Trebalo je svi da znaju da je “Malčanski berberin” na slobodi

Trebalo je svi da znaju da je “Malčanski berberin” na slobodi

Shutterstrock


Da je “Marijin zakon” usvojen onako kako sam predlagao, danas ne bismo razgovarali o tome da li registar osuđenih pedofila treba da bude javan ili ne. Bio bi javan, i to bi bila ključna tačka prevencije. Tako bi se predupredile tragedije jer kada dođe do situacije kao što se sada desila sa “Malčanskim berberinom”, onda je i smrtna kazna džabe – kaže za “Ekpsres” Slobodan Jovanović, otac Marije Jovanović, koju je 26. juna 2010. godine u Starim Ledincima silovao i zadavio komšija Mladen Ogulinac.

Marija je tada imala samo osam godina.

Ogulinac, koji je prethodno ponekad kao komšija čuvao Mariju i njenog brata, namamio je devojčicu u svoju kuću. Unutra je njeno telo i pronašao otac Slobodan, posle celodnevne potrage.

Ogulinac je dva meseca kasnije, tačno na dan Marijinog rođendana, nađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Okružnom zatvoru u Beogradu.

Umro je od infarkta i nije dočekao suđenje, a kamoli kaznu.

“Ja sam napisao predlog zakona po kome je registar osuđenih pedofila trebalo da bude javan, ali taj predlog nije prošao u Skupštini jer je ocenjen kao suprotan Ustavu, odnosno jer ograničava prava i slobode građana. Zakon nazvan po mojoj ćerki je usvojen 2013. godine, a onda je 2016, kada je ustanovljena e-uprava, objavljen javni registar dužnika u Srbiji. Znači dužnici su obelodanjeni, a ološ je zaštićena u istoj zemlji, po istom Ustavu”, kaže Jovanović.

11

 

Potragu za 12-godišnjom Monikom K., koju je oteo “Malčanski berberin” – Ninoslav Jovanović, otac pokojne Marije pratio je iz Novog Sada kao novinar.

“Ne želim da govorim o svojim mislima i osećanjima dok je trajala potraga za malom Monikom. Cela Srbija, svaki građanin je sve te dane prolazio isto”, kaže Jovanović.

Zakon koji je donet po njegovom predlogu, i nazvan po njegovoj ćerki Mariji, usvojen je u aprilu 2013. u Skupštini Srbije jednoglasno, sa 173 glasa. “Marijinim zakonom” pooštrene su dotadašnje kaznene mere protiv pedofila i silovatelja maloletnika. Po tom zakonu, krivično delo pedofilije ne zastareva, a pooštrene odredbe nadzora nad osuđenicima za ova dela primenjuju se i 20 godina po izdržavanju kazne zatvora. U praksi to znači da je nakon izdržane kazne zatvora pedofil obavezan da se svakog meseca javlja policiji u mestu prebivališta, da posećuje profesionalna savetovališta, da obaveštava vlasti o promeni prebivališta, radnog mesta ili putovanju u inostranstvo. Zakon je predvideo i zabranu prilaska osuđivanih pedofila vrtićima, školama i dečjim igralištima, kao i formiranje DNK baze podataka pedofila.

U Srbiji je, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, trenutno 306 osoba upisano u registar pedofila. Taj broj je drastično uvećan od početka prošle godine, kada je u ovoj evidenciji bilo 96 imena. Ostali upisani su u međuvremenu pravosnažno osuđeni za krivična dela protiv polne slobode nad maloletnicima.

Policija

Registar pedofila sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za prepoznavanje, kao što su urođeni znaci i tetovaže, zatim fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, pravne posledice osude, zatim podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog. Evidencija se vodi trajno i podaci se ne mogu brisati.

Povezane vesti – Trgovina bolom zbog publike i novca

Međutim, ono što je izazvalo najviše polemike u javnosti je što je registar pedofila tajan za građane. Tajnost je zagarantovana zaštitom privatnosti počinilaca ovih monstruoznih krivičnih dela. Samo je pitanje da li je njihova privatnost važnija od zaštite društva, dece i porodice. Bilo koje porodice i bilo kog deteta, jer svako dete može da se nađe na meti zločinaca. A svako dete je dete ovog društva, ove države… Juče je to bila Monika, pre nje Tijana, Ivana, Anđelina, Marija, Katarina… Sutra neko novo ime, neko drugo dete.

“Podaci iz registra pedofila mogu da se daju samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv osoba o kojima se vodi posebna evidencija. Uz obrazložen zahtev, podaci mogu da se daju i državnoj instituciji, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu. Mogu da ih dobiju i strane državne institucije, u skladu sa međunarodnim sporazumom. Državne i druge institucije, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima, dužni su da zatraže podatak da li je osoba koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisana u posebnu evidenciju”, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

 Foto Nemanja Jovanović

Foto Nemanja Jovanović

Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, koja se bavi sprečavanjem zloupotrebe dece, i otac devojčice koja je brutalno ubijena u Bajmoku, izričit je u stavu da podaci iz registra osuđenih pedofila moraju da budu dostupni svima.

“Zakon je dobio ime po tragično nastradaloj devojčici Mariji. Čovek koji ju je ubio dolazio je u kuću njene porodice iako je već bio osuđivan za seksualno zlostavljanje dece. Da su roditelji znali o kome je reč, a nisu jer su se u to mesto doselili nekoliko meseci ranije, zločin se možda ne bi dogodio. Kada je Tijana nestala, policija nas je obavestila da se među osumnjičenima nalaze i trojica registrovanih pedofila iz Bajmoka. Ni tada, ni danas, mi ne znamo ko su ti ljudi, a verovatno su u kontaktu sa decom u tom mestu. Mislim da roditelji imaju pravo da znaju čija se imena nalaze u registru”, kaže Jurić.

Povezane vesti – “PROPUST DRŽAVE, ALI I GRAĐANA” Jurić: Znao sam da će se ovo desiti

Evropske zemlje su podeljene po pitanju javnog ili tajnog registra pedofila. U Belgiji i Norveškoj registri pedofila su javno dostupni. Javni registar pedofila ima i Makedonija, koja ovu evidenciju vodi od 2012. godine, a registar je dostupan na internet stranici. Registar pedofila javan je i u Poljskoj.

Najtransaprentniji registar pedofila ima Amerika, gde čak policija prati kretanje seksualnih prestupnika. U Australiji, Kanadi, na Novom Zelandu i u Irskoj postoje ovi registri, ali nisu dostupni javnosti, već samo policiji.

nasilje nad zenama

A koliko je prijavljenih slučajeva seksualnog zlostavljanja dece, najbolje ilustruju podaci Apelacionog suda u Beogradu, koji od 2016. godine vodi evidenciju o krivičnim delima protiv polnih sloboda u kojima su žrtve deca i maloletnici. Apelacioni sud obavlja poslove iz drugostepene nadležnosti za područje viših sudova u Beogradu, Valjevu, Pančevu i Smederevu – području na kome živi 2.300.000 stanovnika.

Prema podacima ovog suda, u Srbiji je od oktobra 2016. godine pravosnažno okončano 11 slučajeva u kojima su deca bila žrtve silovanja, doneta je jedna presuda za obljubu nad nemoćnom osobom i 19 za obljubu nad detetom. U sedam od ovih slučajeva optuženi su obljubu nad detetom izvršili zloupotrebom položaja. Troje dece bili su žrtve nedozvoljenih polnih radnji, i isto toliko dece je bilo žrtva posredovanja u prostituciji.

Raspon sankcija na koje su osuđeni počinioci varira u zavisnosti od vrste krivičnog dela i težine okolnosti – od uslovnih kazni, kućnog zatvora, zatvorskih do jedne godine, dok su u najtežim slučajevima izricane kazne u rasponu od 15 do 20 godina zatvora.
Igor Jurić tvrdi da je prema informacijama njegove fondacije broj pedofila daleko veći od onog upisanog u reguistar i tu brojku naziva “crnom i ogromnom”.

“Veliki broj roditelja javljao se fondaciji tražeći pomoć jer su im deca bila žrtve. Većina njih želi da sarađuje, dok na red ne dođe da se slučaj procesuira, odnosno prijavi policiji. Često se dešava da se roditelji u tom trenutku predomisle. Pokušavamo da ih ohrabrimo da to urade, ali to često ide jako teško. Ja znam za šezdesetak takvih slučajeva”, kaže Jurić.

Malcanski berberin

Malcanski berberin

“Malčanski berberin” – Ninoslav Jovanović nije bio upisan u registar pedofila jer on važi samo za one koji su pravosnažno usuđeni, nakon donošenja tog zakona. Jovanović se te 2013. kada je zakon izglasan nalazio u zatvoru. Zbog silovanja.

Slobodan Jovanović, otac ubijene devojčice Marije, za “Ekspres” kaže da ne samo da bi registar morao da bude javan, već da bi zbog ovakvih slučajeva u njemu morala da se nađu i imena ranijih počinilaca ovakvih zlodela.

Povezane vesti – Da smo ranije usvojili zakon, osmorica ubica bila bi na doživotnoj robiji bez pomilovanja

“U njemu moraju da budu upisani svi koji su bilo kada počinili bilo koje delo nad decom”, kaže Jovanović.

“Malčanskog berberina” ipak će sačekati drugi zakon – “Tijanin zakon”, po kome ovom monstrumu preti doživotna robija.
Advokat Nebojša Perović za “Ekspres” kaže da po zakonu koji je na snagu stupio 1. decembra 2019. godine Ninoslavu Jovanoviću preti doživotna robija.

“Ako je Jovanović izvršio obljubu ili silovanje devojčice, onda mu se može izreći kazna od najmanje deset godine do one najveće, a to je doživotni zatvor”, kaže Perović i navodi da Jovanoviću u ovom slučaju može da se sudi i za otmicu, koja u sebi sadrži i krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar