PROGUTAO IH JE MRAK: Glasovi nestalih i dalje se čuju na misterioznom ostrvu

PROGUTAO IH JE MRAK: Glasovi nestalih i dalje se čuju na misterioznom ostrvu

Shutterstock


U sedmom veku jedan irski isposnik odlučio je da sagradi kapelu na pustom ostrvu Ejlan Mor, najvećem od sedam Flananskih ostrva, kasnije poznatih i kao Sedam lovaca. Međutim, ubrzo pošto su završili zidanje kapele isposnik i njegovi sledbenici pobegli su sa ostrva tvrdeći da ih muče “čarobna bića”. Ruševine kapele koju su podigli i danas su vidljive.

Još pre dolaska isposnika, stanovnici okolnih ostrva, koji su se pretežno bavili ovčarstvom, govorili su o Ejlan Moru kao o “drugoj zemlji”. Ukoliko su i odlazili na ostrvo, nikada na njemu nisu hteli da prenoće. Razlog za to je bilo verovanje da ostrvom vladaju “mali ljudi” koji će onima koji se usude da na njemu borave naneti zlo.

Uprkos takvom predanju, škotski Svetioničarski odbor odlučio je 1895. godine da na njemu izgradi svetionik. Gradnja je završena četiri godine kasnije, 7. decembra 1899. Samo godinu potom na ostrvu se dogodila misterija za koju do danas nije ponuđeno uverljivo objašnjenje.

Zaključana vrata

Trojica čuvara novoizgrađenog svetionika, kapetan Tomas Maršal, Džejms Dukat i Donald Mekartur, neobjašnjivo su, bez ikakvog traga, 26. decembra 1900. godine nestala sa ostrva. Zapravo, izvesno su nestali ranije, ali je 26. decembra utvrđeno da ih tamo nema. Punih 11 dana pre toga, 15. decembra, s jednog od brodova koji su prolazili nedaleko od ostrva javljeno je da ne gori svetlo na svetioniku Ejlan Mor. Međutim, ta poruka nije prosleđena Svetioničarskom odboru.

Svetionik je funkcionisao na isti način kao i drugi svetionici na ostrvima. Postojala su četvorica svetioničara koji su se međusobno rotirali. Na svetioniku su se uvek nalazila trojica, dok je četvrti dolazio s kopna brodom koji je istovremeno donosio i potrepštine. Prilikom poslednjeg dolaska na Ejlan Mor, brod za snabdevanje i zamenski svetioničar kasnili su šest dana zbog oluje.

Kada se konačno vreme prolepšalo, brod s kapetanom Džejmsom Harvijem, zaduženim za zalihe, isplovio je put svetionika. Nedaleko od ostrva video je da svetlo na svetioniku ne gori, pa je sirenom oglasio dolazak i ispalio signalnu raketu. Međutim, nikakvog odgovora nije bilo, iako je pravilo nalagalo da ih neko od svetioničara sačeka na pristaništu. Sve je delovalo veoma čudno.

Povezane vesti – Džini – Divlje dete ludog oca

Kapetanu Harviju je odmah bilo jasno da nešto nije u redu. Kada su pristali uz obalu, kapetan i zamenski svetioničar odmah su se uputili ka svetioniku. Ono što su unutra zatekli potpuno ih je zbunilo. Videli su da kamin nije bio paljen danima, svi satovi su bili zaustavljeni, kreveti spremljeni, na kuhinjskom stolu su se nalazili obroci od mesa i krompira, a jedna stolica je bila oborena. Lampe su bile temeljno očišćene i spremne za korišćenje, a imale su i dovoljno ulja kako bi osvetljavale hodnike. Ulazna vrata bila su zaključana.

Neobično je bilo što su nedostajala dva od tri impregnirana kaputa koje bi svetioničari nosili tokom zimskih meseci. Ostao je kaput koji je pripadao Donaldu Mekarturu. Ako je on napustio svetionik, onda je izašao samo u odeći koju je nosio unutra. Tako nešto se nikada ranije nije događalo, pošto je jedno od osnovnih pravila Odbora severnih svetionika izričito zabranjivalo da sva trojica istovremeno budu van svetionika. Jedan čovek je uvek morao da ostane unutra. Od trojice jedinih stanovnika ostrva nije bilo ni traga.

Kapetan Džejms Harvi je ubrzo poslao telegram na kopno koji je prosleđen štabu odbora u Edinburgu. U telegramu je pisalo:

“Užasna nesreća se dogodila na ostrvima Flanan. Trojica čuvara, Dukat, Maršal i Mekartur, nestali su sa ostrva. Kada smo stigli danas po podne, nije bilo znaka života na ostrvu.

Ispalili smo signalnu raketu, ali nismo naišli na odgovor. Uspeli smo da se iskrcamo na Mor, ali smo ustanovili da tamo nema čuvara. Satovi su stali, a ostali znaci ukazuju na to da se nesreća morala dogoditi pre oko nedelju dana. Momci mora da su pali sa litice i udavili se iz nekog razloga.

Pošto je padala noć, nismo mogli da čekamo, te smo napustili Mor, ali sam ostavio Mekdonalda, Bojmastera i dvojicu mornara na ostrvu kako bi svetionik bio funkcionalan dok ne nađete novo rešenje. Neću se vratiti u Oban dok ne dobijem odgovor od vas. Poslao sam isti telegram odborniku Robertu Murhedu u slučaju da vi niste kod kuće. Ostaću u kancelariji pošte dok se ne zatvori, u slučaju da želite da mi se javite”.

Oluja koje nije bilo

Nekoliko dana kasnije odbornik Robert Murhed, koji je obučio i poslao trojicu čuvara na ostrvo, zaplovio je ka Ejlan Moru kako bi sam istražio njihov nestanak. Izuzev zapisnika iz svetionika, njegova istraga nije utvrdila ništa više od onoga što je već javljeno.
Murhed je odmah primetio da su poslednji dani zapisnika bili veoma neobični.

Tomas Maršal je 12. decembra pisao o “jakim vetrovima kakve nisu videli u poslednjih 20 godina”. Takođe je napomenuo da je glavni čuvar Džejms Dukat bio “veoma tih”, kao i da je drugi asistent Vilijam Mekartur plakao. Krajnje zbunjujuć je bio zapis da je Mekartur plakao, jer je on u Škotskoj bio poznat kao žestok mornar, pa svakako nije imao razloga da plače zbog obične oluje.

Zapis od 13. decembra ukazivao je na to da je oluja besnela i da su se sva trojica svetioničara molila. Posebno neobjašnjiva je bila činjenica da nikakve oluje u toj oblasti nisu zabeležene 12, 13. i 14. decembra. Zapravo, vreme je tada bilo prilično mirno, a oluje su pogodile ostrvo tek 17. decembra.

Povezane vesti – Doktori nisu videli takva mučenja

Poslednji zapis je načinjen 15. decembra i u njemu piše: “Oluja se završila, more je mirno. Bog je nad nama”. Nije bilo jasno šta bi poslednja rečenica u zapisu trebalo da znači.

Volonteri koji su pretraživali ostrvo ustanovili su da nedostaje kutija s konopcima za sidrenje, iako je bila čvrsto uglavljena u pukotinu između kamenja i dobro pričvršćena. “Bilo je očito da ju je morala iščupati velika sila”, zaključili su.

Ova okolnost dovela je Murheda do zaključka da su svetioničari pokušali da stabilizuju kutiju konopaca za privezivanje i da ih je dok su to radili povukao talas. Međutim, nisu svi bili uvereni u tu priču. Ona nije dala odgovor na pitanja zašto nijedno telo kasnije nije izbačeno na obalu, zašto bi jedan od njih izašao bez kaputa usred silnog vetra bez kojeg se nije ni moglo izaći, niti kako bi trojica iskusnih pomoraca baš tako odneo talas? Ujedno, ako je u poslednjem zapisu od 15. decembra Maršal zapisao da je oluja prošla, šta je potom moglo da se dogodi da sva trojica nestanu?

Nemajući drugo racionalno objašnjenje, istražitelji su zaključili da su dvojica čuvara sigurno napustila svetionik tokom druge oluje i da su završili u talasima, a da je treći, Donald Mekartur, verovatno istrčao za njima kako bi im pomogao, ali je oluja očigledno bila prejaka. Međutim, zvanična istraga nije dala nijedan dokaz za ovu pretpostavku, pa je ona ostala samo kao jedna od spekulaciju o tome šta se dogodilo.

Gusari i čudovišta

Svi neobjašnjivi detalji na kraju su proizveli svakakve spekulacije. Jedna od njih je bila da je jedan od čuvara ubio drugu dvojicu, njihova tela bacio s litice, pa onda izvršio samoubistvo skokom u more. Druge priče su zasnovane na predanje o “čarobnim bićima” koja su ih odvela, u trećim se pominju vanzemaljci, četvrta govori o napadu gusara, peta o čudovištu iz Loh Nesa…

Većina stručnjaka ipak tvrdi da nema nikakve misterije, i da je trojicu svetioničara naprosto veliki talas povukao u okean. Najčvršći dokazi da se nešto nepredviđeno dogodilo pronađeni su na zapadnoj platformi svetionika, gde su se nalazili polomljeni sanduci, uništena užad i pomaknuto kamenje koje je bilo teško više od tone. Na osnovu toga se činilo da je ovo područje ipak pogodila neobično snažna oluja.

Povezane vesti – Prevarant koji je nasamario i Al Kaponea

Međutim, pomenuta platforma se nalazi čak 60 metara iznad nivoa mora! Neverovatno bi bilo da su se iznenada pojavili talasi takve visine koji bi povukli svetioničare dok su pokušavali da osiguraju sanduke. Njihovo iskustvo, a sva trojica su život provela na moru i u svetionicima, ne bi im dozvolilo ni nepromišljenost da postanu žrtve snažnog vetra koji bi ih bukvalno oduvao u more.

Tela trojice svetioničara nikada nisu pronađena. Čini se kao da su prosto nestali. Njihov misteriozni nestanak bio je inspiracija za brojne romane i pesme u kojima su opevani. Čuvari koji su kasnije vodili brigu o svetioniku Ejlan Mor pričali su da ponekad čuju glasove u vetru, koji dozivaju imena trojice nestalih svetioničara.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar