REINKARNACIJA ILI OPSESIJA? Bliznakinje iz prošlog života

REINKARNACIJA ILI OPSESIJA? Bliznakinje iz prošlog života


Bračni par Džon i Florens Polok imali su petogodišnju ćerku Džoan kada su se preselili u Hekam u Engleskoj. Godinu kasnije, 1951, rodila im se druga ćerka Džeklin. Dok su roditelji bili zaokupljeni poslovima isporuke namirnica i mleka, devojčice je odgajala uglavnom baka po majci.

Džon je snažno verovao u reinkarnaciju s kojom se prvi put sreo u romanu koji je čitao kada je imao devet godina. Njegova supruga Florens ni približno nije delila muževljevo uverenje.

Njihove ćerke bile su nerazdvojne. Džoana je volela da se prema mlađoj Džeklin ponaša kao majka, što je mlađa devojčica prihvatila. Džoana je volela da nosi kostime i glumila je predstave koje je sama sastavljala. Bila je velikodušna i slobodno je delila sve sa ostalom decom. Obe devojčice su volele da češljaju kosu drugima, naročito ocu. Džoana je imala predosećaj da nikada neće odrasti i često govorila: “Nikada neću biti dama”.

Pročitajte još: Najluđa nerešena misterija

Kada je imala tri godine, Džeklin je pala na kantu što joj je napravilo mali ožiljak na čelu blizu korena nosa. Ožiljak je bio posebno vidljiv po hladnom vremenu. Takođe, na levoj strani struka imala je okruglasti tamni beleg od rođenja.

Tragedija i uverenje

U maju 1957. kada je Džoana imala 11, a Džeklin šest godina, na njih je naleteo automobil dok su išle prema crkvi. Devojčice nisu mogle da se sklone jer se iza njih nalazio zid. Stradale su na mestu. Automobil je vozila žena koja je, u očajanju zbog odvojenosti od svoje dece, odlučila da počini samoubistvo vozeći se nakon što je uzela ogromnu količinu lekova. O ovom užasnom događaju izveštavali su svi mediji u Britaniji.

Roditelji devojčica bili su očajni. Dok je Florens pokušavala da ne misli na tragediju, Džon je govorio kako je na dan nesreće doživeo viziju, a potom osetio prisustvo duha svojih ćerki u gornjoj sobi kuće. Tamo je i provodio vreme kako bi im bio blizu. Kasnije je ispričao kako je mislio da je smrt devojčica bila “Božja kazna” jer se molio za dokaz da postoji reinkarnacija.

Istovremeno je “osećao” da će mu molitve biti uslišene tako što će se njegove ćerke vratiti u porodicu. Florens je užasavalo suprugovo ponašanje i neko vreme im je brak bio u velikoj krizi. Ipak, Florens je ponovo zatrudnela, a Džon je bio uveren da će se Džoana i Džeklin uskoro reinkarnirati kao bliznakinje. Lekar je na osnovu više pregleda bio uveren da Florens nosi jedno dete. Međutim, 4. oktobra 1958. ona je rodila identične bliznakinje. Devojčicama su dali imena Džilijan i Dženifer.

Dženifer je imala beleg koji je izgledao kao Džeklinin ožiljak na čelu i drugi beleg na istom mestu na struku. Prema rečima Florens Polok, beleg je bio vidljiviji kada je vreme hladno, kao što je bio slučaj sa Džeklininim ožiljkom. Niko drugi u porodici nije imao slične belege.

Porodica se preselila u Vitli Bej kada su bliznakinje imale tri meseca, ali se nakon četiri godine vratila u Hekam. Bliznakinje su tada, uprkos tome što nikada pre toga nisu mogle da obiđu grad, prepoznavale predele koje su videle njihove starije sestre. Dok su išli prema parku, a još ga nisu videle, Džilijan i Dženifer su rekle da žele da pređu preko puta do ljuljaške i jasno se videlo da znaju put.

Pročitajte još: Ljubitelji životinja ukazali na ubicu

Imale su i paničan strah od automobila. Njihova majka je primetila da vrlo oprezno prelaze ulice držeći je za ruku. Jednom prilikom se blizu njih glasno začuo motor automobila, a devojčice su se u strahu zagrlile, zaplakale i povikale: “Automobil! Auto! Dolazi po nas”!

Istovetno ponašanje

Džilijan i Dženifer imale su nekoliko izjava i prisećanja koja se odnose na Džoanu i Džeklin u periodu kada su imale između tri i sedam godina. Kada su bliznakinje imale oko tri godine, roditelji su izvadili igračke koje su pripadale pokojnim devojčicama. Džilijan je uzela lutku koja je pripadala Džoani, a Dženifer onu koja je pripadala Džeklin. Obe su rekle da su lutke poklon od Deda Mraza kao što su roditelji rekli pokojnim ćerkama, ali ne i bliznakinjama.
Majka je povremeno čula Džilijan i Dženifer da razgovaraju o detaljima nesreće. Jednom je naišla dok je Džilijan po glavi mazi Dženifer govoreći: “Krv ti izlazi iz očiju. Tu te je automobil udario”. Prema rečima oca Džona, kada su bliznakinje razgovarale o nesreći među sobom, često su govorile u sadašnjem vremenu i gotovo je izgledalo kao da je ponovo doživljavaju.

Džilijan je jednom pokazala na Dženiferin beleg na čelu i rekla: “To je ožiljak koji je Dženifer dobila kad je pala na kantu”.

Bliznakinje su ispoljavale ponašanja koja su bila slična onima njihovih pokojnih sestara. Bile su vrlo bliske, a Džilijan je volela da se ponaša kao mama prema Dženifer koja je to prihvatila, kao što je bilo i sa nastradalim sestrama. I bliznakinje su bile jako bliske s bakom po majci i volele su da drugima češljaju kosu, naročito ocu. Džilijan je bila velikodušnija prema drugoj deci i pokazivala je isto rano interesovanje za kostime i glumu kao i Džoana. Činila se zrelijom od svoje sestre bliznakinje.

U vreme smrti starijih devojčica Džeklin je još učila da piše. Njen učitelj bio je zabrinut što drži olovku uspravno u pesnici. Kada su bliznakinje počele da uče da pišu s četiri godine, Džilijan je odmah pravilno držala olovku, dok ju je Dženifer držala uspravno u pesnici.

Džoana je bila vitke građe, kao i Džilijan, dok je Dženiferina pomalo zdepasta figura odgovarala Džeklininoj. Džoana je imala pomalo kose noge za razliku od Džeklin, a ta se razlika pokazala i kod Džilijan i Dženifer…

Pročitajte još: Misteriozni zločin koji je šokirao Nemačku

Bliznakinje su, nakon novinskog teksta iz 1963, privukle pažnju dr Ijana Stivensona, psihologa koji je proučavao reinkarnaciju kod dece. Kada su bliznakinje imale četiri godine, upoznao je porodicu u njihovom domu, detaljno intervjuisao roditelje i pregledao belege. Ponovo se sreo sa porodicom 1967, a zatim se dopisivao s njima do sledeće posete 1978, kada su bliznakinje imale 20 godina.

Stivenson je 1987. napisao knjigu “Deca koja se sećaju prethodnih života: Pitanje reinkarnacije”. U njoj je opisao 14 slučajeva reinkarnacije, uključujući i slučaj Polok devojaka. On je više od 40 godina proučavao reinkarnaciju i istraživao hiljade slučajeva. Većina se dogodila u azijskim zemljama gde mnogi veruju u reinkarnaciju, pa je Stivenson radije sprovodio svoja istraživanje tamo gde verovanje u reinkarnaciju nije uobičajeno i gde roditelji često svoje dete obeshrabruju da govori o svojim prošlim životima. Uglavnom je radio sa decom jer su brojni odrasli, koji su tvrdili da su reinkarnirani, bili pod uticajem knjiga, filmova ili nekog doživljaja.

Sumnje u pristrasnost

Stivenson je naveo da pošto su bliznakinje bile jednojajčane, samim tim i identične, genetika ne može da objasni Dženiferine urođene belege. Takođe je smatrao nezamislivim da su Džon i Florens Polok mogli da oblikuju ponašanje svojih bliznakinja tako da se potpuno poklapaju s njihovim pokojnim ćerkama.

Dok su bliznakinje odrastale, Džon Polok se uzdržavao da s njima razgovara o svom verovanju u reinkarnaciju, za koje su one saznale tek sa 13 godina. Stivenson ih je ponovo sreo kada su imale 20 godina. Rekle su mu da više nemaju sećanja iz detinjstva vezana za prošle živote. Prihvatile su uverenje da su reinkarnacija svojih starijih sestara, ali istovremeno pokazale blagi skepticizam prema reinkarnaciji.

Slučaj Polok jedan je od nekoliko koje je britanski istoričar Ijan Vilson razmatrao u veoma skeptičnoj kritici. On tvrdi da je slučaj očigledno “slab” jer su roditelji jedini svedoci izjava i ponašanja, od kojih je jedan snažno verovao u reinkarnaciju i ne može se reći da je nepristrasan. Naveo je i da se urođeni belezi koji se podudaraju s belezima ili ožiljcima iz prošlog života ne nalaze samo u slučaju Polok, već u velikom broju primera navodne reinkarnacije. I Stivenson je otkrio da od 895 slučajeva u njegovoj zbirci u kojoj je identifikovao prošli život, 35 odsto uključuje urođene belege.

Shutterstock

Shutterstock

Kritičari su odbacili slučaj bliznakinja zbog snažnog uverenja Džona Poloka u reinkarnaciju, verujući da je to doprinelo njegovom pristrasnom stavu. Ali, iako Florens Polok nije verovala u reinkarnaciju, njena verzija događaja bila je ista kao i suprugova. Florens je umrla 1979, a Džon 1982. godine. Bliznakinjama su s godinama izbledela sećanja na njihove prethodne živote i nastavile su da vode normalan život.

Primere navodne reinkarnacije kod male dece je teško objasniti. Postoji još zapanjujućih slučajeva, poput Džejmsa Lejnindžera rođenog 1998. u San Francisku. On je noćne more o avionskim nesrećama imao od svoje druge godine, a navodno su proistekle iz sećanja na prošli život kada je bio pilot iz Drugog svetskog rata. Njegovi roditelji nisu bili rođeni u vreme tog rata, niti su posedovali literaturu o tom periodu. Ipak, Džejms je mogao da im ispriča sve o avionima iz tog doba i stradanjima pilota.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar