Traži se Lars Mitank

Traži se Lars Mitank


Rano ujutru 8. jula 2014. godine Lars Mitank (28) je stigao na bugarski aerodrom da uhvati let za Nemačku. Izašao je iz taksija, uzeo torbe i ušao. Potom je munjevito istrčao sa aerodroma, kao da ga neko juri. Izgledao je prestravljeno i paranoično. Nakratko se zaustavio na glavnim vratima pre nego što je pretrčao parking, preskočio 2,5 metara visoku ogradu od bodljikave žice i nestao u šumi. Nikad više nije viđen.

Dvadeset četiri sata ranije

Lars i njegovih petoro prijatelja su proveli nedelju dana u Varni, bugarskom letovalištu na Crnom moru. Rezervisali su let za Hamburg, odakle će se vozom vratiti u Iceho, grad na severu Nemačke gde su svi odrasli, živeli i radili. “Ta nedelja nam je proletela”, izjavio je 2016. godine za nemačku televiziju Pol Rohman, jedan od Larsovih prijatelja. “Uživali smo na plaži, igrali fudbal, izlazili. Lars je bio opušten i dobro raspoložen.” “Primetio sam da nije puno jeo”, dodao je Tim Šuld, jedan od prijatelja. “Naručivao je samo supu ili salatu.”

Međutim, ništa drugo im nije bilo čudno. Po svemu sudeći, Lars je bio običan momak. Voleo je fudbal i podržavao je lokalni tim Verder Bremen. Imao je puno prijatelja, devojku i pristojan posao u lokalnoj elektrani. Često je posećivao roditelje i nakon što mu je otac doživeo moždani udar, pomagao im je u kućnim poslovima. U suštini, ništa u vezi s njim nije bilo neobično.

Ali nakon što su se odjavili iz hotela u podne, Lars je prijateljima saopštio da je promenio planove. Bio je u bolnici tog jutra jer mu je nekoliko dana ranije pukla bubna opna tokom noćnog izlaska. Lekar mu je rekao da miruje i da bi promena vazdušnog pritiska u avionu mogla da pogorša situaciju. Prepisao mu je antibiotik “cefuroksim 500” i rekao da može da uhvati sledeći let sutradan. Lars je prijatelje uverio da će sve biti u redu i da nastave kući bez njega.

Međutim, bio mu je potreban smeštaj za jednu noć. Sezona je bila u jeku i skoro svi hoteli su bili popunjeni. Uspeo je da pronađe slobodnu sobu u hotelu “Kolor”, koji je bio jeftin i blizu aerodroma.

Povezane vestiMisterija ili zabluda

Otprilike u to vreme, Larsovo ponašanje se promenilo. Pozvao je majku i kroz šapat joj saopštio da otkaže njegove platne kartice. Rekao je da ga prate i da traži gde da se sakrije. Zatim je prekinuo vezu.

“Čula sam preko telefona kako mu srce lupa”, rekla je Larsova majka Sandra Mitank za nemačku televiziju. “Rekao je da neko pokušava da ga opljačka ili ubije.”

Kasnije te noći poslao joj je poruku: “Šta je ’cefuroksim 500’?” Inače, lek koji se rutinski prepisuje kod upale uha.

Nakon što je Lars nestao, policija je pregledala sigurnosne kamere u hotelu. Videli su kako šeta gore-dole po foajeu, gleda kroz prozor i skriva se u liftu. U jedan sat posle ponoći napustio je hotel na sat vremena pre nego što se vratio u svoju sobu. Niko ne zna gde je bio.

Kad je svanulo, ponovo je pozvao majku. Rekao je da su ljudi koji ga prate sve bliže. “Kad pogledam unazad, jasno mi je da je trebalo da mu postavim više pitanja”, rekla je Sandra. “Ali baterija na telefonu mu je bila pri kraju i naš poslednji razgovor nije dugo trajao.”

Lars je uhvatio taksi do aerodroma i poslao majci poruku: “Upravo sam stigao do terminala”.

Uskoro će biti kod kuće. Trebalo je još samo da mu aerodromski doktor saopšti da je bezbedno da uđe u avion. Ušao je u kancelariju dr Koste Kostova, spustio torbe na pod i seo na stolicu. I dalje se ponašao čudno. “To je bio samo rutinski pregled”, ispričao je Kostov. “Ali on je bio veoma uznemiren i nervozan.”

Kostov ga je pregledao. Sve je bilo u redu i mogao je da uđe u avion. Međutim, Larsova paranoja je eskalirala. “Plašio se da uzme lek koji mu je prepisan”, kaže Kostov. “Kad se setim svega, cela situacija je bila bizarna.”

U ordinaciju je ušao građevinski radnik jer je u toku bilo renoviranje. Lars je počeo da drhti. Rekao je: “Ne želim da umrem ovde. Moram da idem”. Iznenada je skočio sa stolice i izleteo iz ordinacije ostavivši prtljag. Protrčao je kroz zgradu i parking i nestao u gustom šumovitom području koje okružuje aerodrom. Sigurnosne kamere su zabeležile njegov beg i snimci su emitovani na nacionalnim vestima. “Svaki put kada pogledam taj video samo želim da ga zaštitim”, rekla je Sandra. “Želim da ga spasem.”

Larsov novčanik, mobilni telefon i pasoš su ostali u rancu. Imao je samo odeću – žutu majicu, teksas šorc i bele patike.

Sedamdeset dva sata ranije

Tuča se dogodila u “Mekdonaldsu” nakon pijane noći. Došlo je do sukoba između njega i grupe drugih nemačkih turista. Svađa je izbila zbog fudbala – on je bio navijač Bremena, a oni su navijali za suparnički Bajern Minhen. Nije imao šanse, bio je sam protiv četvorice. Prijateljima je rekao da ga je neko udario i povredio mu bubnu opnu. “Kada mi je ispričao to sledećeg jutra, bio sam iznenađen, jer je on miran momak.”

BIZAR Lars_Joachim_Mittank_(2013)

Lars je rekao prijateljima da se dobro oseća, ali je moguće da je zadobio potres mozga, gde se simptomi ne pojavljuju odmah. To bi moglo da objasni njegovu zbunjenost, strepnju i strah od praćenja. “Snažan udarac u glavu može rezultirati potresom mozga”, objašnjava dr Džef Konin sa Univerziteta u Roud Ajlendu, čija je specijalnost fizikalna terapija i prevencija povreda. “Međutim, neobično ponašanje nije tako ekstremno samo nekoliko dana nakon incidenta. Obično se javi tek nakon par godina ili kao rezultat više učestalih udaraca”

“Možda je ta tuča pokrenula nešto u njemu”, navela je Sandra Mitank ističući da Lars nije imao istoriju mentalnih bolesti.

Izgleda da ni lek nije bio kriv. “Nije uzimao taj antibiotik. Nije ga čak ni kupio”, seća se dr Kostov. “Dakle, njegovo ponašanje nije moglo biti uzrokovano nuspojavama leka. Ne pada mi na pamet nijedan razlog zašto je u takvoj panici napustio moju kancelariju. Još  sam zbunjen. Nije mi jasno ni zašto je ostavio sve svoje stvari.”

Tri nedelje kasnije

Nakon tri nedelje Sandra Mitank je angažovala privatnog detektiva Andreasa Gutiga. On je iznova više puta pogledao snimak nadzornih kamera na aerodromu misleći da je možda neki detalj promakao policiji, ali nije uočio ništa. Kontaktirao je bolnice i prihvatilišta za beskućnike. Možda je bez ličnih dokumenata, Lars jednostavno bio nepoznato lice u nekoj bugarskoj bolnici, ali ni ta potraga nije urodila plodom. Gutig je otputovao u Varnu i delio flajere sa Larsovom slikom na kojima je pisalo: “Da li ste videli ovog čoveka? Visok 175 centimetara, težak 80 kilograma”. Međutim, niko ga nije prepoznao.

Možda je Lars odlučio da započne novi život sa novim identitetom. Ali nije bilo razloga da se ne vrati kući. Bio je blizak sa roditeljima i nikada im to ne bi uradio. “Bio je jedinac, tako da smo imali poseban odnos”, rekla je Sandra.

Onda su počeli da se javljaju ljudi koji su tvrdili da su videli Larsa. Godinu dana nakon što je nestao, jedan kamiondžija ga je navodno video kako stopira na sporednom putu u blizini Varne. U Poljskoj je primećen beskućnik koji je ličio na njega. Jedan korisnik Redita je tvrdio da je sreo Larsa u Kanadi. “Video sam na Jutjubu priču o njemu”, napisao je na forumu. “Skoro sam siguran da je to on. Izgledao je neuredno, kao beskućnik.”

Povezane vestiBilefeld nudi nagradu onome ko dokaže da grad ne postoji

Lars je umeo da lovi, peca i postavlja zamke. Da li je možda uspeo da preživi u divljini? “U Varni je leti jako vruće i bez vode je nemoguće preživeti”, ispričao je jedan meštanin. “U blizini aerodroma teče velika reka, ali ostaje problem hrane i skloništa. Ako je pokušao da preživi u šumi, verovatno je tamo i umro. Možda je negde našao napuštenu kolibu, ali u divljini nema mnogo toga za jelo.” Policija je uz pomoć dronova pretražila celo to područje, ali nisu ništa pronašli.

“Mislim da postoji velika šansa da će se pojaviti”, rekla je Sandra. “Samo mu je potrebna moja pomoć.”

Dve godine kasnije

U decembru 2016. godine izgledalo je kao da se pojavio novi trag. Policija je u brazilskom gradu Porto Veljo privela muškarca koji je bos šetao autoputem. Bio je zbunjen i dezorijentisan. Odeća mu je bila prljava i izgužvana. Nije imao dokumenta i nije znao kako se zove. Njegova fotografija iz bolničkog kreveta je kružila društvenim mrežama. Veoma je ličio na Larsa, bio je iste visine i iste građe.

Ali, nažalost, to nije bio Lars. Čovek na fotografiji je bio Anton Pilipa, humanitarni radnik iz Kanade koji je nestao pet godina pre toga. Sada se konačno vratio svojoj porodici. Sandra Mitank se nada sličnom ishodu. “Ako je moje dete u nevolji, moram da mu pomognem”, rekla je. “Imam osećaj da sam mu potrebna.”

Danas

Više od šest godina nakon nestanka, Lars Mitank je verovatno najpoznatija nestala osoba na Jutjubu. Šesnaest miliona ljudi je pogledalo snimak nadzornih kamera sa bugarskog aerodroma. U komentarima ispod videa nižu se spekulacije. “Mogu da se kladim da je isplanirao svoj nestanak”, piše jedan korisnik. “Uzeo je neku drogu i izbezumio se jer se plašio da ga ne uhapse. Kasnije je verovatno umro od predoziranja”, teoretiše drugi.

Postoje i zlokobnije teorije, najviše zbog toga što se sve dogodilo u Bugarskoj, koja ima jednu od najviših stopa slučajeva trgovine ljudima u Evropskoj uniji. Ljudi bivaju prisiljeni na ropstvo, prostituciju i šverc droge. Nekima se vade organi. “Mislim da, ako je živ, onda ga ili muče ili je prodat u seksualno ropstvo”, piše u jednom od komentara snimka. “U tom slučaju, bolje bi bilo da je mrtav. Žao mi je njegove majke. Ne mogu ni da zamislim kako bih se osećao da izgubim sina na taj način.”

Mnogi ljudi na Jutjubu i dalje pažljivo pregledaju, kadar po kadar, snimak bezbednosnih kamera. U svom videu “Gde je Lars Mitank?”, Džon Lordan analizira slučaj. “Ljudi mogu da pogledaju ove snimke i sami pokušaju da dođu do zaključka šta se dogodilo. Mislim da svi, na kraju krajeva, samo žele da pomognu. Porodice nestalih osoba zaslužuju da im se pomogne zbog bola i stresa koji doživljavaju jer ne znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima.”

Džon Lordan takođe ima svoju teoriju. “Jasno je da je bio u teškoj paranoji. Ali da li je bio paranoičan sa razlogom ili je sve bilo u njegovoj glavi? Ako je to bila samo njegova percepcija, što mislim da je verovatnije objašnjenje, onda je u pitanju psihička kriza. To nameće druga pitanja: Da li je Lars imao nedijagnostikovan mentalni poremećaj? Ili su u pitanju nuspojave droge? Ili kombinacija tih faktora?”

“Postoji nekoliko faktora koji su mogli dovesti do onakvog ponašanja”, tvrdi jedan korisnik Redita. “Ne znamo koliko je bio jak udarac u glavu koji je dobio. Na to treba dodati verovatno eksperimentisanje sa drogom ili alkoholom i nedostatak sna – tri stvari koje nisu neuobičajene za mlade ljude na letovanju. To, međutim, ne objašnjava video snimak sa aerodroma. Za nekoga ko je odbacio svoj prtljag i beži, Lars izgleda prilično nezainteresovano za ono što se događa iza njega.”

Povezane vestiSudbinski trag

“Mislim da postoji šansa da je bio živ bar još neko vreme”, spekuliše još jedan korisnik Redita. “Ovo područje u Bugarskoj može biti prilično opasno, a zbunjen čovek na ulici možda neće biti odmah primećen, posebno ako je u paranoji i pokušava da se sakrije. Možda je sve ovo vreme negde na ulici, ako nije podlegao nasilju, gladi ili drogi.”

Grupa na Fejsbuku “Pronađimo Larsa Mitanka” ima više od 28.000 članova. Tamo se razmenjuju teorije o nestanku i, dok svaki član ima drugačije mišljenje o tome šta se dogodilo Larsu, svi oni dele zajednički cilj – da pomognu da se Lars vrati kući.

Uostalom, kako se ističe u jednom postu iz 2015. godine, ne bi bio prvi put da se tako nešto desi: “Pozdrav svima koji pokušavaju da pronađu Larsa. Nikada ne odustajte! Želim da vas ohrabrim pa ću vam ispričati moje iskustvo u sličnoj situaciji. Moj brat je nestao iz svog stana u julu 2010. godine, a ja sam to prijavio. Dugo sam živeo u neizvesnosti jer nije bilo nikakvih tragova. Međutim, u aprilu 2011. godine policija me je obavestila da je moj brat pronađen u Španiji, bez para i na ulici. Uz pomoć tamošnje ambasade uspeo sam da ga vratim kući. Prešao je put od Nemačke do juga Španije, samo sa jednim rancem. Preživeo je na šumskim plodovima, vodi iz reka i milostinji prolaznika. Mislim da treba da uzmete u obzir da se možda nešto slično trenutno dešava Larsu.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar