PROPAST VLASNIKA CARSTVA ZLOČINA: Đulijani javno govorio o mafiji kao o životinjama

PROPAST VLASNIKA CARSTVA ZLOČINA: Đulijani javno govorio o mafiji kao o životinjama

Shutterstock


Istražujući razvoj i domete američke mafije u drugoj polovini prošlog veka, Vilijem Balzamo i Džordž Karpoci mlađi su zaključili:

“Mafija nije stekla samo uticaj, već u mnogo slučajeva i kontrolu nad velikim delovima industrije i trgovine Njujorka – što znači i Amerike. Pet mafijaških porodica imalo je moć da, ako se tako dogovore, parališu grad zaustavljajući kretanje automobila, taksija, autobusa, kamiona, vozova, brodova u luci, putničkih i teretnih aviona. Tako je bilo sve dok Ujka Sem nije proglasio da počinje suđenje mafijaškom Odboru.

Mafija je s razlogom tvrdila da poseduje Njujork. S obzirom na to da je imala kontrolu nad ljudima u brojnim oblastima trgovine i proizvodnje u pet gradskih okruga, kao i nad dodatnim milionima stanovnika predgrađa, podzemlje je moglo da zatvori bukvalno hiljade trgovina na veliko i malo u drastičnom i dugotrajnom pritisku na metropolu.

Da se tako nešto i dogodilo, zaustavljanje je moglo da proizvede probleme sa snabdevanjem čitave oblasti hranom, lekovima i hiljadama drugih proizvoda. Podzemlje je takođe bilo u stanju da zatvori stotine uslužnih radnji poput perionica, radnji za hemijsko čišćenje, kućne isporuke hrane, servisa za održavanje zgrada i mnoge druge.
Mafija je vršila uticaj na hiljade gradskih poslovnih poduhvata preko ogromnog broja filijala koje imaju posla sa svakim zamislivim vidom trgovine. Ruka mafije, ili njeni milioni dolara, dotakla je značajan deo robe i usluga koje prosečan Njujorčanin koristi 24 sata dnevno.

Među sredstvima koje je mafija imala na raspolaganju i zdušno koristila bili su reket, iznuđivanje, korupcija, ubistva i prinude. Naređenje da se počine ovi zločini koji su mafiju održavali na vlasti izdavao je Odbor – mafijaško veće koje presuđuje u sukobima unutar mafije, deli teritorije, postavlja nove članove i naređuje važna ubistva otkako je 1931. godine osnovano kao vladajuće telo.

Shutterstock

Shutterstock

Utrošene milijarde

Američkim službama za odbranu zakona trebalo je gotovo pola veka da se ujedine i 1980. godine nanesu težak udarac mafiji. Bilo je potrebno još nekoliko godina da se skupi dovoljno dokaza za uspešne optužbe koje će dovesti do osude najviših članova Odbora.

Istragu je vodila velika, dobro organizovana jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala. Činili su je na stotine agenata FBI, detektiva Uprave policije Njujorka i tužilaca iz Saveznog tužilaštva Menhetna na čijem čelu je bio Rudolf V. Đulijani.

Istraga je bila jedinstvena po tome što je imala zadatak da prodre duboko u porodice organizovanog kriminala pomoću smelih, do tada neisprobanih tajnih operacija, oslanjajući se na nove zakonske strategije koje su uključivale korišćenje složenih sistema elektronskog nadzora čiji su rezultati prihvatljivi na sudu i najnovije kompjuterske tehnologije. Sva ova sredstva dovela su do hapšenja, optužbi i osuda devetorice šefova mafije iz vrha carstva zločina.

Do tog dana 1980. kada je objavio rat mafiji, ministar pravde Vilijem Frenč Smit nije imao nikakve primere iz istorije Amerike u borbi protiv organizovanog kriminala. Država je potrošila milijarde dolara pokušavajući da zaustavi plimu ubacivanja i dominacije podzemlja nad aerodromima, dokovima, proizvodnjom odeće, trgovinom cigaretama, kamionskim prevozom, proizvodnjom i prodajom hrane, radničkim udruženjima i sindikatima, prevozom smeća i mnogim drugim zakonitim poslovima.

Vlasti su takođe potrošile milijarde u ratu porotiv nezakonitih operacija organizovanog kriminala. Kada je ministar Smit odlučio da se posveti ratu protiv mafije, kocka, droga, pornografija, prostitucija, plaćena ubistva, otimanje, pljačke, pronevere, provale i prinude bili su u boljem stanju nego ikada do tada.

Dokovi i aerodromi

Mafija je decenijama posedovala dokove pošto je kontrolisala i uticala na sve aktivnosti, od dokera do kompanija za prevoz, putem iznuđivanja, podmićivanja, krađe, kontrole radničkih udruženja, prevara, zelenaštva, kocke, razbijanja glava i ubistava.

Mafija je držala nož pod grlom Međunarodnom udruženju lučkih radnika, sindikatu preplavljenom uticajem organizovanog zločina. Ono je cedilo milione dolara u prilozima samo od njegovih tridesetak hiljada članova u Gradskoj oblasti Njujorka, sa njenih 1.000 kilometara obale. Klešta mafije bila su čvrsto stegnuta i nad lukama u Bostonu, Nju Orleansu, Čarlstonu, Majamiju…

GRAD KOJI JE PODIGLA MAFIJA: Njujork iz ptičje perspektive Foto: Nemanja Jovanović

GRAD KOJI JE PODIGLA MAFIJA: Njujork iz ptičje perspektive Foto: Nemanja Jovanović

Istovremeno, mafija je kontrolisala aerodrome „Kenedi”, La Gvardija” i „Njuark”, na kojima je godišnje od avio-kompanija i putnika zarađivala nekoliko milijardi dolara. Statistika ni približno nije prikazivala stvarni obim krađe na ova tri aerodroma. Neke avio-kompanije su rutinski prepravljale podatke kako bi sakrile svoje gubitke. Ujedno, mafija je kontrolisala i kamionski prevoz sa aerodroma i do njega, koji je od presudnog značaja za teretni avio-saobraćaj.

Takva praksa postojala je još od pedesetih godina prošlog veka. U međuvremenu je organizovani kriminal stekao toliku moć da, ako to poželi, može da zatvori aerodrom „Kenedi”. Veliki uticaj mafija je stekla i na aerodromima u Filadelfiji, Bostonu, Majamiju, Detroitu, Dalasu, Fort Vortu, Denveru, Los Anđelesu i San Francisku.

Avio-kompanije su strahovale od mafije, pa su odlučno odbijale saradnju s policijom kako bi zakonski rešile probleme sa diktatom kriminala i astronomskim finansijskim gubicima. Kompanije su čak tolerisale zapošljavanje zločinaca i bivših osuđenika u teretnim odeljenjima i odbijale ponude da uspostave sistem kontrole zapošljavanja koji bi nepoželjne držao podalje od njihovih platnih spiskova.

Cigarete, odeća, hrana

Porodice Bonanao, Kolombo, Gambino i Lukeze bile su najveći trgovci cigaretama na veliko, ne samo u Njujorku nego i u državama sa visokim oporezivanjem cigareta kao što su Mejn, Konektikat, Nju Džersi, Pensilvanija, Ohajo, Arkanzas, Tenesi, Florida, Teksas, Vašington…

Vlasti su procenile da je mafija na poslovima krijumčarenja i nezakonite prodaje cigareta ostvarivala oko 2,5 milijardi dolara godišnje bruto, odnosno oko milijardu dolara neto prihoda. To je predstavljalo oko dve trećine profita koji je ostvarivalo šest najvećih američkih duvanskih kompanija. Naravno, u istom procentu je mafija zakidala i države sa porezom na cigarete. Krijumčarenje i prodaja cigareta samo u Njujorku donosila je ovim mafijaškim porodicama nekih 500 miliona dolara godišnje.

foto: shutter

foto: shutter

Ovaj biznis počeo je 1965. godine kada je porez na cigarete u državi Njujork udvostručen, sa 10 na 20 centi po kartonu cigareta. To je otvorilo put za krijumčarenje neoporezovanih cigareta. Mafija je donosila cigarete iz Severne Karoline i tako na kartonu cigareta „štedela” 1,5 dolara. Posao se ubrzo proširio i obuhvatio sve države koje su oporezivale cigarete. Prodajna mesta preplavili su neoporezovani kartoni, a zakoniti veletrgovci suočili su se sa ogromnim padom prometa. Mafija je koristila krivotvorene poreske markice, ali se i zbližila sa zakonitim prodavcima cigareta kako bi ih prinudila da od njih uzimaju robu.

Moćnije nego na dokovima, čvršće od kontrole aerodroma i šire od dominacije nad industrijom cigareta, organizovani kriminal je gotovo u potpunosti ovladao nad 40 blokova njujorškog kvarta odeće. Mafija se našla na svim nivoima ove industrije, od potpunog vlasništva pojedinih firmi, do tajnog, ali odlučujućeg partnerstva u drugim kućama. Od kontrole sala za krojenje i šivenje do kontrole malih trgovaca i kamionskog prevoza.

Organizovani kriminal iz gradskog odevnog jezgra je kontrolisao industriju koja zapošljava više od 250.000 radnika i donosi godišnji profit od 12 milijardi dolara. Pored vlasništva ili upravljanja firmama u kvartu odeće, mafija je imala i druge vrste interesa. Kriminalci su vodili i transportne kompanije koje prevoze tkanine i, nakon krojenja i šivenja, isporučuju gotove predmete dalje u lučke magacine i mesta za brodski utovar.

Zelenašenje je bio važan segment u kvartu odeće koji je donosio veliku zaradu. Primera radi, proizvođač koji je već ušao u dug, što je česta pojava u ovom sezonskom poslu, upravo bi izbacio novu kolekciju haljina. On očekuje zaradu kada kupci iz cele zemlje, robne kuće i lanci trgovina, isplate robu koju su od njega uzeli. Ali, za to je potrebno najmanje 30 dana. Zato za proizvođača nastaje problem kako da plati ratu zajma i troškove – plin, struju, radnike, telefon, osiguranje… Ukoliko njegovu molbu za zajam banka odbije jer je posao rizičan, kao rešenje se nameću zelenaši. A mafija kamatu obračunava na nedeljnom nivou. U suštini, mafija i ne želi brzu isplatu glavnice duga. Ona želi naplatu kamate što duže. Naravno, na kraju i glavnicu.

Čak i da nema novca da plaća kamate i vrati glavnicu, proizvođač odeće neće tragično završiti kao neki radnik sa doka ili zaposleni na aerodromu koji ne plaćaju na vreme. Kvart mode ima nešto da ponudi mafiji kao isplatu duga – može da joj proda svoj biznis. To je razlog zbog kojeg su mnogi članovi organizovanog kriminala postali vlasnici ili partneri u velikim firmama za proizvodnju odeće.

Novac

U zlatno doba mafije teško da je postojala samousluga, prodavnica mesa ili pekara čiji proizvodi na svom putu nisu dotakli podzemlje. Čak i ako mafija nije prodavala meso kroz neki od svojih kanala, ili ga isporučivala u nekom od svojih kamiona, onda su pošiljke govedine, junetine ili svinjetine bile otete i prodate preko veletrgovina.

Poznato je da je mafija u svojim poslovima obrade mesa stavljala u kobasice i druge prerađevine meso koje nije za upotrebu. To meso se nabavljalo od lokalnih farmera koji su budzašto prodavali meso mrtvih ili umirućih životinja.
Nijedan jastog, ni kilogram ribe, niti školjka… ništa iz mora nije bilo imuno na stisak mafije. Organizovani kriminal je kontrolisao dokere koji istovaruju iz brodova ovaj brzo kvarljivi teret. Ako bi oni na trenutak zaustavili rad, plodovi iz mora bi se vrlo brzo pokvarili. Nijedna riba nije mogla da bude istovarena iz broda ako se ne plati za svako plovilo koje dolazi u luku. Niti bi ijedan kamion prevezao dalje.

Korupcija i poreske prevare

Kada je krenuo u odlučnu borbu protiv mafije, Rudolf V. Đulijani se nije ograničio samo na mafijaške bosove, već je istragama obuhvatio sve koji su u ozbiljnoj meri činili kriminalna dela.

Tako je šef Demokratske stranke Bronksa Stenli M. Fridmen uhapšen zbog skandala u koji je bila umešana njujorška Služba za prekršaje na parkinzima. U najvećem suđenju korumpiranim političarima Fridmen i njegovi saoptuženici proglašeni su krivim i osuđeni na 12 godina zatvora.

Firma za proizvodnju vojne opreme iz Bronksa, koja je tvrdila da zapošljava pripadnike manjina, tražila je u Vašingtonu usluge dobijanja posebnog postupka. Umešanost kongresmena Marija Bjađija, nekada pripadnika Uprave policije Njujorka i dobitnika visokih odlikovanja, dovela je do toga da bude optužen zajedno sa svojim sinom Ričardom, zatim bivšim predsednikom opštine Stenlijem Sajmonom i još četvoricom saradnika. Bjađi i njegovi saradnici osuđeni su na duge zatvorske kazne.

Mis Amerike 1945. godine i nekadašnja šefica za kulturu Njujorka Bes Majerson optužena je zajedno sa svojim ljubavnikom Karlom A. Kapasom, bogatim graditeljem kanalizacije, i bivšim sudijom Vrhovnog suda države Njujork Ortenzom Gabel. Majersonova je optužena da je unajmila ćerku sudije Gabel na opštinskom poslu, zbog čega je Kapaso dobio znatno smanjenje plaćanja alimentacije u procesu koji je vodila njena majka.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Operacija ubacivanja nazvana “dvostruki čelik” uključivala je agenta koji se predstavljao kao trgovac čelikom. Obišao bi niz opštinskih službenika koji su odlučivali o nabavkama proizvoda od čelika. Ponudio bi stošestorici službenika mito. Njih 105 bi prihvatilo novac u zamenu za sklapanje posla. Samo jedan bi odbio – tražio je više od ponuđenog. U sudskom procesu je osuđeno 58 osoba.

Najspektakularniji Đulijanov slučaj protiv pripadnika mafije bio je proces protiv Denisa B. Livajna, bivšeg investicionog bankara koji je priznao da je kriv i imenovao još veću metu – berzanskog špekulanta Ajvana F. Boeskog. Tužilac je otkrio, uz pomoć Komisije za vrednosne papire i berzu, skandal sa korišćenjem poslovnih informacija od istorijskog značaja. Pošto su neke optužnice bile odbačene, Đulijani nije klonuo, već se odmah vratio za radni sto i počeo da sprema novi napad na lopove iz novčanog delokruga.

Trgovac na veliko Mark Rič je bio jedna od prvih žrtava u slučajevima velikih poreskih prevara. Rič se izjasnio krivim i platio 200 miliona dolara kazne za svoje dve kompanije. Vlada je tvrdila da su kompanije utajile više od 100 miliona dolara prihoda od trgovine naftom. Rič i njegov partner Pinkas Grin pobegli su od optužbi u Švajcarsku.

Menadžer iz Vašingtona Edvard A. Markovic bio je jedan od najvećih utajivača poreza u istoriji. Izjavio je da je kriv za izradu lažnih poreskih prijava kojima je utajio 445 miliona dolara. To je činio za slavne ličnosti kao što su Vudi Alen, Dik Kavet i drugi. Iako nisu bili optuženi za prestupe, pomenuti su bili podvrgnuti pregledu poslovnih knjiga i morali su da plate naknadne poreze.

Don King, menadžer koji je organizovao meč za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji između Majka Tajsona i Majkla Spinksa, pokazao se vrlo neuhvatljiv u optužbi za utaju poreza vrednoj nekoliko stotina hiljada dolara. King je tvrdio da jednostavno nije znao da nije platio porez. Iako je on oslobođen, njegova devojka i saradnica Konstanca Harper nije izbegla presudu. Proglašena je krivom za utaju poreza i osuđena na zatvorsku kaznu od godinu i jedan dan.

“Nećemo odustati”

Đulijani je veliku pomoć dobio od Ronalda Goldstoka, šefa Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala države Njujork. U septembru 1983. godine Đulijani je na sastanku sa ministrom pravde Smitom i direktorom FBI Vilijemom H. Vebsterom predložio da mu pozajme agente iz 14 gradova kako bi prikupio sve dokaze protiv vrhovne komande mafije. Smit i Vebster su se složili i dodelili mu nekoliko stotina agenata, a posle 16 meseci intenzivnog rada sakupili su dokaze na osnovu kojih su usedile optužnice. Najveće hapšenje u istoriji mafije je obavljeno. Policiji su u ruke upali Pol Kastelano, Antonio Koralo, Entoni Salerno, Đenaro Langela, Filip Rasteli i mnogi drugi.

Povezane vesti – ISTORIJA TAJNIH SLUŽBI: Novinari špijunirali za strance

Detaljna istraga o pet mafijaških porodica koje su vladale Njujorkom i Amerikom u njihovom Odboru rezultirala je 26. februara 1985. godine sa 15 presuda protiv devetorice optuženih: petorice šefova mafije i četvorice pomoćnika visokog ranga. Optuženi su za učestvovanje u odlučivanju i aktivnostima u kojima je Odbor uređivao zločinačke aktivnosti mafije, od zelenašenja i kocke, preko trgovine drogom i reketom u radničkim udruženjima, do naređivanja ubistava.

mafija borselino

“Ne vidim nikakvu bitnu razliku između nekadašnje i današnje mafije”, izjavio je Đulijani. “Možda su danas malo više amerikanizovani nego nekada, ali predvode istu vrstu ljudi kao i pre 30 godina. Neki su možda prefinjeni, neki su se navikli na fasadu ugleda, ali drugi su obične životinje i ponašaju se kao životinje. Sve u svemu, oni su svi ubice. Uništavaju ljudske živote kako bi mogli da zarađuju i da žive izvan zakona. Po mom mišljenju, takvi ljudi se ne menjaju tokom vremena. Ja sam Italo-Amerikanac. Voleo bih da vidim da mafija u Americi izgubi svaki uticaj. Ona je nepravedno povredila veliki broj Italo-Amerikanaca i najbolji način da prestane da ih povređuje jeste da se doprinese njenom uništenju.”

Upitan da li misli da bi mogao da postane meta plaćenih ubica, Đulijani je u danima kada je iz sve snage krenuo u borbu protiv mafije rekao:

“Verujem da javno istupanje doprinosi obeshrabrivanju mafije. Ja ne mogu neposredno da govorim s mafijom, ali pretpostavljam da mafijaši čitaju novine i gledaju televiziju. To mi omogućava da im kažem: Znamo da upućujete pretnje, ali to nas neće sprečiti”!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar