada dali samo predujam. Dogovorili su se da cena bude 2.300 dinara, dali su 1.100, a ostatak su nameravali da daju kada se “reše problema”. Taj momenat je sudija iskoristio kao dokaz i rekao: “Da ste vi išli da kupujete lek, pa da lek nije delovao u smislu izlečenja, ne biste vi išli ponovo da doplatite ono što ste ostali dužni”.

Anujka je pred sudom u Pančevu osuđena na 13 godina zatvora za saučesništvo, jer nije dokazano njeno direktno učešće u zločinu. Žalila se Apelacionom sudu, ali je taj sud potvrdio presudu. Njena agentkinja Ljubina Milankov osuđena je na 10 godina robije, dok su Stana, Sofija i Sima Momirov dobili doživotnu robiju.

Anujka je poslata u zatvor u Požarevcu na izdržavanje kazne. Prema jednoj verziji potonjih događaja, Anujka je oslobođena u svojoj 98. godini zbog starosti i puštena da poslednje dane provede u Vladimirovcu gde je i preminula. Prema drugom izvoru, Anujku su iz zatvora oslobodili Nemci odmah po okupaciji Srbije.

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Nikola

    Kakva priča.
    Nikada o ovome nisam čitao.
    A Šimon Đarmati mi je poznat iz stručne literature, jedan je od koautora udžbenika “Procesi i stanja u životnoj sredini”. Dobra knjiga.

+ Ostavite komentar