Strah da vreme ne proguta istinu

Strah da vreme ne proguta istinu


Dan brže nego što je najavljeno, Apelacioni sud u Beogradu okončao je javni deo sednice na kojoj su razmatrane žalbe na presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika “Dnevnog telegrafa”, usmrćenog na Uskrs, usred NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Prema prvostepenoj presudi, donetoj u aprilu 2019. godine, četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti osuđena su ukupno na sto godina zatvora. Žalbu na presudu uložili su i tužilaštvo i odbrana optuženih, pa su pred Apelacionim sudom tokom dva dana obrazložili svoje primedbe.

Punu 21 godinu od kako je zločin počinjen, Ćuruvijine kolege, prijatelji, advokati, političari, znani i neznani izvori, u najvećoj meri se vrte u krug dokazujući da je država, oličena u službenicima tajne policije, organizovala i, samostalno ili uz pomoć kriminalaca, izvršila ubistvo. Umešanost optuženih u događaje koji su neposredno vodili ka zločinu se, u manjoj ili većoj meri, ne dovodi u pitanje, iako odbrana, po prirodi, sve optužujuće okolnosti osporava.

Stepenica iznad toga je pitanje motiva, zapravo nalogodavca. Ubistvo novinara koji je oštro i uporno kritikovao vlastodržački bračni par Slobodan Milošević – Mirjana Marković, označen je kao jedini mogući centar po čijem bi naređenju smela da se izvrši tako besramna likvidacija. Suštinski, dokazima nepotvrđena spona između ove dve stepenice jedini je sporni element čitavog procesa. Ali, kako je to davno zaključio sagovornik iz dokumentarnog filma o zločinu na Ibarskoj magistrali kada su ubijena četvorica članova SPO: “Da li mislite da je iko u DB-u zaveo dokument na kojem piše da će određenog dana pokušati ubistvo Vuka Draškovića? Toga sigurno nema, i ako se po tome bude sudilo, ubice nikada neće biti pronađene ni osuđene!”

Povezane vestiPUNOLETNA AMNESTIJA ZLOČINACA

Žalba zbog N. N. lica 

Prema prvostepenoj presudi, Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekač na teško ubistvo. Ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra DB, kojem se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo Ratko Romić, bivši operativac DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe, osuđeni su na po 20 godina zatvora.

Upravo završena dvodnevna javna sednica imala je samo jedno iznenađenje: zahtev Milenka Mandića, zamenika tužioca za organizovani kriminal, da Apelacioni sud donese izmenjenu presudu. Mandić tvrdi da je Specijalni sud pogrešno utvrdio “odlučne činjenice” kada je ocenio da je nepoznata osoba pucala u Ćuruviju, a ne da su u tome učestvovali Romić i Kurak, kako tužilaštvo tvrdi. Tužilaštvo ipak ne želi ponavljanje postupka, već samo izmenu pomenutog dela.

EPA-EFE/SASA STANKOVIC

EPA-EFE/SASA STANKOVIC

Prema zaključku Specijalnog suda, nakon izvedenih dokaza tokom prvostepenog postupka nije utvrđeno da je Kurak, koji je jedini u bekstvu, neposredni izvršilac ubistva kako tvrdi Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali da sa zločinom ima neposredne veze kao i svi ostali. Samu likvidaciju je, kako je navedeno, učinila osoba čiji je identitet i dalje nepoznat. Ostalo je neznano i ko je osoba koja je izdala naređenje da Ćuruvija bude ubijen.

Javnoj sednici su prisustvovali Radonjić i Romić, dok je Marković, koji se nalazi u zatvoru, obavestio veće da ne želi da mu prisustvuje. U sudnici je bila njegova supruga. Marković, koji je osuđen na 30 godina zatvora za podstrekavanje na teško ubistvo, rekao je ranije tokom suđenja da tužilaštvo nastoji da okrivi službu na čijem je čelu bio za sve loše što se dešavalo u to vreme, kao i tadašnjeg predsednika Miloševića.

Kada se podvuče crta ispod javne sednice, zamenik tužioca Mandić je zapravo tražio da Apelacioni sud donese konačnu presudu, ali izmenjenu u delu koji se odnosi na neposrednog izvršioca jer smatra da je prvostepeni sud pogrešio.

Optuženi i njihovi branioci ostali su na stanovištu da nisu krivi i još jednom zatražili oslobađajuće presude.

Povezane vestiINSPEKTOR DRAGAN KECMAN: DB je Ćuruviju vodio kao državnog neprijatelja broj jedan, a Tijanića, kao broj dva

Završnicu suđenja na kojem je doneta prvostepena presuda obeležila je neizvesnost da li će se koristiti jedan od najvažnijih dokaza tužilaštva – informacije sa baznih stanica mobilne telefonije koje povezuju, prostorno i vremenski, neke od optuženih sa lokacijom na kojoj je ubijen Ćuruvija. Deo traka je izdvajan, pa vraćan u spise predmeta. Odbrana ih osporava uveravajući da su nezakonito pribavljene, što njihov sadržaj čini neupotrebljivim za sud.

Sudsko veće Specijalnog suda iz dokaza je izdvojilo 10 audio kaseta od ukupno 40 koje poseduje, na kojima se nalaze beleške o telefonskim komunikacijama optuženih u vreme neposredno pre i posle zločina u okolini mesta ubistva. Iako je sud saopštio da su audio zapisi pribavljeni na nezakonit način, MUP Srbije je o tome dostavio preciznu belešku.

Nikola Barović, zastupnik Branke Prpe koja je u trenutku zločina bila sa Ćuruvijom, takvu odluku je nazvao bizarnom, rekavši da bez tih audio kaseta “kao da fali deo mozaika”, da je kasete kao dokaze predložilo Tužilaštvo za organizovani kriminal i da su već prošle kontrolu suda, te da predstavljaju jedan od najvažnijih dokaza.

Kazna s nanogicom

“Niko ne može da ima bilo kakva jasna očekivanja, jer su okolnosti u kojima živimo problematične. Ipak, uzdam se u zdrav razum i profesionalnost Apelacionog suda. Ovo je specifičan slučaj. Moj otac je ubijen u vreme bombardovanja, u vreme Slobodana Miloševića… stvari su vrlo jasne. Moja nadanja idu u tom smeru da se oni koji su organizovali njegovo ubistvo nađu iza rešetaka. A oni još nisu u zatvoru, oni su u kućnom pritvoru, što je vrlo zanimljivo”, rekla je Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara, posebno se osvrnuvši na činjenicu da Radonjić i Romić, uprkos nedvosmislenoj vezi sa zločinom, vreme provode kod kuće sa takozvanom nanogicom.

Na pitanje o svojim očekivanjima i vremenskim rokom kada bi presude konačno mogle da postanu pravosnažne, kaže:

“Uzdam se u to da sudije čitav slučaj gledaju veoma pažljivo, da u obzir uzmu sve okolnosti, da potvrde donetu presudu, ili urade ono što im je tužilac sugerisao. I da, ako nađu dovoljno dokaza, utvrde ko je nalogodavac. Koliko za sada znam, neki rok za donošenje presude je do Nove godine, mada postoji mogućnost da to bude i ranije.”

CURUVIJA 13311467095a0e7f13e6e49859381873_700x525x919100

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, a saučesnik mu je bio Romić koji je drškom pištolja udario u glavu i onesvestio Branku Prpu. Ubice su Ćuruviju usmrtile ispalivši 17 metaka u telo i jedan hitac u glavu.

Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014, ali im je posle troipogodišnjeg pritvora određena mera nadzora u takozvanom kućnom pritvoru uz elektronski nadzor. Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana poternica. Marković već izdržava kaznu od 40 godina zbog pokušaja ubistva predsednika SPO Vuka Draškovića i ubistva četvorice članova te stranke na Ibarskoj magistrali 1999. godine, kao i ubistva Ivana Stambolića.

Povezane vestiRADE MARKOVIĆ – Čuvar tajne devedesetih

Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 16 godina nakon zločina, 1. juna 2015. S razlogom se pretpostavljalo da će biti okončano u razumnom roku, pogotovo posle javnog obraćanja tadašnjeg specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića iz januara 2014: „Uhapšene su ubice Slavka Ćuruvije“. Nekoliko sati ranije policija je privela Romića i Radonjića.

Najveće iznenađenje predstavljala je vest koju je Radisavljević izneo, da je obrt u rešavanju ubistva usledio posle podrobnih informacija koje je istražiteljima pružio Milorad Ulemek Legija, što je bilo i ključ za hapšenje osumnjičenih. “On je odlučio da progovori o ovom ubistvu. Želeo bih da napomenem da je to svedočenje bilo bezuslovno… Nikakvih benefita nije dobio, a govorio je veoma iscrpno o ovom slučaju.”

Uhapšeni pripadnici DB potom su optuženi da su u dogovoru s bivšim šefom DB Markovićem i Kurakom organizovali ubistvo. Kao direktan nalogodavac imenovan je Marković.

Radosavljević je izjavio i da se tu istraga ne završava: “Da li ćemo doći do višeg nivoa, nekog ko je iznad njega – videćemo”.

O motivu zločina tadašnji tužilac je rekao ono što se deceniju i po ranije čulo nebrojeno puta: “Poput slučajeva Stambolić, Budva i Ibarska magistra, motiv ubistva je politika. Ne isključujem da ćemo u toku istrage doći i do drugih motiva, možda ličnih, ali po svemu sudeći do sada je osnovni motiv politika”.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Vjekoslav

    Slobode misli nema bez rešenih političkih ubistava. Hijerarhija u državi je poznata i zašto bi bilo drugačije u slobodanovo vreme

+ Ostavite komentar