Registar pedofila neće rešiti problem

Registar pedofila neće rešiti problem


Pored strahovanja za bezbednost svoje dece zbog vršnjačkog nasilja i narkomanije, roditelji u Srbiji odavno su suočeni sa još jednom realnom pretnjom – pedofilijom, koja, prema prijavljenim slučajevima, u poslednjoj deceniji uzima sve više maha.

Od 2013. godine, kada su usvojene strože kazne za pedofiliju u Srbiji, formiran je i registar pedofila. U februaru ove godine u njemu su se nalazili podaci o 96 ljudi, a prošlog meseca, dakle samo osam meseci kasnije, čak o 279 registrovanih pedofila. To su podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde na koje se u tekstu posvećenom ovoj temi poziva BBC na srpskom jeziku.

“Nije stvar u tome da u Srbiji odjednom ima više pedofila, već su jednostavno sudije počele da ih upisuju u registar. Ranije je tome bilo više otpora. Suđenja dugo traju i tek sada dolaze na red slučajevi koji su bili prijavljivani pre više godina”, objasnila je Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra.

I Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da je sistem konačno počeo da funkcioniše, ali i da su sudije opomenute da unose ove podatke: “Presude koje su pre nekoliko godina donete su konačno postale pravosnažne, jer je sve veoma sporo funkcionisalo”.

nasilje nad zenama

Znane osobe

Mada se o pedofiliji intenzivno govori i piše u medijima, čemu su, nažalost, doprineli užasni primeri silovanja dece sa kobnim posledicama, o registru pedofila se u javnosti zapravo nedovoljno zna.

Silovanje, obljuba sa detetom, nedozvoljene polne radnje, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju – samo su neka od krivičnih dela zbog kojih osuđeni mogu da se nađu u registru.

Još tokom 2011. godine, u samo nekoliko meseci, u našoj zemlji je uhapšeno više grupa uključenih u međunarodni lanac internet pedofilije, ali i pojedinaca koji su seksualno zloupotrebljavali decu. Iako problem, svrstan u takozvani sajber-kriminal, prvenstveno obuhvata razmenu i kupovinu dečje pornografije preko interneta, ili pak kupovinu snimaka sa ovakvim sadržajem, u Srbiji je zabeležen i porast nasrtaja na decu u blizini škola koje pohađaju. Ni broj slučajeva seksualnog nasilja u krugu šire porodice nije bio zanemarljiv.

Najveće hapšenje pedofila zabeleženo je u novembru 2011. kada je policija privela 19 osoba u više gradova zbog učešće u trgovini i kupovini pornografskog materijala sa maloletnim osobama. Među njima se našao i jedan sveštenik, potom advokat, direktor velike firme… Akcija pod imenom “Armagedon”, pokrenuta punu godinu i po ranije, rezultirala je hapšenjem više od 40 osoba u Srbiji, dok su policije zemalja iz Evrope i SAD, koje su zajednički učestvovale u razbijanju lanca internet pedofilije, uhapsile znatno veći broj učesnika.

Pohvalivši učinak naše policije, Grant Lukas, tada zvaničnik američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost, uručio je plaketu zahvalnosti Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije.

Shutterstrock

Shutterstrock

Prema podacima Incest trauma centra, od septembra 2009. do septembra 2014. godine u proseku je nedeljno prijavljivano sedam slučajeva seksualnog nasilja nad decom. U svih 100 odsto ovih slučajeva počinilac je bio detetu poznata osoba, u 78 odsto njih član porodice, uglavnom biološki otac, a najčešće mete su bile devojčice.

Statistika iz tog perioda nimalo nije bila ohrabrujuća, jer čak u 92 odsto ovih slučajeva nije ni bio započet krivični postupak. Za one koji su vođeni zbog napastvovanja dece mlađe od 12 godina, postupak je prosečno trajao pune tri godine i tri meseca, prosečno presuđena zatvorska kazna za pedofila iznosila je godinu i dva meseca, a od trenutka prijave centru za socijalni rad do eventualnog izricanja presuda deca su dodatno prolazila nepotrebne traume jer su saslušavana pet ili više puta.

I dalje blage kazne

U proteklih šest godina puno toga se promenilo, ali se ne može izreći zaključak da su kazne izrečene pedofilima zadovoljavajuće. Od oktobra 2016. godine do danas je u našoj zemlji 19 ljudi optuženo za obljubu nad detetom, ali je nešto manje od polovine njih oslobođeno, dok je samo nekolicina osuđena na kazne zatvora u trajanju od pet do deset godina.

Za silovanje maloletnika je osuđeno njih jedanaestoro, a 12 osoba zbog snimanja, posedovanja ili razmene video materijala sa dečjom pornografijom.

“Najčešće kazne koje su zaprećene iznose do tri godine, a čak se propisuje i novčana kazna za pedofiliju. Zapanjujuće su i kazne kućnog pritvora. To je stvarno ponižavajuće za te žrtve, ali i za sve nas “, kaže Vanja Macanović.

Shutterstock

Shutterstock

Tako je svaki treći optuženi za posredovanje u slučaju dečje prostitucije dobio novčanu, a dve trećine njih uslovnu kaznu, pokazuju podaci Apelacionog suda.

Mada zbunjena saznanjem da je pedofilija u Srbiji dostigla takve razmere, javnost u našoj zemlji, zapravo, ne bi trebalo da je iznenađena. Od maja 2019. godine na snagu je stupio i “Tijanin zakon”, koji propisuje doživotnu kaznu zatvora za teške slučajeve silovanja i obljube nad maloletnom osobom. Međutim, svrsishodnost drugih zakonskih rešenja dugo se dovodi u pitanje.

Povezane vesti – PITANJE KREDIBILITETA

“Seksualne zloupotrebe i napastvovanja dece je bilo i ranije. Međutim, retko su takvi slučajevi dobijali ozbiljniju medijsku dimenziju, a uglavnom su se, u nameri da bi zaštitili žrtve, policija i institucije postavljali kao da tog kriminala nema. Nažalost, mislim da i dalje postoji mogućnost da toga bude i više. Jer, dva tipična krivična dela, toliko prepoznatljiva za decu žrtve seksualnog nasilja – bludna radnja i protivprirodni blud – svojevremeno su izbrisani iz Krivičnog zakonika. Ispostavilo se da onako kako su tamo opisani direktno ugrožavaju LGBT populaciju. Rešavajući tako jedan problem, zapravo smo ga napravili na drugoj strani. Zato imamo granične slučajeve koje ne možemo da podvedemo pod kriminal, a nisu nimalo bezopasni”, objašnjavao je svojevremeno Gvozden Gagić, nekadašnji šef Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata SUP-a Beograd.

Psiholog Zoran Musterović slaže se sa stavom da naši zakonodavci često brzaju i nedovoljno vode računa o zaštiti najugroženijih kategorija stanovnika, tako da pokušaj zaštite jednih proizvodi problem za druge:

“Zato dolazimo u situaciju da relaksirajući pojedine seksualne slobode ne znamo gde ćemo postaviti novu granicu. Posebno ne znamo gde ćemo da je postavimo kada je potrebno zaštititi nejake i najranjivije, sve koji su relativno nezaštićeni.”

Prema sada važećim zakonskim okvirima, učiniocu ovih krivičnih dela sud ne može ublažiti kaznu, niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za ova krivična dela, a posle izdržane kazne zatvora pedofili su dužni da se javljaju policiji i povereniku svakog meseca.

Shutterstock

Shutterstock

Onima koji se nađu u registru pedofila zabranjeno je da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, a u obavezi su i da posećuju profesionalna savetovališta i specijalizovane ustanove, dok svako putovanje u inostranstvo moraju da prijave. Ne smeju ni da se bave zanimanjem vezanim za rad sa decom ili tinejdžerima.

“Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne”, navode u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija. Trenutno se u našoj zemlji nad 58 pedofila primenjuju posebne mere.

Povezane vesti – MONSTRUM S ANDA I ZVER: Silovana deca postala najmasovnije ubice

U registru pedofila se nalaze ime i prezime osuđenog, matični broj i adresa prebivališta, podaci o zaposlenju, urođeni znaci, tetovaže i fotografije, podaci o krivičnom delu i kazni na koju je počinilac osuđen, kao i DNK profil.

U javnosti brojnih država koje imaju registar pedofila i dalje se vodi polemika da li bi on trebalo da bude javno dostupan svima. U našoj zemlji je on tajan, podaci su dostupni sudu, javnom tužiocu i policiji, ali i preduzeću ili preduzetniku pri zapošljavanju u ustanovama u kojima se radi sa decom.

Mera da osuđeni pedofili nikada neće moći da se zaposle u školi ili vrtiću barem delimično smanjuje mogućnost da ponovo priđu nekom detetu, ali to nikada potpuno ne otklanja sumnju. Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade s maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Iako su u pojedinim državama ovi registri javni, većina stručnjaka u Srbiji smatra da bi takvim činom oni bili ozbiljno fizički ugroženi, odnosno da bi to predstavljalo svojevrsni poziv na njihov linč, što država ne sme sebi da dozvoli.

Povezane vesti – KAKO SMO DOŠLI DOVDE? Agresija kao model života

“Kako postoje i druge profesije osim vaspitača i nastavnika u školama koje uključuju odnos sa decom, mislim da bi najbolje rešenje bilo da bilo koja institucija, firma ili pojedinac može da pošalje zahtev da proveri neku osobu da li se nalazi u registru. Ne da spisak bude javan pa da svi mogu da traže ko su ti ljudi, već da ako neko sumnja na osobu sa kojom radi, ili ne želi da zaposli takvu osobu za bilo kakav rad sa decom, može da dobije informaciju”, kaže Snežana Bjelogrlić.

Ko koga ugrožava

S druge strane, primera radi, u Velikoj Britaniji je doneta odluka da se građani u policiji, bez procedure, mogu informisati da li u njihovom komšiluku stanuje registrovani pedofil.

“Naravno, tako nešto bi u Srbiji izazvalo velike polemike, jer bi se takvim javno dostupnim informacijama ograničilo pravo na privatnost nekoj osobi koja u tom trenutku nije pod krivičnom sumnjom. S druge strane, društvo bi moralo da odmeri i proceni da li mu je od toga važnija bezbednost nezaštićenih, pogotovo što u oblasti pedofilije postoji ogroman procenat povratnika. To je dilema pred društvom. Da li se ugrožava nečija privatnost ili pedofili ugrožavaju društvo”, kaže Musterović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar