PRAVDA ILI ODMAZDA? Države ukidaju, a građani prizivaju smrtnu kaznu

PRAVDA ILI ODMAZDA? Države ukidaju, a građani prizivaju smrtnu kaznu

Shutterstock


Smrtna kazna odavno je izbačena iz krivičnih zakona evropskih zemalja kao metod kažnjavanja kriminalaca. Zaključno sa 2018. godinom, čak 106 zemalja širom sveta koje su zakonom imale propisanu smrtnu kaznu u potpunosti su je ukinule. S druge strane, oko ove teme se u brojnim, upravo evropskim državama i dalje vodi polemika, jer su građani u najvećem broju podeljeni u dva tabora; jedni apsolutno podržavaju postojanje smrtne kazne, drugi su stava da bi je u potpunosti trebalo ukinuti. Najmanji broj građana je po ovom pitanju neodlučan.

Pre samo tri nedelje smrtna kazna je formalno ukinuta u zakonu Republike Srpske, mada je Bosna i Hercegovina ovu kaznu ukinula još 1994. godine, a odluku ozvaničila 1998. Napokon, 4. oktobra ove godine Ustavni sud BiH je doneo odluku po kojoj se ukida postojanje smrtne kazne u Republici Srpskoj, koja ima rok od tri meseca da izbriše spornu odredbu koja glasi: “Smrtna kazna može se izuzetno propisati i izreći samo za najteže oblike teških krivičnih djela”.

fff-zatvor-4-710x474

Pozivanje na decu

Posle odluke Ustavnog suda BiH, jedina evropska zemlja koja je ne samo formalno zadržala, nego i bez ustezanja primenjuje smrtnu kaznu nad počiniocima najtežih krivičnih dela, ostala je Belorusija. Krajem jula ove godine Okružni sud u gradu Vicebsku izrekao je smrtnu kaznu počiniocu dvostrukog ubistva i to je druga ovakva presuda tokom 2019. godine u ovoj zemlji. Prošle godine su izrečene još dve istovetne presude i izvršeno pogubljenje. Prema podacima međunarodnih organizacija, od 1990. u Belorusiji je pogubljeno više od 200 ljudi.

Svakog 10. oktobra, kada se obeležava Svetski dan protiv smrtne kazne, za koji zna veoma mali broj građana naše zemlje, sumiraju se podaci o istraživanjima koja se bave ovom oblašću. Iako se broj država koje je propisuju i sprovode stalno smanjuje, ona je i dalje veoma rasprostranjena širom sveta.

Procene su da se u svetu godišnje izvrši najmanje 700 egzekucija, ali u ovaj broj nisu uračunati podaci iz Kine za koju se pretpostavlja da na godišnjem nivou ima najviše izrečenih i izvršenih smrtnih kazni u svetu. “Svetska koalicija protiv smrtne kazne” je ove godine u fokus stavila decu kao nevidljive žrtve smrtne kazne, odnosno decu nad čijim roditeljem je ona izvršena, zbog čega su, između ostalog, u svom okruženju često izložena raznim oblicima diskriminacije.

U Srbiji se odnos javnosti prema postojanju smrtne kazne ustalio u poslednjih nekoliko godina. Ivan Janković, pravnik i sociolog, osnivač nevladinog udruženja “Srbija protiv smrtne kazne”, navodi da se istraživanja javnosti o ovoj temi rade još od 2001. godine. Od tada je godinama više ispitanika u našoj zemlji bilo protiv smrtne kazne nego za nju. Takvo kretanje se zadržalo sve do 2013, kada je došlo do naglog, izraženog porasta podrške smrtnoj kazni.

Pismo iz zatvora

“Prošle, 2018. godine, 56 odsto ispitanika je bilo za smrtnu kaznu, protiv nje 24 odsto, dok je neodlučno bilo 20 odsto građana. Ne mislim da se 2013. desio neki određeni događaj koji je proizveo takve posledice, jer iz drugih istraživanja znamo da se, istorijski je tako, podrška smrtnoj kazni javlja i raste uglavnom u autoritarnim društvima. A ono što se dešava u celom svetu u poslednjih desetak godina jeste zaokret prema desnici, zaokret prema autoritarnim društvima”, naveo je Janković.

I ove godine većina građana Srbije je za smrtnu kaznu, oko 58 odsto, a najviše pristalica mogućnosti izricanja ove kazne je u populaciji uzrasta između 30 i 44 godine – 62 odsto. Najmanje zagovornika ovakvog stava je među mladima do 29 godina – 55 odsto.
Dok u Beogradu 52 odsto građana misli da bi smrtnu kaznu trebalo imati u pravnom poretku, u centralnoj Srbiji to smatra 57 odsto anketiranih, a u Vojvodini čak 66 odsto građana.

Povezane vesti – NEREŠENA MAFIJAŠKA UBISTVA: Ko ubija po Beogradu?

Stanovište naših građana, uprkos drugačijim pretpostavkama, ne razlikuje se značajno od preovlađujućeg mišljenja u drugim zemljama.

Istraživanje koje je urađeno prošle godine pokazalo je da bi veliki broj Evropljana podržao ponovno uvođenje smrtne kazne. Za ovo su u velikom broju građani Francuske, nešto iznad 50 odsto, u Rusiji, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj bi između 50 i 60 odsto anketiranih glasalo za njeno ponovno uvođenje, znatno veći procenat bi podržao takvu inicijativu u Estoniji, Litvaniji i Letoniji, dok Rumunija i

Turska prednjače sa više od 90 odsto građana koji bi želeli da se ova kazna ponovo uvede.

Nije zanemarljiv ni broj Poljaka, Britanaca, Portugalaca, pa ni Bugara i Nemaca koji se ne bi protivili takvoj praksi.

zatvori 1

Pragmatično i etično

Island je prva zemlja koja je ukinula ovakav vid kazne. Poslednja egzekucija u ovoj državi dogodila se davne 1830. godine i izvršena je odsecanjem glave. Smrtna kazna je izričito ukinuta od strane Veća Evrope protokolom broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. EU se snažno bori za ukidanje smrtne kazne zato što je reč o “nehumanim postupcima koje EU ne toleriše”.
Među 106 država u svetu koje su potpuno ukinule smrtnu kaznu kao mogućnost, osim evropskih sa izuzetkom Belorusije, nalaze se Kanada, Meksiko, Venecuela, Argentina, Urugvaj, Paragvaj, Bolivija, Australija, Novi Zeland, Mongolija, Južna Afrika, Kambodža, Filipini, Nepal, države nastala iz bivšeg Sovjetskog Saveza…

Poveazne vesti – ALTERNATIVNA ROBIJA: “Privilegije” uživa 2.208 osuđenika

U sedam zemalja se smrtna kazna ne može izreći za takozvana obična krivična dela. U toj grupi zemalja su Brazil, Peru, Čile, Kazahstan, Gvatemala…

U još 29 država smrtna kazna postoji kao zakonska mogućnost, ali se već dugo ne primenjuje u praksi. To su Rusija, Južna Koreja, Alžir, Maroko, Tadžikistan, Mjanmar, Zambija, Tanzanija…

U 56 država se i dalje primenjuje. Od razvijenih zemalja u svetu smrtnu kaznu još imaju SAD i Japan, ali je u njemu poslednji put egzekucija izvršena 2011. godine. Za Kinu ne postoje pouzdani podaci, a oni koje objavljuju organizacije koje se bave ljudskim pravima kazuju kako ih godišnje ima više stotina, pa i znatno iznad hiljadu. U ovoj zemlji se smrtna kazna izriče prevashodno trgovcima drogom i ubicama, ali i počiniocima drugih teških krivičnih dela.

SIDA u zatvorima

Izuzimajući Kinu, više od polovine ukupnih smrtnih kazni u svetu izvršeno je u Iranu, a zajedno sa Saudijskom Arabijom, Irakom i Pakistanom to je ukupno 84 odsto svih smrtnih kazni u svetu.

Bahrein, Jordan, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati nastavili su da sprovode smrtne kazne, a njihovo primenjivanje tokom 2017. nije zabeleženo u pet zemalja – Bocvani, Indoneziji, Nigeriji, Sudanu i Tajvanu, zemljama koje su je godinu dana ranije sprovodile.

U grupi zemalja u kojoj ova vrsta zakona postoji su i Kuba, Sirija, Indija, Avganistan, Bangladeš, Čad, Etiopija, Vijetnam…

Broj pogubljenja u svetu pao je gotovo za trećinu u 2018. godini i najniži je u poslednjoj deceniji, saopštio je “Amnesti internešenel”. Tokom prošle godine smrtna kazna je izvršena u 20 zemalja nad 690 osoba, što je za oko 31 odsto manje nego 2017. godine kada su pogubljene 993 osobe.

“Globalni pad pogubljenja dokazuje da čak i zemlje za koje je to najmanje očekivano, počinju da menjaju politiku i shvataju da smrtna kazna nije odgovor. Ovo pokazuje da postoji nada da je samo pitanje vremena kada će ova okrutna kazna biti poslata u istoriju, gde joj je mesto”, rekao je Kumi Naido, generalni sekretar “Amnestija”.

Povezane vesti – RAZBILA SE KASICA: Dugovi klanova odlažu obračune, gubici u narko-poslu ogromni

Iran, u kojem se svake godini izvrši stotine smrtnih kazni, uglavnom zbog droge, ublažio je zakon 2018. godine. Zakon se primenjuje retroaktivno, pa je smrtnu kaznu izbeglo oko 5.000 zatvorenika koji su čekali pogubljenje.

Države koje su zabeležile značajan pad pogubljenja u odnosu na 2017. godinu su Iran sa 507 na 253, zatim Irak sa 125 na 52, Pakistan sa 60 na 14 i Somalija sa 24 na 13.

Posebno je zanimljiv slučaj Šri Lanke koja je najavila da će tražiti osobe koje će izvršavati pogubljenja kao deo mera protiv krijumčarenja droge.

zatvor-resetke-4-

Smrtna kazna je zakonita u toj zemlji u kojoj je oko 1.300 osoba osuđeno na smrtnu kaznu, ali niko nije pogubljen još od 1976. godine.
Zemlje koje i danas sprovode smrtnu kaznu češće je opravdavaju pragmatičnim razlozima nego etičnim. To se posebno odnosi na najmnogoljudnije zemlje na planeti koje, iako se to zvanično nigde ne formuliše na takav način, “nemaju vremena ni kapacitet da počinioce teških krivičnih dela, koji po pravilu ponavljaju zločin nakon izdržane vremenske kazne, ponovo traže i privode pravdi”.
Protivnici smrtne kazne iznose argumente koji opovrgavaju učinak takvog zastrašivanja, jer praksa pokazuju da vrlo mali broj teških zločinaca, pre svega ubica, racionalno i u detalje planira izvršenje svojih dela, te da ne razmišljaju o mogućim posledicama. Uostalom, veliki broj ubistava događa se u afektu, a počinitelji u takvim situacijama ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka.

Povezane vesti – PORUKA IZ HOLANDIJE: Rafal iz Amsterdama prekinuo ćutanje kavača i škaljara

S druge strane, svi su saglasni u jednom – međunarodni sporazumi o ljudskim pravima zabranjuju da osoba koja je u vreme zločina imala manje od 18 godina bude osuđena na smrt. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Američka konvencija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta, sadrže odredbe u tu svrhu. Najveći broj zemalja čiji zakoni predviđaju smrtnu kaznu za neka kaznena dela, izričito odbacuju mogućnost pogubljenja maloletnih prestupnika.

Potreba za odmazdom

Zemlje u našem regionu ukinule su smrtnu kaznu od 1989. do 2007. godine. Poslednja smrtna kazna u Bosni i Hercegovini izvršena je 1975. godine, kada je streljan 35-godišnji Dušan Prodić, pružni radnik iz okoline Doboja. On je svog sina iz prvog braka hladnokrvno udavio u reci na nagovor svoje druge supruge s kojom je imao dvoje dece. Smrtna kazna za njegovu suprugu zamenjena je 20-godišnom robijom.

U Hrvatskoj je poslednje izvršenje ovakve presude bilo 1987. godine kada je, takođe streljanjem, pogubljen Dušan Kosić koji je osuđen zbog hladnokrvnog i okrutnog ubistva četvoročlane porodice Matijević, bračnog para Čede i Slavice i njihove maloletne dece Dragane i Snježane 1. marta 1983. godine.

Srbija je ukinula ovu praksu nakon što je 14. februara 1992. godine streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice. Od tada smrtna kazna u Srbiji nije sprovođena, a zvanično je ukinuta 26. februara 2002. godine.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar