SPRŽENOG LICA I SA AMNEZIJOM: Ni FBI nije mogao da ga identifikuje

SPRŽENOG LICA I SA AMNEZIJOM: Ni FBI nije mogao da ga identifikuje

Shutterstock


U rano jutro 31. avgusta 2004. godine, pored smeća iza restorana “Burger king” u Ričmond Hilu, u Džordžiji, zaposleni su pronašli povređenog nagog muškarca bez svesti. Telo mu je bilo spaljeno od sunca, imao je tri povrede na glavi nanete udarcima tupim predmetom i brojne ugrize crvenih mrava. Radnici restorana odmah su pozvali policiju i Hitnu pomoć, pa je nepoznati muškarac ubrzo prevezen u bolnicu “Savana”. Pošto kod sebe nije imao dokumenta, u bolničke spise je upisan kao “Burger king Džo”.

Pošto je bio bez svesti, policija se dala u potragu za njegovim identitetom. Međutim, nigde nisu naišli ni na kakav trag, niti je bio prijavljen nestanak osobe koja je odgovarala njegovom opisu.

Muškarcu je dijagnostikovana retrogradna amnezija, nije mogao da se seti ko je, a nije imao nikakvu identifikaciju niti bilo kakve uspomene.

Da je reč o sasvim običnom slučaju amnezije, verovatno bi se brzo ustanovio njegov identitet. Ali, ni on sam nije uspevao ničega da se seti, a vlasti nisu uspevale da ga identifikuju.

Dve nedelje kasnije prebačen je na dalje lečenje u Medicinski centar “Memorijal”, gde su lekari konstatovali da je bio polusvestan. U nekom trenutku rekao je da se seća svog imena, Bendžamin, ali da ne može da se seti prezimena. Odlučeno je da, dok se nešto ne promeni u njegovom identifikovanju, prihvati prezime Kajl. Devet meseci posle njegovog pronalaska dobrotvorna organizacija prikupila je dovoljno novca da mu plati operaciju katarakte koju je imao na oba oka. Kada se prvi put pogledao u ogledalo, Kajl je rekao da izgleda 20 godina starije nego što je mislio da jeste.

Uzaludna potraga

Poseban problem za Bendžamina Kajla predstavljala je činjenica da nije znao identifikacioni broj svog socijalnog osiguranja, što je u Americi jedan od najvažnijih dokumenata, tako da nije mogao da računa ni na kakvu pomoć. Oporavio se i napustio bolnicu. Pošto nije imao nikakve isprave, nije mogao da dobije posao i smeštaj. Nekoliko godina je proveo između prihvatilišta za odrasle i bolnice. Često je spavao u parku. Tokom 2007. u domu zdravlja upoznao je medicinsku sestru koja ga je materijalno pomagala. Uglavnom je radio u dvorištu i zarađivao oko 100 dolara mesečno, ali je u to vreme otkrio da se seća kako se vozi automobil.

Povezane vesti – “MONSTRUM JE ZASPAO”: Publika je bila razočarana smaknućem

U međuvremenu su se u potragu za njegovom prošlošću uključili lokalni mediji. U televizijskom prilogu Bendžamin je ispričao šta mu se događalo od trenutka kada je pronađen, ali ni o jednoj pojedinosti odranije nije mogao ništa da kaže. Apelovao je da se jave oni koji
mogu da ga prepoznaju: Moje ime je Bendžamin Kajl. Ne znam ko sam, niti čime sam se bavio. Ne znam ni kako sam dospeo na mesto gde su me našli. Nemam nikakva sećanja, ne mogu da se setim broja socijalne identifikacije.

os-florida-man-has-amnesia-and-finds-identity-with-idignity-20150921

Mediji su o njemu objavili brojne priče, gostovao je u televizijskim emisijama pokušavajući da dopre do onih koji bi mogli da ga identifikuju. Stručnjaci su uradili i fotografije njegovog najverovatnijeg izgleda od pre 10 i 20 godina. Međutim, ništa nije dalo efekta.

Kako lokalna i državna policija tri godine nisu uspele ništa da otkriju o njegovoj prošlosti, na kraju se u istragu 2007. godine uključio i Federalni istražni biro.

“Uzeli su mi otiske prstiju i krenuli u istragu. Ali, moje otiske nisu mogli da pronađu ni u jednoj postojećoj bazi podataka, rekao je u emisiji “Otkrijmo Bendžamina”.

“Jednostavno nije postojao način da ustanovimo njegov identitet”, izjavio je operativac iz FBI koji je radio na slučaju. Tražili su podatke i među otetim ili nestalim osobama, ali je sve bilo uzaludno.

“Kao da nikada nisam postojao”, rekao je Bendžamin. Tri godine posle emitovanja emisije o njemu i dalje nije znao ništa o sebi.

“Nisam uopšte imao ideju šta da radim kako bih otkrio ko sam.”Čitao je redovno novine pokušavajući da pronađe neku informaciju koja bi mogla da ga asocira na događaje iz prošlosti. Pošto ni FBI nije uspeo da ga identifikuje, Bendžamin Kajl je postao jedina osoba u Americi koja se vodila kao nestala iako se tačno znalo gde se nalazi.

Kajl je uradio i nekoliko DNK testova kako bi pružili pomoć pri pronalaženju srodnika i tragova o poreklu. Na osnovu tih rezultata, u martu 2010. godine otkriveno je skoro savršeno DNK podudaranje s porodicom Davidson koja je u SAD stigla iz Škotske. Ustanovljeno je i podudaranje koje postoji u bazama DNK podataka u južnom Kanzasu i severnoj Oklahomi, u zapadnoj Karolini, istočnom Tenesiju, severnoj Alabami i severnoj Džordžiji. Genetička ispitivanja sugerisala su da je njegovo pravo prezime Pauel ili Davidson, ili da ima rodbinu s tim prezimenima. I pored toga, neposredni srodnici ili članovi porodice nisu pronađeni.

Na pravom putu

Između 2004. i 2015. godine ni Bendžamin ni vlasti nisu utvrdili njegov stvarni identitet ili poreklo. U tom periodu Bendžamin je podvrgnut seansama hipnoze koje su dale dobre rezultate. Kajl se setio da se rodio istog datuma, ali 10 godina pre pevača Majkla Džeksona, odnosno 29. avgusta 1948. Kroz hipnozu se setio delimičnog broja svog socijalnog osiguranja, čiji su brojevi i raspored slova ukazivali da je izdato u skladu s brojevima dodeljenim u Viskonsinu, Mičigenu, Ilinoisu ili Indijani tokom 60-ih. Hipnoza je otkrila da je Kajl imao dva ili tri brata, ali njihovih imena ili lica se nije sećao.

Pojavile su mu se i uspomene iz detinjstva na Indijanapolis, pojedine spomenike, bioskop, katedrale škotskog obreda i reku Vajt, grad Denver… Setio se sendviča sa sirom s roštilja i čaše mleka na sajmu države Indijana. Na osnovu njegovih reakcija na pominjanje časnih sestara tokom hipnoze, pretpostavilo se da je bio katolik i možda pohađao katoličke škole. Ali, kasnije pretraživanje evidencija iz godišnjaka sa srednjoškolskog područja Indijanapolisa nije dalo rezultata, mada su i zapisi iz tog perioda često bili nepotpuni.

Čak ni uz pomoć psihoze Kajl nije imao nikakva sećanja na svoj život posle 80-ih, uključujući i to kako je uopšte završio u Džordžiji. Jedini događaj kojeg se sećao posle 1980. godine jeste čitanje tekstova o terorističkim napadima 11. septembra 2001. Kada su ga lekari pitali da se priseti nekog predsednika SAD, on je mogao da navede imena samo onih iz 20. veka.

Na društvenim mrežama je objavljen njegov apel:

“Moje ime je Bendžamin Kajl. Nemam broj socijalnog osiguranja, ali sam i dalje osoba koja postoji. I dalje imam prošlost. Moram da saznam svoju priču kako bih imao budućnost. Ovo je moj SOS poziv u pomoć, poruka u boci…”

U istragu se 2015. godine uključio i forenzički geneolog Kolin Ficpatrik, čiji rad je značajno doprineo pronalaženju podataka iz Bendžaminove prošlosti.

Povezane vesti – LEKAROV UM VAN KONTROLE: Sve vreme negirao odgovornost za smrt 215 žrtava

Na svojoj Fejsbuk stranici Kajl je 16. septembra 2015. objavio da je njegov identitet utvrdio tim istraživača:

“Mnogi ljudi su podelili svoje DNK profile kako bismo ih mogli upoređivati sa mojim. Kroz postupak eliminacije utvrdili su moju krvnu liniju predaka i ko je bila moja rodbina. DNK test koji je dao bliski rođak potvrdio je da smo u srodstvu”.

Potom je 22. septembra uz pomoć lokalnih političara konačno dobio identifikacionu kartu na Floridi, a 21. novembra 2016. godine otkriven je njegov pravi identitet – Villiam Burges Pauel, rođen 29. avgusta 1948. u Lafajetu, u državi Indijana. Veze s porodicom je prekinuo 1976. i napustio imanje, ostavivši svoj automobil i prikolicu u kojoj je živeo. Njegova porodica je u to vreme podnela prijavu o nestalim osobama. Policija je otkrila da se preselio u Kolorado s prijateljem koji je puno pio. Otkrivena je evidencija o njegovom socijalnom osiguranju dok je obavljao razne poslove do 1983. godine. Nakon toga ne postoji više nijedan podatak. Sve do Bendžaminovog pronalaženja 2004. godine.

Tekstovi u novinama i brojne emisije na televizijama privukle su pažnju ljudi koji su želeli da mu pomognu. Ispostavilo se da je Kajl detaljno poznavao kako se upravlja restoranima i rukuje opremom za pripremanje hrane, što je dovelo do pretpostavke da je nekada radio u toj industriji. Jedan od vlasnika lokalnog preduzeća mu je ponudio posao u restoranu u Džeksonvilu na Floridi gde i danas radi. Živi u klimatizovanoj kolibi koju mu je ustupio jedan od dobročinitelja.

Iako su deo njegovog života drugi delimično uspeli da rekonstruišu, u njemu i dalje postoji potpuna praznina od 20 godina. Bendžamin je danas ipak srećan jer ima posao i ne mora da spava u parku.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar