Ubica starih dama

Ubica starih dama


Nekadašnja meksička rvačica , samohrana majka četvoro dece, gajila je ambicije da postane profesionalac u rvanju, ali joj se ta želja nije ostvarila. Tokom rvačke karijere koristila je ime La Dama del Silencio, odnosno Dama Tišine.

Posebno je bila zainteresovana za stil luča libre, oblik meksičkog rvanja slobodnog stila sa
maskama.

Rođena je 1957. u mestu Epazojukan, ruralnom području severno od Meksiko Sitija. Njena majka bila je alkoholičarka koja ju je, navodno, “menjala” za tri piva s muškarcem koji je Huanu konstantno silovao i sa kojim je dobila sina. Nikad nije naučila da čita ili piše mnogo više od svog imena. Imala je četvoro dece od trojice očeva. Njen najstariji sin je preminuo od povreda zadobijenih tokom pljačke u kojoj je učestvovao.

Lutanje u istrazi 

Traumatična sećanja iz detinjstva Barazu su pretvorila u ženu željnu osvete. Kada su se kasnije stručnjaci bavili prirodom zločina koje je počinila, složili su se sa stavom koji je izneo kriminolog Miguel Ontiveros da je Baraza bila “toliko oštećena svojim iskustvima da je ciljala stare dame jer ih je identifikovala sa majkom”. Mnogi su zaključili da je “briljantni psihopata koji ne oseća kajanje”, a da je ubijajući žrtve koje je povezivala sa svojom majkom verovala da pomaže društvu.

Huana Baraza

U zavisnosti od izvora informacije, prvo ubistvo koje joj se pripisuje, što nije utvrđeno, dogodilo se ili kasnih devedesetih godina, ili 17. novembra 2003. godine. Meksičke vlasti i štampa davali su različite procene, u rasponu od 24 do 49 ubistava. Sve njene žrtve bile su žene starije od 60 godina od kojih su mnoge živele same. Huana Baraza ih je davila kablovima, čarapama ili stetoskopom pre nego što bi ih opljačkala.

Mediji u Meksiku su za višegodišnju seriju neotkrivenih ubistava starijih žena krivili nesposobnost policije. Potragu za Huanom komplikovali su oprečni tragovi. U jednom trenutku policija je pretpostavljala da je u zločine umešano bar dvoje ubica. Druga neobična slučajnost takođe je ometala istragu – najmanje tri žrtve posedovale su reprodukciju slike “Dečak u crvenom prsluku”, francuskog umetnika iz 18. veka Žan-Batista Gruza.

Treći problem u istrazi predstavljale su izjave svedoka koji su tvrdili da su videli “muškobanjastu ženu širokih ramena”, pa je policija, s obzirom na retkost ženskih serijskih ubica, dugo vremena mogućeg počinioca tražila među transvestitima i transrodnim prostitutkama u Meksiko Sitiju.

Okolnosti s mesta zločina ukazivale su da su žrtve dobrovoljno pustile ubicu u stan. Šef istrage Renato Sales je pozvao žene starije od 60 godina koje žive same da izbegavaju razgovor s nepoznatim osobama, a javnost da pazi na starije rođake ili komšije u pratnji nepoznatih ljudi. Do novembra 2005. vlasti su izveštavale o izjavama svedoka da je ubica nosio žensku odeću, misleći da se radi o
preobučenom muškarcu, a samo u jednom slučaju da je viđena krupna žena u crvenoj bluzi kako napušta stan jedne od žrtava.

Bernardo Batiz, glavni tužilac u Meksiko Sitiju, prvobitno je procenio da ubica ima “briljantan um, da je prilično pametan i oprezan”. Sugerisao je da verovatno napada nakon što stekne poverenje žrtve. Istražitelji su sumnjali da se ubica predstavlja kao državni službenik koji žrtvama nudi mogućnost da se prijave za program socijalne zaštite.

Presudan događaj u Huaninom konačnom otkrivanju zbio se 25. januara 2006. godine. Baraza je oko podneva tog dana prišla 82-godišnjoj Ana Mariji Rejes, ponudivši se da joj ponese torbu do kuće u kojoj je živela. Kada su stigli, zamolila je ženu za čašu vode, a potom ušla za njom, uzela stetoskop, zadavila ženu, pokupila neke stvari i izašla. Međutim, nedaleko od kuće mimoišla se sa podstanarom koji je živeo kod ubijene starice.

Ušavši unutra on je ugledao telo svoje gazdarice i pozvao policiju. Jedna od policijskih patrola upućenih na mesto ubistva uočila je na ulici sumnjivu ženu u velikoj žurbi. Baraza je odmah privedena radi provere, a podstanar ubijene starice je identifikovao ubicu s kojom se sreo.

Sticanje poverenja

Vest o hapšenju se brzo proširila. Odmah je bilo jasno da je uhvaćen serijski ubica koji je u medijima nazivan “La Mataviejitas”, odnosno “ubica starih dama”. Na iznenađenje mnogih Meksikanaca koji su pretpostavljali da je ubica muškarac, osumnjičena je bila Huana Baraza, tada stara 48 godina, rvačica s nadimkom Dama Tišine. Neki su se setili da su je često viđali u prvim redovima borilačkih arena. Huana je ponekad i sama organizovala rvačke događaje za fijeste u malim mestima, a povremeno se i borila u ringu.

Stil rvanja luča libre koji je obožavala predstavlja borbu između rvača sa imenima i u kostimima crtanih likova koji su ili “dobri momci” koji se bore po pravilima i zovu se “tehnikos”, ili “loši momci” koji krše pravila i nazivaju se “rudos”. U intervjuu koji je dala lokalnom mediju samo nekoliko nedelja pre hapšenja, Huana je izjavila da je ona “rudos do srži”.

Policija je odmah posle hapšenja objavila rekonstrukciju Huaninog poslednjeg ubistva, zajedno sa video odlomcima njenog početnog policijskog ispitivanja. Koliko im je njeno hvatanje bilo važno, ilustruje to što su snimke prikazali pre nego što je Baraza uopšte upućena u pritvor.

Huana Baraza

Istražitelji u Meksiko Sitiju rekli su da, na osnovu otisaka prstiju, Huanu povezuju sa bar deset ubistava od oko 40 koliko joj je pripisivano. Gradski tužioci rekli su novinarima kako se nadaju da će je optužiti za 27 ubistava. Policija je izvestila da je u više slučajeva bilo dokaza i o zlostavljanju žrtava.

Međutim, rvačica je priznala samo ubistvo Ane Marije Rejes, ali je negirala učešće u svim drugim zločinima. Izjavila je da je posetila Ana Mariju u potrazi za poslom oko pomoći u kući. Na prvom pojavljivanju pred sudijom rekla je: “Ubila sam samo jednu staru damu. Ne ostale. Nije u redu da i druge prikače meni”. Kada je upitana šta je bio motiv za ubistvo starice, kratko je odgovorila: “Naljutila sam se”.

Policija je ustanovila da se Baraza kretala po javnim mestima u potrazi za starijim ženama. U nekim slučajevima je sticala poverenje tako što im je pomagala da nose torbe, ili tražila posao u njihovoj kući kao čistačica. U pojedinim prilikama se pretvarala da je medicinska sestra ili socijalni radnik koji nudi besplatan pregled ili informacije o socijalnim pogodnostima. Sa sobom je nosila stetoskop, obrasce za dodeljivanje socijalne pomoći i karticu na kojoj je pisalo da je socijalni radnik. Tokom suđenja strategija odbrane njenih advokata se menjala od toga da pokažu kako je ona odgovorna samo za jedno ubistvo dok je za ostala “žrtvovana”, do pokušaja da se proglasi mentalno nesposobnom, zbog čega ne može da joj se sudi.

Ali, psihološka ispitivanja Baraze koja su naložena na zahtev odbrane pokazala su da je bila potpuno svesna svojih postupaka.

I otac i majka 

S obzirom na život obeležen tragedijom, njena porodica bila je izuzetno stabilna. Barazino drugo dete, devojčica, rano se udala i napustila dom, ostavši ipak da živi u blizini majčinog skromnog iznajmljenog stana u podrumu, na istočnom obodu Meksiko Sitija. Baraza je tamo živela s dvoje najmlađe dece – dečakom od 13 i devojčicom od 11 godina. Oni su posle majčinog hapšenja prešli da žive kod svoje starije sestre. Njihovi bivši susedi iz kraja u kojem pretežno živi srednji sloj, opisali su decu kao ljubaznu, a majku kao osobu koja je u prolazu uvek bila ugodna. Prema rečima Huaninog advokata, ona je bila “ponosna jer je sve što je učinila radila samostalno” i što je bila “i otac i majka svojoj deci”.

Mada sudski postupak u Meksiku može da bude veoma dugotrajan, suđenje Barazi je završeno vrlo brzo. Poslednjeg dana marta 2006. proglašena je krivom po 16 tačaka optužbe za ubistvo i provale, uključujući 11 zasebnih tačaka za ubistvo. Osuđena je na 759 godina zatvora, ali pošto se kazne u Meksiku izdržavaju istovremeno, maksimalna kazna po zakonu iznosi 50 godina. Baraza će, ako joj godine to dozvole, izdržati punu zatvorsku kaznu bez mogućnosti pomilovanja.

Slušajući presudu pokazala je veoma malo emocija. “Neka vam Bog oprosti i ne zaboravite me”, rekla je i dodala da će se žaliti protiv svih presuda osim jedne.

Njen slučaj često je prikazivan na televiziji, u dokumentarnim emisijama i u igranim serijama, uključujući i popularnu američku seriju “Kriminalni umovi”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar