Slede epidemije straha i kriminala

Slede epidemije straha i kriminala

Shutterstock


Nedugo pošto je kao obavezujuća forma novog načina života propisana mera nošenja zaštitnih maski, stručnjaci za bezbednost iskazali su zabrinutost zbog skrivanja ljudskih lica. Njihov jednostavan zaključak glasio je da će ova mera, ustanovljena zbog zdravstvenih razloga, poslužiti kao idealna platforma da kriminalci, na različite načine, ugroze bezbednost stanovništva.

Baveći se ovom novom problematikom, američki CNN je kontaktirao sa Fransisom Dodsvortom, kriminologom sa Univerziteta u Kingstonu, nedaleko od Londona, koji se ne dvoumi oko toga da će u narednom periodu prikrivanje lica „otvoriti prilike ljudima s nečasnim namerama”. Kako Dodsvort tvrdi, istraživanje zločina u kojima je neophodno prepoznavanje lica počinilaca biće dodatno otežano zbog nošenja maski: „Kriminalci sada mogu da sakriju lice, a da ne izazovu ničiju sumnju”.

U SAD i u državama zapadne Evrope već su evidentirani slučajevi krivičnih dela koje su počinili prestupnici sa maskama na licu. Ali, ovi slučajevi nisu najgore što može da se dogodi, jer je španska policija proteklih dana saopštila da je u gradu Almerija otkrila teroristu takozvane Islamske države koji je pobegao iz Sirije i uspeo da se dokopa Španije. U šturom policijskom saopštenju navedeno je da se uhapšeni terorista „prilagodio ponašanju tokom pandemije, da je retko izlazio iz kuće, a kada je to činio uvek je nosio masku kako ne bi bio otkriven“.

Rasizam i terorizam

Uprkos davnašnjim upozorenjima epidemiologa da se nedaća poput još aktuelne s Covid-19 mogu očekivati, najveći broj država u svetu lagodno se odnosio prema pretnji koja se, osim datuma početka, očekivala. Zbog toga su se proteklih nedelja stručnjaci iz različitih oblasti posvetili tinjajućim problemima koji bi u narednom periodu mogli da zadese svet.

Nastojeći da ukaže na opasnosti sa kojima bi, osim novih pandemija, u narednih pet do 50 godina mogle biti suočene Sjedinjene Američke Države, američko izdanje internet sajta “Politiko” navelo je nekolicinu od kojih strahuju naučnici i državni službenici zaduženi za nacionalnu bezbednost.

Kao prva među njima je, laicima pomalo neočekivano, navedena globalizacija ekstremističkog principa „belačke nadmoći”, koja ima viševekovno uporište u SAD i u nekim drugim zemljama sveta. Američki Stejt department tvrdi da je od 2018. godine u porastu etnički i rasno zasnovan terorizam širom sveta.

AP Photo/Noah Berger

AP Photo/Noah Berger

Iako su nekada postojali kao lokalne, izolovane grupe, sledbenici rasističkih uverenja danas su povezani u globalnu mrežu. U svom poslednjem godišnjem izveštaju Stejt department je jednu takvu organizaciju prvi put označio kao terorističku, imenujući je kao Ruski imperijalni pokret, za koju tvrdi da za terorističke akcije obučava pristalice širom sveta. Na spisku su se našla i trojica navodnih rukovodilaca organizacije – Stanislav Vorobijev, Denis Garijev i Nikolaj Truščal.

Izvorno drugačijeg naziva, Ruski carski pokret, ultranacionalistička grupa, sebe predstavlja kao organizaciju ruskih pravoslavnih nacionalista čiji je cilj ponovno uspostavljanje monarhije u Rusiji i zastupanje interesa etničkih Rusa, Ukrajinaca i Belorusa. Međutim, ovo udruženje je odavno zabranjeno u Rusiji, od trenutka kada ga je Okružni sud Belijaevski 20. avgusta 2012. godine proglasio ekstremističkom organizacijom.

Prema tvrdnjama Netana Sejlsa, koordinatora u američkim službama bezbednosti, ova organizacija ima dva kampa za obuku u okolini Sankt Peterburga. Kako navodi, dvojica državljana Švedske, koji su navodno prošli obuku u kampu Ruskog carskog pokreta 2016, tokom naredne dve godine su izveli niz terorističkih napada u Švedskoj protiv migranata.

Pročitajte još: Crnogorski DB i sprsko podzemlje

Nezavisno od procena koje dolaze iz Amerike, krajem februara ove godine Međunarodna agencija za praćenje finansiranja terorizma FATF dodala je sedam novih zemalja na sivu listu zbog propusta u borbi protiv finansiranja terorističkih grupa i pranja novca. Među pridodatim državama su Albanija, Barbados, Jamajka, Mauricijus, Mjanmar, Nikaragva i Uganda. Navedenim državama je naloženo da preduzmu niz pravnih i drugih mera kako bi bile uklonjene sa liste i izbegle dalje finansijske kazne koje im prete ukoliko to ne učine.

FATF je, takođe, najavila pooštreno praćenje Irana, istovremeno izdavši upozorenje i vladi Pakistana, kojoj je odredila rok od najviše četiri meseca da pooštri mere u borbi protiv finansiranja terorizma kako ne bi dospela na pomenutu listu.

Sve je u opticaju

Drugi vid opasnosti koji se navodi kao već postojeći, s tim što bi mogao da se razmahne i ima neuporedivo pogubnije posledice po planetu, jesu lažne informacije, uticanje na izborne rezultate i druge vrste napada zasnovane na manipulaciji podacima. „Poverenje i istina su temelji slobodnih i otvorenih društava, a izazivanje haosa u otvorenim društvima ostavlja prostor autoritarnim tendencijama”, kaže Sju Gordon, koja se donedavno nalazila na čelu obaveštajne zajednice SAD.

Upravo je oblast informacija, ili njihovog tumačenja prema potrebama zainteresovanih strana, prisutna kada se radi o aktuelnoj pandemiji. Posle nemačke obaveštajne agencije BND, proteklih dana je i američka CIA iznela stanovište da je Kina pokušala da spreči Svetsku zdravstvenu organizaciju da upozori svet na epidemiju koronavirusa u januaru. Kako za “Njuzvik” tvrde dvojica obaveštajaca CIA, Kina je zapretila SZO da će prekinuti saradnju u istrazi s njima ako SZO proglasi svetsku zdravstvenu krizu.

Prethodno je nemački „Špigel“ izneo optužbe da je kineski predsednik Si Ðinping lično vršio pritisak na generalnog direktora SZO Tedrosa Adanoma Gebrejesusa 21. januara. S druge strane, i predstavnik SZO i kineske vlasti oštro odbacuju iznete tvrdnje.

EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

„SZO svoje preporuke zasniva na nauci, najboljoj praksi javnog zdravstva, dokazima, podacima i savetima nezavisnih eksperata. SZO je bila fokusirana na zdravlje svih ljudi na svetu”, rekao je Kristijan Lindmajer, portparol SZO, navodeći da Tedros i kineski predsednik Đinping nisu razgovarali ni 20, 21, ni 22. januara. Američki obaveštajni zvaničnici s kojima je „Njuzvik“ razgovarao nisu mogli da potvrde da je kineski predsednik imao bilo kakvu ulogu u vršenju pritiska na SZO.

U baratanju s nepoznanicama u međuvremenu se uključio i ruski mikrobiolog Petar Čumakov, iznevši tvrdnju da je koronavirus nastao tako što su naučnici iz Vuhana, žarišta pandemije, radili “apsolutno lude stvari” u tamošnjoj laboratoriji tokom proučavanja patogenosti virusa.

Čumakov je glavni istraživač Instituta za molekularnu biologiju „Engelhard“ u Moskvi. Prema njegovom uverenju, niko od zaposlenih u laboratoriji u Vuhanu nije imao “zlu nameru da stvori ubicu koji bi eliminisao ljudsku populaciju”.
On je uveren da naučnici u Vuhanu aktivno učestvuju u razvoju različitih vrsta koronavirusa duže od deset godina. Kako objašnjava, u Vuhanu su navodno pokušali da prouče patogenost virusa i dali mu sposobnost da inficira ljudske ćelije. Za moskovsku štampu je izjavio:

„Postoji nekoliko umetaka, odnosno zamena prirodnog niza genoma, što je ovom virusu dalo posebna svojstva. Zanimljivo je da su Kinezi i Amerikanci koji su radili s njima sve svoje radove objavili u naučnoj štampi. Čak se pitam zašto ta pozadina oko rada na ovom virusu dolazi do ljudi veoma sporo.”

Pročitajte još: Ko je bosu okrenuo leđa?

Prema njegovim tvrdnjama, kineski naučnici su zapravo stvorili verziju virusa koji je imao za cilj da se proizvede vakcina za lečenje HIV-a, ali da će se zbog svega što je usledilo razviti nova pravila koja će regulisati rad sa genima tako opasnih virusa kao što je korona.

Da se ne radi o izolovanom mišljenju jednog naučnika, potvrdila je i Veronika Skvortsova, šefica ruske Federalne medicinsko-biološke agencije i bivša ministarka zdravlja:
„Ovo pitanje nije tako lako. To zahteva veoma detaljnu studiju. Nijedna verzija se ne može isključiti. Vidimo da veliki broj fragmenata razlikuje ovaj virus od njegovog veoma bliskog rođaka SARS-a. Oni su približno 94 procenta slični, a ostatak je drugačiji. Mislim da moramo sprovesti veoma ozbiljno istraživanje.”

Rizik iz epruveta

Naslanjajući se na prethodnu stavku, kao treća ogromna opasnost po čovečanstvo navedena je biološka bezbednost, odnosno incidenti koji u budućnosti mogu da proizvedu događaje poput sadašnje pandemije, ali i nesrećne slučajeve u laboratorijama, bioterorizam ili čak biološki rat. Sem užeg kruga stručnjaka upućenih u rad laboratorija i eksperimente koji se u njima obavljaju, većina ljudi se u navedeno razume prevashodno u meri informacija dobijenih iz naučnofantastične literature i filmskih dramatizacija.

Bezbednost u svim zvaničnim laboratorijama zasnovana je na jasnim kriterijumima i podeljena u četiri nivoa rizika, u zavisnosti od opasnosti mikroorganizama kojima se u njima rukuje. Kriterijumi za podelu su patogenost, rizik za laboratorijske radnike, opasnost po širu zajednicu i postojanje terapije.

Kako je to u filmovima i prikazano, najniži nivo bezbednosti u laboratorijama podrazumeva da su malo verovatna infekcije i oboljenja ljudi, dok je nivo iznad onaj koji može da izazove infekciju kod laboratorijskih radnika, uz malu mogućnost širenja na zajednicu.

Laboratorija

Naredna, treća grupa klasifikacije mikroorganizama prema nivou biološke opasnosti može da izazove zarazu i bolest kod zaposlenih u laboratoriji, ali podrazumeva i rizik od širenja infekcije. Ako postoji dobra strana u ovom slučaju, onda je to postojanje lekova i terapija. Poslednji, četvrti nivo biološke opasnosti obuhvata “visok rizik za obolevanje ljudi, visok rizik za laboratorijske radnike, visok rizik za zajednicu”. I što je od presudne važnosti – ne postoji efikasan lek niti terapija.

Suvišno je navoditi sve mikroorganizme koji su osnovni predmet rada u laboratorijama, ali one koji obuhvataju treći i četvrti nivo bezbednosti vredi upamtiti. “Manje rizični” iz pretposlednje grupe su, između ostalih, HIV, HBV, hantavirusi, žuta groznica, rezistentni sojevi, antraks, ehinokokus… U najopasnijoj zoni su, za sada, variola, krimsko-kongoanska groznica, lasa groznica, ebola..

Među dostupnim informacijama koje se odnose na posledice incidenata koji su se dogodili u laboratorijama, jedini pronađeni jeste da je od takvih vrsta infekcija smrtnost oko četiri odsto. Nejasno je da li se radi o radnicima u laboratorijama, ili ukupnom broju ljudi koji su zaraženi loše kontrolisanim virusima čuvanim u epruvetama.

Pretnja tehnologije

Četvrtu opasnost za savremeno društvo predstavljaju tehnološki udari velikih razmera, kao što su namerna obaranja elektroenergetske mreže i GPS sistema, sajber-napadi raznih vrsta, neočekivane solarne oluje koje mogu imati isti ili sličan efekat. Remećenju modernog načina života, u ogromnoj meri zasnovanog na tehnologijama, sklono je sve više kriminalnih grupa širom sveta, ali i pojedine države.

Prave razmere ovog problema i privlačnosti za kriminalce nedavno je otkrio Netsun Ziv, potpredsednik proizvoda za sajber-bezbednost u „Ček point sekjuriti tehnolodžizu“ iz Tel Aviva. Svake godine se u sajber-zločinima gube milijarde dolara, a čini se da problem vremenom postaje sve teže rešiv:

Shutterstock

Shutterstock

„Ključno za hakere jeste da hakovanje postane neprofitabilno.

Trenutno otkrivamo 150 hakerskih grupa nedeljno, a svaka od njih za sedam dana zaradi 100.000 dolara. Ako podignemo lestvicu, oni gube novac. A oni ne žele da gube novac. To znači da im se upad u sisteme toliko oteža da budu primorani da biraju lakše mete. I to je glavni princip u oblasti sajber-bezbednosti otkako je ona izmišljena – obložiti firme s dovoljno oklopljenih štitova da hakerima treba isuviše vremena da ga probiju. To bismo mogli da nazovemo pristup nosoroga.”

„Moramo u igru da vratimo prevenciju”, kaže Juval Danijeli, potpredsednik korisničke službe u izraelskoj firmi za sajber-bezbednost „Morfisek“. „Veći deo sveta zauzet je otkrivanjem i saniranjem – lovom na pretnje – umesto sprečavanjem sajber-napada pre nego što se oni dogode.”

Netsun Ziv zaključuje: „Ne postoji kompjuter koji se danas ne može hakovati. Ali, uvek mora da se oceni šta je važnije, upotrebljivost ili bezbednost. Što je kompjuter bezbedniji i otporniji na hakerske napade, manje je praktičan u umreženom svetu”.

Oblast sajber-bezbednosti je najviše zabrinuta da će, kako se sveznajuće “internet stvari” budu razvijale, funkcionišući na mobilnoj vezi od 5G, rizik od sajber-napada biti sve veći.

„Možemo da napravimo kompjuter koji se ne može hakovati… ali on bi bio kao tenk sa toliko oklopa da ne može da se pomeri”, kaže Danijeli.

Hakeri su u velikoj meri iskoristili paniku, strah i konfuziju zbog Covid-19 da izvrše sijaset prevara na osnovu miliona poslatih lažnih mejlova. U proteklih nekoliko meseci sajber-kriminalci su uglavnom koristili engleski, francuski, italijanski, japanski i turski jezik kako bi napadali pojedince, kompanije, saobraćaj, zdravstvo, osiguravajuća društva, bolnice, fabrike… U ovom trenutku je nemoguće ustanoviti prave razmere krađe i štete koju su naneli.

Pročitajte još: Amnestija zbog korone

Među lažnim porukama i internet stranicama koje su slali građanima, a na osnovu kojih su dobijali njihove lične podatke ili informacije uz pomoć kojih su mogli da se domognu novca, bili su oni poput „kliknite ovde za lek protiv koronavirusa” poslate od navodnog doktora koji otkriva „da ima dokument s detaljima o vakcini protiv virusa koju zataškavaju kineska i britanska vlada”. Radoznali primaoci poruke koji su kliknuli na dokument bili su odvedeni na nešto što izgleda kao uverljiva internet stranica, ali su ih zapravo kreirali kriminalci koji su tako dolazili do njihovih lozinki za kompjuter i saznavali brojeve ličnih dokumenata, računa i platnih kartica.

Već od prvih dana epidemije druga grupa hakera predstavljala se kao Svetska zdravstvena organizacija, šaljući poruke s naslovom „SZO: Ovaj jedan savet može da vas spase”. Naravno, oni koji su preuzimali sadržaj nisu dobijali nikakav koristan savet, ali im se kompjuter zarazio softverom koji se zove AgentTesla Kijloger i beležio je sve što se u kompjuter ukuca. Tako je u velikom broju slučajeva kriminalcima pružio pristup onlajn bankarstvu i finansijskim računima korisnika.

Između ostali napada, u Velikoj Britaniji je registrovan onaj u kojem su se hakeri pretvarali da su britanske poreske vlasti – Prihodi i carine Njenog veličanstva – nudeći građanima povraćaj poreza u vreme pandemije virusa. Oni koji su naseli na navodnu ponudu poreznika, klikom na link „pristupi svojim fondovima sada” odlazili su do veoma uverljivog, ali lažnog sajta, unoseći sve svoje finansijske i poreske informacije.

Prirodne nedaće

Tek na petom mestu potencijalnih pretnji po savremeni svet stručnjaci navode pomalo zaboravljenu opasnost od izbijanja nuklearnog rata. Kako se navodi u analizi sajta “Politiko”, vlasti SAD su tokom proteklih decenija mnogo učinile na smanjenju nuklearne pretnje, sprečavajući da atomsko naoružanje dospe u ruke terorista.

U istoj ravni problema navode se klimatske promene, koje su do pojave korone zauzimale primat u svetskim medijima. Najvažnija među njima jeste tema globalnog zagrevanja koje će u budućnosti nesumnjivo sve više uticati na ljudske živote, manifestujući se kroz prirodne nepogode poput šumskih požara i uragana, porasta nivoa mora, poteškoća u snabdevanju vodom i hranom u nekim delovima sveta…

Narednu pretnju, ne računajući smrtni bilans i ekonomske poteškoće, predstavljaju dugoročne posledice sadašnje pandemije. Imajući u vidu do sada ispoljenu nespretnost u borbi protiv koronavirusa, pitanje je da li će evropske države i SAD koje su najviše pogođene, biti spremne za ono što će posle pandemije uslediti zbog preraspodele moći u svetu.

Osmu opasnost, bar po Ameriku, predstavljaju katastrofalni zemljotresi. Najozbiljnija pretnja u tom smislu su veliki geološki rasedi u Kaliforniji i na još tri lokacije u zemlji. Jedna od njih jeste rased koji se prostire u saveznim državama Oregon i Vašington, za čije postojanje do pre pola veka niko nije ni znao.

Na kraju, ali nikako najmanje važno, jesu nepoznanice o svetu oko nas kojih je i dalje mnogo. Iako čovečanstvo zahvaljujući napretku nauke i tehnologije neprestano otkriva nove činjenice o svetu u kojem živimo i od kojeg u velikoj meri zavisimo, ispostavilo se da je pred nama puno nedoumica o kojima malo ili gotovo ništa ne znamo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar