RADE MARKOVIĆ – Čuvar tajne devedesetih

RADE MARKOVIĆ – Čuvar tajne devedesetih

EPA PHOTO/SASA DJORDJEVIC/SD


Više od 19 godina Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, nalazi se u zatvoru. Pod sumnjom da je organizovao i naredio zločine koje je nova vlast u Srbiji posle smene režima Slobodana Miloševića označila kao prioritete u rešavanju – ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi – uhapšen je 23. februara 2001. godine. Prvih šest i po meseci proveo je u samici Centralnog zatvora.

U međuvremenu je, u sudskim procesima koje su pratili brojni problemi i nesuglasice čak i među sudijama koje su u njima učestvovali, za navedene zločine osuđen na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Ostao je pri tvrdnji da u njima ne da nije učestvovao, već nije imao ni saznanja u vreme kada su se dogodila.

Marković je, iako je utisak kod većine sasvim drugačiji, na čelu DB-a bio relativno kratko. Tek oko dve godine. Međutim, upravo u vreme njegovog rukovođenja tajnom policijom dogodili su se zločini koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za DB neuporedivo duži. Na to mesto imenovan je u novembru 1998, ali je na dan formiranja nove Vlade Srbije krajem 2000. podneo ostavku. I tako postao prva tačka dnevnog reda sednice nove vlasti.

 EPA PHOTO   EPA/SASA STANKOVIC


EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC

Smela najava 

Znatno nakon izricanja konačnih presuda za tri slučaja koja su predstavljala prioritet demokratskih vlasti, Marković se pojavio na optuženičkoj klupi i povodom ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, ubijenog 11. aprila 1999, na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, pred ulazom zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Ubice su ga usmrtile ispalivši 17 metaka u telo i još jedan hitac u glavu.

Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 16 godina nakon zločina, 1. juna 2015. S razlogom se verovalo da će posle toliko godina biti okončano u razumnom roku, pogotovo posle javnog obraćanja tadašnjeg specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića iz januara 2014: “Uhapšene su ubice Slavka Ćuruvije“. Nekoliko sati ranije policija je privela bivše radnike DB-a Ratka Romića i Milana Radonjića. Ali, optimizam tadašnjeg tužioca i očekivana brzina ni šest godina kasnije nisu rezultirali konačnom sudskom odlukom.

Povezane vesti – INTERVJU LAMBE ĐOREJLIJEVSKI: Od Tadije do Koraća

Sticajem okolnosti koje su nas zadesile zbog pandemije koronavirusa i vanredne situacije, odlučivanje o prvostepenoj presudi, koja predstavlja prvu u rešavanju zločina nad novinarima u Srbiji, izvesno će ponovo biti odloženo. Prema redovnom planu, za 30. mart je bila zakazana četvorodnevna javna sednica Apelacionog suda koji je trebalo da odlučuje o žalbama osuđenih prvostepenom presudom. Međutim, advokatima koji zastupaju optužene u ovom procesu zbog vanrednog stanja je onemogućeno viđanje sa svojim branjenicima, a i sudovi su bili prinuđeni da prorede svoj rad i usredsrede se na hitne predmete. Tako će konačno odlučivanje biti odloženo na, za sada, neodređeno vreme.

Apelacioni sud presudu može da potvrdi, da je preinači, ili da je ukine i naloži ponavljanje suđenja. Ovu poslednju mogućnost advokati optuženih očekuju kao jedino moguću, iznoseći niz propusta i nelogičnosti na kojima je zasnovana prvostepena presuda. U prilog tome navode činjenicu da presuda koja im je izrečena nije doneta jednoglasno, već preglasavanjem sudija u tročlanom veću 2:1. Odlukom Specijalnog suda od 5. aprila prošle godine, zbog učešća u ubistvu vlasnika “Dnevnog telegrafa” , četvorica pripadnika DB-a osuđena su na ukupno 100 godina zatvora.

Radomir Marković je osuđen na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije. Kao saizvršioci koji su pripremali ubistvo osuđeni su tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić na 30, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac ove službe Ratko Romić na po 20 godina zatvora. Prema presudi, Ćuruviju je ubilo N.N. lice, a DB-ovci su za to pripremili “teren”.

markovic

Naravno, žalbu na presudu nije uložio samo Kurak, jer se i dalje nalazi u bekstvu.

Romiću i Radonjuću u izrečenu kaznu je, prema presudi, uračunato vreme koje su proveli u pritvoru od januara 2014. do jula 2017. godine i kućnom pritvoru u kojem se i dalje nalaze uz elektronski nadzor.

Tokom suđenja je saslušano više od 100 svedoka i održano više 90 glavnih pretresa. Nasuprot presudi, optužnica tvrdi da je Ćuruviju 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a da mu je saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog “javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti”.

Neko iznad 

Komplikacije sa suđenjem su se ponovile 12. juna 2018. godine kada je Sudsko veće Specijalnog suda drugi put iz dokaza izdvojilo 10 audio kaseta, od ukupno 40 koje poseduje, a na kojima se nalaze beleške o telefonskim komunikacijama pojedinih optuženih za ubistvo u vreme neposredno pre i posle zločina. I to u okolini mesta gde je Ćuruvija usmrćen. Sud je saopštio da su audio zapisi pribavljeni na nezakonit način, iako MUP Srbije o tome poseduje preciznu belešku. Naopako u ovoj odluci jeste zaključak Apelacionog suda da pomenuti dokazi mogu da se koriste, a to je bio drugi put da veće Specijalnog suda donosi suprotno mišljenje. Nikola Barović, zastupnik Branke Prpe koja je u trenutku zločina bila sa Ćuruvijom, takvu odluku je nazvao bizarnom, rekavši da bez pomenutih audio kaseta “kao da fali deo mozaika”, da je kasete kao dokaze predložilo Tužilaštvo za organizovani kriminal i da su već prošle kontrolu suda, te da predstavljaju jedan od najvažnijih dokaza.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, a saučesnik mu je bio Romić koji je drškom pištolja udario u glavu i onesvestio Prpu. Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014, ali im je posle troipogodišnjeg pritvora određena mera nadzora u takozvanom kućnom pritvoru uz elektronski nadzor.

social-network-post-1920x10805-2-710x399

Posle njihovog hapšenja, veliko iznenađenje izazvala je informacija koju je izneo bivši tužilac Radisavljević, da je obrt u rešavanju ubistva usledio posle podrobnih informacija koje je istražiteljima pružio Milorad Ulemek Legija, što je bilo i ključ za hapšenje osumnjičenih:

“On je odlučio da progovori o ovom ubistvu. Želeo bih da napomenem da je to svedočenje bilo bezuslovno… Nikakve benefite nije dobio, a govorio je veoma iscrpno o ovom slučaju”.

Povezane vesti – Zvezdan nijednog momenta nije sporio da je pucao u premijera

Uhapšeni pripadnici DB potom su optuženi da su u dogovoru s bivšim šefom DB Markovićem i Kurakom organizovali ubistvo. Kao direktan nalogodavac imenovan je Marković. Radisavljević je izjavio i da se tu istraga ne završava:

“Da li ćemo doći do višeg nivoa, nekog ko je iznad njega – videćemo”.

O motivu zločina tadašnji tužilac je rekao ono što se deceniju i po ranije čulo nebrojeno puta: „Poput slučajeva Stambolić,
Budva i Ibarska magistra, motiv ubistva je politika. Ne isključujem da ćemo u toku istrage doći i do drugih motiva, možda ličnih, ali po svemu sudeći do sada je osnovni motiv politika”.

Optuženi su da su Ćuruviju ubili “iz niskih pobuda”. Prema Članu 114 koji se odnosi na teško ubistvo, pod stavom 5, u zakonu piše: “Ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda”.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar