Trojica advokata na crnom spisku osiguravajućih kuća

Trojica advokata na crnom spisku osiguravajućih kuća


Lažiranje saobraćajnih nezgoda ili štete na automobilu, najčešći je način na koji građani Srbije pokušavaju da prevare osiguravajuće kuće. Motiv za prevaru je naravno, zarada, a u najvećem broju slučajeva, kako je pokazalo istraživanje „Ekspresa”, ona je bila dugo planirana i bilo je uključeno više učesnika, stručnjaka različitih oblasti. „Oštećeni” nastalu štetu pokušavaju da dokažu na najrazličitije načine:montažom, odnosno demontažom prethodno oštećenih delova na vozilu, prebacivanjem enterijera i tapacirunga sa jednog na drugo vozilo istog tipa i marke, namernim izazivanjem požara i eksplozija na automobilima….

Zaposleni u „Uniqa” osiguranja za „Ekspres” kažu da njihovo iskustvo pokazuje da postoji nekoliko tipičnih situacija kada je reč o pokušajima da se osiguranje naplati na prevaru.
-“Fingirane saobraćajne nesreće se, po pravilu događaju noću ili u ranim jutarnjim satima. Saobraćajna nesreća se montira sa već oštećenim vozilima, koja se malo „dorade” kako bi sve izgledalo uverljivije. Automobili se postavljaju u položaj koji bi odgovarao nezgodi, a krivac je obično osiguranik sa starijim vozilom, manje vrednosti. Uz ovakve udese najčešće se prijavljuje i nematerijalna šteta, koja se uglavnom svodi na trzajne povrede vrata. Druga i daleko rizičnija opcija je izazivanje stvarne saobraćajne nezgode sa skupocenim vozilima. Cilj je naplata po kasko osiguranju, a učesnik čiji je automobil oštećen, po polisi auto-odgovornosti. U ovakvoj vrsti montiranih udesa, prijava nematerijalne štete je gotovo neizostavna.
Jedna od prevara su i prijave skupocenih vozila po sistemu „Blizanac”. Iz inostranstva se, po znatno nižoj ceni, uveze automobil koji ne može da se registruje. Brojevi motora šasije zatim se falsifikuju i prekucavaju brojevima regularno registrovanog automobila iste marke i modela. Nakon toga, vozilo se osigurava i fingira se krađa.
– “Tipičan primer pokušaja prevare kod vozila koje je kasko osigurano je prijava pokušaja krađe. U tom slučaju obično se prijavljuje krađa skupocenih delova vozila, a poenta je da, kada se sastavi predračun za popravaku ili nadoknadu svih ovih delova, iznos višestruko prelazi tržišnu vrednost automobila zbog čega se isplaćuje totalna šteta na vozilu”, objašnjavaju u „Uniqa” osiguranju.
Da su građani Srbije izuzetno „maštoviti” kada su u pitanju pokušaji prevare osiguravajućih kuća, potvrđuje i Predrag Ćulibrk iz Službe za sprečavanje prevara u osiguranju “Wiener Stadtishe”. Prema njegovim rečima, fingirane štete neretko se prijavljuju u saradnji sa advokatima, veštacima i drugim ovlašćenim agencijama, podnošenjem lažne foto-dokumentacije korišćenjem pogodnih softvera ili pomoću izdate neadekvatne medicinske dokumentacije o povredama učesnika udesa.
– “Većina prevara se odnosi na „built up claim”, odnosno na preuveličavanje štete, nezavisno od toga da li su one nastale na stvarima ili osobama. Povrede osoba, po pravilu su pogodnije za preuveličavanje jer je reč o neimovinskim dobrima, gde novčani iznos u većini slučajeva nije fiksan- pribavljanja lične koristi”, kaže Ćulibrk.

Kako izgledaju najzanimljiviji pokušaji prevare i kako se snalaze ljudi u regionu pokušavajući da pošto, poto naplate odštetu, pročitajte u novom “Ekspresu.”

Pročitajte još: