Ubica koji je inspirisao autore najčuvenijih horor filmova

Ubica koji je inspirisao autore najčuvenijih horor filmova


Sve dok nije otkriveno kakve je zločine počinio, na Edvarda Teodora Gejna niko nije obraćao posebnu pažnju. Kada je uhapšen i upućen na izdržavanje kazne u psihijatrijskoj ustanovi, stručnjaci se nisu previše zanimali za njegove monstruozne pobude. Postao je poznat kada su se mediji intenzivno uključili u njegov slučaj, a znatiželjnici pohrlili u obilazak lokacija na kojima je izvodio svoje jezive obrede.

O detinjstvu Edvarda Teodora Gejna se zapravo malo zna, a ono što je objavljeno ne može se prihvatiti sa potpunom pouzdanošću, pre svega zbog zatvorenog načina života njegove porodice. Prema šturim podacima, rođen je 27. avgusta 1906. godine u malom mestu u Viskonsinu. Među vršnjacima nije imao prijatelje, a iz kuće je izlazio samo kako bi otišao u školu. Drugi učenici su ga, navodno, zlostavljali, prvenstveno zbog mucanja. Smatrali su ga infantilnim, zaostalim, izbegavali ga, ali je Edvard bio sasvim dobar učenik. Koliko je poznato, kod kuće se nije često žalio na ponašanje drugih u školi.

Žensko zlo 

Međutim, njegova porodica nije bila obična. Pre svih majka Augusta, fanatična protestantkinja koja je na poseban način interpretirala Bibliju. Edvard je imao starijeg brata Henrija o kojem se veoma malo zna, a za njihovog oca Džordža se tvrdilo da je bio nasilan i alkoholičar. Džordž je posedovao malu prodavnicu nekoliko godina, ali je prodao svoju radnju nakon čega je porodica kupila farmu u Plejnfildu, koja im je postala stalni dom. U periodu pre selidbe, kada je otac ostao bez posla, majka Augusta, koja je držala apoteku, sama je izdržavala familiju. Prezirala je svog supruga, ali zbog strogih religijskih uverenje nije želela da se razvede od njega.

Povezaen vesti – OD “SAVRŠENOG PSIHOPATE” DO JUTJUBERA: Krvnik kojem je dosadilo da ubija

Kao fanatičan vernik, bila je ubeđena da je svet pun grešnika, a da za to krivicu snose iskušenja kojima su ljudi izloženi. Ipak, prema njenom dubokom verovanju, najveći krivac za takvo stanje su bile žene, koje su “deo đavola i zbog toga svi koji imaju sa njima kontakte, seksualne odnose i brak idu u pakao”.

Smatrajući da je njena dužnost da zaštiti svoju porodicu od svih poroka, ona je i insistirala na selidbi u Plejnfild, malo mestašce sa oko 2.000 stanovnika. Pošto ni samu varošicu nije smatrala dovoljno sigurnim mestom od nečastivog, odlučila je da kupe izolovanu farmu.

Deca su morala da idu u školu, ali nisu smela ni sa kim da se druže. Dok je za Edvarda majka bila jedini oslonac i autoritet čije se odluke ni na koji način nisu dovodile u pitanje, njegov stariji brat Henri je s vremenom počeo da ulazi u prepirke i sukobe s majkom, što je Edvardu veoma smetalo. Kada im je otac Džordž umro 1940. godine, Henri je ostao jedini koji je narušavao porodičnu “harmoniju”.

Nekoliko godina kasnije i to se promenilo.

U maju 1944. izbio je požar u obližnjoj šumi, pa su Edvard i Henri zajedno otišli da pomognu ostalima da se vatra ugasi. Ali, mlađi brat se kući vratio sam, rekavši majci da je, dok su gasili požar, izgubio brata iz vida. Ubrzo su meštani Henrija pronašli mrtvog. Uzrok njegove smrti nisu bili ni vatra niti gušenje od dima. Bio je udavljen i imao neobične povrede na glavi. Svima je bio čudan uzrok njegove smrti, ali niko nije posumnjao na naizgled mirnog i povučenog Edvarda. Slučaj je zaključen bez veće istrage.

Edvard i njegova majka nastavili su da žive sami. Međutim, samo godinu i po kasnije, u decembru 1945, Augusta Gejn je umrla od infarkta. Kada je ostao sam, Edvard je zapečatio sve prostorije koje je majka koristila ne dirajući ništa. Za svoje potrebe je koristio samo jednu sobicu i kuhinju. Još posle očeve smrti je počeo da radi kao bebisiter, a kako bi se izdržavao, s tim poslom je nastavio i nakon smrti majke. Kažu da je voleo da čuva decu i da je znao kako s njima da se ponaša.

Opsednut grobljem 

Voleo je da čita, ali su to bile isključivo knjige o Trećem rajhu, o logorima, o zločinima punim krvi koje je nalazio u novinama. Ali, čitanje ga nije u potpunosti ispunjavalo. Nedugo posle majčine smrti potpuno je izgubio razum i počeo da odlazi na groblje. Pratio je čitulje u novinama i noću otkopavao grobove sveže sahranjenih sredovečnih žena koje su ga podsećale na majku. Kući je odnosio njihova tela i sve što je nalazio u sanducima. Potom je ukrašavao police sa odsečenim nosevima, ušima, otvarao lobanje i od njih pravio činije…

Njegova najveća strast postala je ljudska koža. Pravio je od nje košare, ikebane, presvukao kožom sve stolice u kući. Sašio je i neku vrstu portikle na koju je prišio prave grudi i u to se oblačio kada je odlazio na groblje. Želeo je da postane žena jer je bio ubeđen da su one jače od muškaraca i da imaju moć nad svima.

Prema jednoj od priča, kod Edvarda je svratio jedan od dečaka iz varošice kojeg je čuvao. Gejn mu je ponosno pokazao svoju
“kolekciju”. Dečak je po povratku kući ispričao roditeljima šta je video, ali mu oni nisu verovali. Iako je delovao malo čudno, svi su Edvarda smatrali normalnim, mirnim čovekom koji nikada nije pravio probleme, nije se opijao, niti bio nasilan. Priču su pripisali dečakovoj mašti.

Ali, skrnavljenje tela nije više zadovoljavalo njegove fantazije. Tražio je više od toga. U decembru 1954. godine vozio se svojim automobilom i zaustavio na benzinskoj pumpi pored koje se nalazio mali restoran sa brzom hranom. Vlasnica Meri Hogan bila je sama u lokalu. Edvard je to video, ušao unutra, ubio ženu i njeno telo odneo kući. Policija je na mestu zločina pronašla jednu čauru i tragove krvi koji vode do parkinga. Zločin je ostao nerešen.

Nepune tri godine kasnije Edvard je sačekao da se u centru Plejnfilda isprazni radnja, ušao, ubio vlasnicu Berenis Varden (58) i odneo njeno telo. Istražujući ovaj nestanak, lokalni šerif je posetio i Edvarda.

Povezane vesti – SPRŽENOG LICA I SA AMNEZIJOM: Ni FBI nije mogao da ga identifikuje

Zgrozio se od smrada i prizora koji je s kolegama koje je pozvao zatekao u kući.  U hangaru pored kuće pronašli su telo Berenis Varden okačeno na kuku za noge, oderane kože i bez glave. Na šporetu pored kuvalo se njeno srce. U okolini kuće otkriveni su delovi tela najmanje 18 žena. Za većinu se nikada nije ustanovilo da li su bile mrtve ili žive kada ih je Edvard Gejn doneo na to mesto.

Nikada osuđen 

Gejn je odmah posle hapšenja priznao policajcima da je više od 40 puta odlazio na groblje i opljačkao devet grobova. Objasnio je da u tim trenucima nije mogao da se kontroliše, da se nalazio u bunilu. Prilikom pretresa kuće u kojoj je živeo, policija je pored odela od ljudske kože pronašla i gomilu bizarnih predmeta napravljenih od delova ljudskog tela. Među njima su se nalazile ogrlica od ljudskih
jezika, kao i kaiš izrađen od bradavica. Suđenje mu je odloženo zbog neuračunljivosti i smešten je u ludnicu.

Tamo je proveo 10 godina. Kada je nakon toga proces ipak održan, proglašen je krivim za ubistva Meri Hogan i Berenis Varden. Za drugo dokazi nisu postojali. Pošto Edvard Gejn nije bio pri sebi prilikom počinjenih zločina, nije poslat u zatvor, već je vraćen u psihijatrijsku bolnicu. Tamo je umro od raka 26. jula 1984, u 80. godini.

Vest o njegovom hapšenju i zločinima koje je počinio objavljena je u svim medijima širom Amerike. Od tog trenutka Plejnfild, malo i nepoznato mesto, postalo je centar za okupljanje svakojakog profila ljudi. Stotine hiljada je došlo da vidi kuću horora kako su je prozvali, plaćajući za to pola dolara po osobi. U međuvremenu je neko kupio njegov automobil i naplaćivao vožnju u njemu. Sav taj haos u varošici i oko nje nije prijao meštanima. Neko je spalio Edvardovu kuću 20. marta 1967. godine. Kada su mu to saopštili, Gejn je šakama stisnuo stolicu na kojoj je sedeo i rekao: “Bolje je tako”.

Priče o njegovim ubistvima su bile strašne i bez daha ostavile holivudske scenariste koji su neke od njih preneli na veliko platno.
Postao je inspiracija za Hičkokovog “Psiha”, za filmove “Kad jaganjci utihnu”, “Teksaški masakr motornom testerom”…

Kada je Alfred Hičkok počeo snimanje filma “Psiho”, scenario je bio baziran na romanu Roberta Bloka, čija se kuća nalazila na oko 35 milja od Plejnfilda. Blok je pisao scenario zasnovan na priči o muškarcu bolesno vezanom za svoju majku. Kada je objavljeno više detalja o Gejnu, Blok je bio zapanjen koliko se to uklapalo u ono što je on pisao.

Povezane vesti – “MONSTRUM JE ZASPAO”: Publika je bila razočarana smaknućem

Iako u hororu o teksaškom masakru ne postoji lik koji je zasnovan na samom Gejnu, film je pun detalja Edvardovih zločina prikazanih na farmi ubice iz filma – dekoracija od ljudske kože, kanibalizam i maske izrađene od ljudske kože.

Roman “Kad jaganjci utihnu”, koji je potom postao filmski hit, zapravo je kombinacija biografija četvorice serijskih ubica – Gejna, Teda Bandija, Garija Hidnika i Edmunda Kempera. Ženska odeća bila je očigledno inspirisana Gejnom. Bandi je svoje žrtve mamio tako što se pretvarao da je povređen i da mu je potrebna pomoć. Hidnik je držao i mučio žrtve u podrumu, a Kemper je započeo niz ubistava usmrtivši prvo svoje dete.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar