Status službenog lica nije povlastica

Status službenog lica nije povlastica


Svakodnevno se u medijima mogu čuti ili pročitati informacije o fizičkim nasrtajima na, kako se to pravničkom terminologijom definiše, ovlašćena službena lica u obavljanju službene dužnosti. Poslednji u nizu takvih slučajeva o kojem su mediji podrobnije izvestili bilo je hapšenje vozača koji je prilikom pokušaja bekstva automobilom povredio jednog od policajaca, a uhapšen je posle potere tokom koje je izgubio kontrolu nad svojim vozilom. U gepeku njegovog automobila policija je pronašla više kilograma marihuane.

Mnogima nedoumicu predstavlja pitanje: šta u ovom primeru predstavlja teže kršenje zakona? Pokušaj stavljanja opojnih droga u promet, za šta je protiv uhapšenog podneta krivična prijava, ili napad i povređivanje policajca, odnosno službenog lica, zašta je takođe optužen.

lisice hapsenje presuda

Advokat Miodrag Vuković u ovom slučaju nema dilemu:
“Svakako je teže krivično delo napad za službeno lice, pogotovo ukoliko je policajac povređen. U praksi to znači da će se optuženom suditi u jednom predmetu za oba krivična dela, nakon čega će mu biti izrečena jedinstvena kazna. A ona će biti manja nego što bi bila zbirna kada bi mu se sudilo u odvojenim procesima”.

Odmeravanje kazne

Za razliku od policajaca koji su bez dileme na ubedljivo prvom mestu kada se radi o napadima na službena lica, za većinu drugih delatnosti je potpuno nejasno pod kojim okolnostima i uslovima ova definicija može i njih da obuhvati. Zakon je tu, bar na papiru, jasan, mada se u praksi dešava da i profesije koje njime nisu izričito navedene ponekad sudskim odlukama dobiju takvu vrstu zaštite.

Prema zakonskim odredbama, u najblažoj varijanti ovakve vrste krivičnog dela piše: ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ukoliko se pri izvršenju ovog krivičnog dela službenom licu nanesu lake telesne povrede, ili mu je prećeno upotrebom oružja, počinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Povezane vesti – Porodična idila ili raj za nasilnike

Oštrije kazne odnose se na napad prema službenom licu dok obavlja poslove javne ili državne bezbednosti, pa bi učinilac tog dela trebalo da očekuje zatvorsku kaznu od jedne do osam godina. A ako pritom nanese tešku telesnu povredu, zakon predviđa kaznu u rasponu od tri do 10 godina zatvora.

Zakon se bavi i mogućnošću da se učinilac ovog krivičnog dela, ukoliko je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica, može osloboditi od kazne. To u navedenom primeru uhapšenog sa većom količinom marihuane koji je povredio policajca svakako nije slučaj. Ukoliko je prema pobrojanom eventualnu kaznu koja ga očekuje uopšte moguće odmeravati, realno je očekivati da će ona naginjati gornjoj granici najstrože opcije.
Da se zakon u ovim situacijama primenjuje nešto striktnije, pokazuju i primeri sa internet foruma na kojima pravnici daju besplatne savete i sugestije. Na jednom od njih zabrinuti otac je poslao pitanje: “Mom sinu je utvrđena kazna od šest meseci zatvora za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Da li je moguće da mu se kazna zatvora zameni za izdržavanje kazne po principu kućnog zatvora? Ranije nije bio osuđivan, a sticajem okolnosti došao je u situaciju zbog koje je osuđen”.

U odgovoru pravnika stoji da će sud prilikom konačnog izricanja presude uzeti kao olakšavajuću okolnost podatak da mladić nije bio ranije osuđivan, ali da se, s obzirom na visinu zaprećene kazne za to krivično delo, zamenu za kućni zatvor ne može očekivati.

Drugi primer je uobičajen: “Imam suđenje za napad na službeno lice. Bio sam pijan. Kolike su kazne?” Ni ovaj odgovor pravnika nije bio utešan: “Poštovani, za krivično delo napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti (teži oblik kada je delo učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti) predviđena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina”.

Teret, a ne zaštita

Nisu samo fizičko ometanje i napad sankcionisani zakonom. Sprečavanje službenog lica na bilo koji način u obavljanju svog posla takođe predviđa zatvorske kazne. Za osuđujuću presudu je dovoljna i pretnja, a ukoliko je ona učinjena sa oružjem, kazne su podjednako stroge kao u slučajevima fizičkog napada i povređivanja.

Osim policajaca, u grupu profesija na koje se odnosi kategorija službenog lica spadaju i sudije, javni tužioci i njihovi zamenici, vojna lica, javni beležnici, izvršitelji, kao i lica u ustanovama kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.
Međutim, poslednjih godina su sve učestalije debate o tome da li bi u kategoriju službenih lica, osim pobrojanih, trebalo uvesti i druge profesije. Pre svih one koje su, zbog učestalih napada, postale najugroženije. Pojedine struke se već dugo bore da dobiju takvo pravo verujući da bi im to pružilo dodatnu zaštitu na poslu. Sve češći napadi na pojedince na radnom mestu, od vozača do socijalnih radnika ili lekara, još pre nekoliko godina su inicirali njihove zahteve da im se pojača pravna zaštita.

Vozači gradskog prevoza među prvima su zahtevali da im se omogući takav status jer su postali gotovo redovna meta napada huligana ili besnih putnika. Postavljanje kamera i tastera za poziv u pomoć u pojedinim vozilima jesu uticali da se smanji broj napada, ali ih tehnika nije u potpunosti zaustavila. Vozači zato uporno traže status koji bi im omogućio da bezbrižnije odlaze na posao.

FOTO NEMANJA JOVANOVIC

FOTO NEMANJA JOVANOVIC

Aleksandar Jokić iz Saobraćajnog sindikata GSP-a kaže da vozači očekuju da bi dobijanje statusa službenog lica podrazumevalo oštrije kažnjavanje napadača na radnike ovog preduzeća:

“Samim tim ćemo, kada napadači znaju da ih čeka oštra kaznena mera, preduprediti potencijalne verbalne ili fizičke nasrtaje na saobraćajno osoblje. Verujte mi da se plašimo, mi samo radimo naš posao, prevozimo Beograđane i nije nam svejedno da li će neko iz te grupe izvući nož ili nas napasti bejzbol palicom”.

Pravnici, međutim, njihova očekivanja smatraju neopravdanim, jer bi se, kako kažu, ispunjenjem takvog zahteva “neosnovano poistovetile profesije od javnog značaja sa službenim licima”.

Izmenama u Krivičnom zakonu propisana je pojačana zaštita radnika na poslovima od javnog značaja, ali to ne znači da bi sve struke koje se suočavaju sa nasiljem mogle da dobiju novi status. Prema objašnjenju pravnika, ne samo što nema zemlje koja bi vozačima, novinarima ili lekarima dala poseban status, već bi on za njih bio kontraproduktivan. U suštini, mali je broj normi koje službena lica štite od loših situacija, dok je mnogo više onih koje im nameću posebne obaveze i odgovornost. Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da je odnos takvih normi jedan prema deset u korist onih koje opterećuju službeno lice:

“Zloupotrebu službenog položaja može učiniti samo službeno lice. Ako bi profesionalni vozač dobio status službenog lica, njegov eventualni nesavestan rad, koji se sada tretira kao disciplinski prekršaj, automatski bi postao krivično delo. Time bi vozači samo dodatno bili opterećeni. Status koji traže ni približno ne može da ih zaštiti u meri u kojoj može da ih optereti”.

Prema prikupljenim podacima, godišnje se samo u Beogradu dogodi i do 50 nasrtaja na vozače ovog javnog preduzeća, a istraživanja sprovedena među medicinskim radnicima pokazuju da je svaki treći zaposleni u zdravstvu doživeo neku vrstu agresije na svom radnom mestu.

Izuzeci u praksi

Osim vozača, novinara i lekara, status službenih lica tražili su i prosvetni radnici i zaposleni u EPS-a koji rade na isključenjima struje. S kakvim se nedaćama oni suočavaju na terenu veoma ilustrativno pokazuje primer iz aleksinačkog sela Lužane, kada je zbog napada na radnike Elektrodistribucije morala da interveniše policija. Jedan od meštana, na čijem tavanu je otkrivena račva kojom je struja preusmeravana mimo strujomera, što je očigledan primer krađe struje, nije dozvoljavao da mu radnik EPS-a iseče struju, pa ga je prvo verbalno napao, a potom i fizički nasrnuo na njega.

Poučeni pređašnjim iskustvima, iz EPS-a su na teren uputili veliku ekipu. Kako je ispričao rukovodilac Sektora za upravljanje u ED Niš Dragoslav Pavlović, po novom sistemu 15 kontrolora u grupi minibusom obilazi sela i proverava da li se krade struja. U Lužanima ih je dočekao veći broj meštana naoružanih motkama i palicama. Tokom incidenta koji je trajao punih sat vremena i na momente ličio na pokušaj linča, okupljeni su pokušali i da prevrnu njihovo službeno vozilo. Iako je u izazivanju sukoba učestvovao veliki broj meštana, krivična prijava zbog fizičkog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti podneta je samo protiv jednog od njih.

Povezane vesti – KAKO SMO DOŠLI DOVDE? Agresija kao model života

Primer iz prakse pokazuje da ni sudije ne tumače zakon na isti način, pa se ponekad u presudama kao žrtve napada na službeno lice mogu naći i profesije koje zvanično nemaju taj status. Primera radi, prema odluci Vrhovnog kasacionog suda s kraja prošle godine poništene su dve prvostepene presude kojima nasrtaj na ortopeda u jednoj zdravstvenoj ustanovi nije okarakterisan kao napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Skraćeni zaključak VKS je sledeći:
“Republički tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti. Presudom Vrhovnog kasacionog suda utvrđena je povreda zakona donošenjem pravnosnažnih rešenja, a u korist okrivljenog.

Drugostepeni sud je potvrdio rešenje prvostepenog suda kojim je odbijen optužni predlog nalazeći da opis krivičnog dela ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, jer pomenuto delo može biti izvršeno samo prema službenom licu u vršenju službene dužnosti, a u konkretnom slučaju lekar se ne može smatrati službenim licem.

U konkretnom slučaju oštećeni je zaposlen kao lekar specijalista ortopedije, a odredbom Zakona o javnim službama je predviđeno da se javnim službama smatraju i delatnost navedenog Instituta kojima se obezbeđuje zadovoljenje zdravstvene zaštite građana.

Imajući to u vidu, ispunjeni su uslovi pa se oštećeni u konkretnom slučaju smatra službenim licem…”
Tumačeći pomenutu odluku, pravnik Nenad Jevtić navodi da lekar jeste lice zaposleno u ustanovi, ali da njemu po zakonu nije povereno vršenje javnih ovlašćenja:

“Razumljivo je da je VKS želeo strože kažnjavanje za napad na lekara, jer su za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti predviđene strože kazne nego za nanošenje lake telesne povrede. Ali, ono što se postavlja kao pitanje jeste – kada su lekari postali službena lica i koja to oni javna ovlašćenja vrše? Koliko je meni poznato, jedan od uvek aktuelnih, a neispunjenih zahteva komora zdravstvenih radnika, upravo jeste da dobiju status službenog lica kako bi se napad na njih tretirao kao napad na službeno lice i kao takav strože sankcionisao”.

Jevtić navodi da, bez namera da omalovažava bilo koje znanje, i komunalna preduzeća obavljaju delatnosti od opšteg interesa, te da iz toga sledi prosto pitanje:

“Da li su, uz uvažavanje svake profesije i njenog značaja za društvo, čistači ulica, radnici koji vrše odvoz smeća, popravljaju ulice, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, naplaćuju parking, šinteri, grobari… službena lica? Naravno da nisu, oni samo rade svoj posao kojim se zadovoljava javni interes što ih čini javnom službom, ali ne i službenim licima. Jer, oni ne odlučuju o pravima građana, o tome da li će nekom smeće biti odvezeno ili voda biti isporučena, već vrše uslugu od opšteg interesa. Ako se krene drugačijim tumačenjem, i čistačice i domari će postati službena lica. Ako se krene tim putem, ko zna gde će se završiti”.

Rešenje je na drugom mestu

Kada su advokati prošle godine izneli zahtev da država razmotri mogućnost da im se dodeli status službenog lica, ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da bi u skupštinsku proceduru mogle da uđu izmene i dopune Krivičnog zakona koje imaju za cilj poboljšanje položaja advokata, ali da oni ne mogu da imaju status službenog lica.
“Advokati nemaju javna ovlašćenja, ali se kroz posebne krivične odredbe može obezbediti njihova bolja zaštita i ministarstvo je spremno da prihvati predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona”, izjavila je ministarka.

Radna grupa koja se bavim ovom oblašću formirana je nakon ubistva advokata Dragoslava – Miše Ognjanovića 28. jula prošle godine u Beogradu. Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Beograda inicirale su formiranje stalne radne grupe koja će se baviti slučajevima napada i ubistava advokata kojih je, prema podacima koje su izneli, u proteklih 10 godina bilo oko 50.

Pravnici uveravaju da lekari, novinari, profesori, advokati i druga lica koja se bave profesijama od javnog značaja već imaju najviši nivo krivično-pravne zaštite koja postoji u našem zakonodavstvu i da su u tom smislu izjednačeni sa profesijama koje imaju status službenih lica – policija, sudije, tužioci, javni beležnici, izvršitelji.

“To znači da će onaj ko učini krivično delo na štetu lica koje obavlja poslove od javnog značaja uz povećani rizik za bezbednost, odgovarati podjednako kao i da je krivično delo izvršio na štetu lica sa statusom službenog lica. S druge strane, postoje neka krivična dela, kojih je daleko manje, koja imaju teži oblik kada su učinjena na štetu službenog lica. Iz tog razloga neke profesije godinama uporno insistiraju na tome da, zbog pojačanog rizika koji osećaju u vršenju svog posla, dobiju status službenog lica, smatrajući ili se nadajući da će time dobiti pojačanu krivično-pravnu zaštitu. To nije tačno, to je potpuno laičko posmatranje stvari. Ako bi dobile status službenog lica, te profesije ne bi bile ništa više zaštićene nego što su sada”, uverava Milan Škulić.

Zanimljivo objašnjenje i rešenje ovog problema iznosi psiholog Prvoslav Plavšić, navodeći da se osećaj sigurnosti ne obezbeđuje sa vrha društvene lestvice. Plavšić ističe da je to pitanje potrebno posmatrati sasvim drugačije od onoga kako ga većina vidi: “Ako običan građanin nije zaštićen, džabe štitimo one koji imaju službenu legitimaciju ili su naoružani. Moramo da zaštitimo svakog građanina i na tome mora da se radi mnogo ozbiljnije nego što smo do sada radili”.

Udarci, grebanje, prelomi, ujedanje…

Zbog toga što je, dok su ga legitimisali, prvo vređao policajce, a zatim i pretio da će ih napasti sekirom koju je držao u ruci, policija je uhapsila muškarca iz okoline Leskovca. Tek nakon ozbiljnog upozorenja policajaca osumnjičeni je odbacio sekiru, a nakon privođenja mu je određen pritvor do 30 dana.

Pošto je pozvala policiju da interveniše jer je nepoznata osoba uznemirava bacajući petarde, Leskovčanka je tokom razgovora počela  da vređa policajce, potom da im preti, a jednog od njih izgrebala je noktima po licu. Ova 39-godišnja žena optužena je za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju dužnosti, pa je i njoj određen pritvor do 30 dana.

Maloletnik star 17 godina pronađen je bez svesti zbog konzumiranja veće količine alkohola. Nakon što su ga ubacili u sanitet kako bi mu pružili medicinsku pomoć, mladić se u nekom momentu probudio i počeo pesnicama da udara medicinsku ekipu. U metežu koji je nastalo u vozilu najgore je prošla medicinska sestra koja je zadobila prelom prsta. Pomahnitalog maloletnik uspela je da obuzda policija koja je stigla po pozivu lekara. Određen mu je pritvor i podneta prijava za napad.

Zbog udaranja policajca kojem je naneo lakše povrede i sumnje da je tukao taksistu, uhapšen je 28-godišnji Prokupčanin. On se tereti da je taksistu, koji ga je s još dvojicom muškaraca dovezao do jednog ugostiteljskog objekta, fizički napao i oštetio mu vozilo, a zatim je vređao goste lokala u koji je ušao, kao i policajce koji su došli da intervenišu. Kada je priveden, u policijskoj stanici je nasrnuo i na policajca. Pritvor mu je određen uz optužbu za napad na službeno lice.

Jagodinac star 27 godina uhapšen je pošto nije dozvoljavao republičkoj veterinarskoj inspektorki da napusti dvorište njegove kuće, a zatim je pretnjom i grubim vređanjem sprečio da izvrši posao zbog kojeg je došla. Veterinarska inspektorka je došla po prijavi da je iz njegovog dvorišta istrčao pas i pokušao da napadne poštara.

Određen mu je pritvora u trajanju od 30 dana zbog krivičnog dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti i krivičnog dela protivpravno lišenje slobode.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar