Ubistvo rešeno u Novom Sadu

Ubistvo rešeno u Novom Sadu


“Beograd ne želi da prizna činjenicu da je ubistvo premijera Zorana Đinđića rešeno u Novom Sadu. Prvo hapšenje pripadnika zemunskog klana dogodilo se u Sremskim Karlovcima, u 16.30 sati na dan ubistva premijera. Policijska patrola je na izlasku iz grada zaustavila Sašu Petrovića. Počeo je da beži, ali su ga uhvatili. Još u automobilu, dok su ga policajci vozili u stanicu, počeo je da priča o svojim sazanjima o zemunskom klanu i ubistvu premijera”, kaže Đorđe Ostojić, tadašnji načelnik novosadske policije koji je sedam dana nakon ubistva Zorana Đinđića imenovan za republičkog tužioca.
Petrović je odmah priznao pripadništvo kriminalnoj grupi i ispričao da je klan stvorio Dušan Spasojević, da je ostalim članovima naređivao izvršenje likvidacija, da su ga oni bespogovorno slušali. Uz priznanje za učešće u jednom od ubistava, ukratko je opisao i svoju ulogu u klanu:
“Bio sam narkoman i oni su mi 1996. godine dali novac da odem na lečenje u Rusiju. Spasojević s mojom sestrom ima dvoje dece. Do 2000. godine za njih sam u Beogradu radio s heroinom, ali su me zbog problema s policijom prebacili u Novi Sad. Tamo sam kontrolisao Čodu koji je u Vojvodini prodavao heroin za Spasojevića, pazio sam da li se droga miksuje i nosio sam novac u Beograd. Tako je išlo sve dok nisam uhapšen”.
Pre nego što je iste večeri prebačen u Beograd, Petrović je novosadskoj policiji dao informacije koje su u narednim danima presudno pomogle u otkrivanju i hapšenju korumpiranih policajaca umešanih u poslove sa zemunskim klanom i drugim kriminalnim grupama.
“Još prve večeri nam je dao široku priču, ali ne i detalje ubistva premijera Zorana Đinđića ne, jer ga nisu u to ni uključili. Međutim, znao je šta se ranije radilo, ko su oni, ko je važan, ko manje važan, dao nam je dosta dobru sliku cele grupe i usmerio nas na pravac kojim bi dalje trebalo da idemo”, ispričao je Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije.

SUMNJIVA DOLMA
Saša Petrović je u klanu ranije obavljao poslove koje je potom preuzeo Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi, zbog čega je u toj ekipi postao važan čovek. Njegovo zaduženje je bilo da za “zemunce” kupuje i iznajmljuje stanove, kao i vikendice na salašima gde su držali otete, nabavljao im je automobile, telefone i kartice… Petrović je pružio kompletne podatke o otmicama koje su izvršili jer je u nekima od njih bio određen za čuvanje otetih. Mada direktno nije bio uključen u otmicu Miroslava Miškovića, znao je iz priča pripadnika klana brojne pojedinosti i o toj otmici.
Dok je u prvim danima i akcije “Sablja” policija širom Srbije privodila pripadnike raznih kriminalnih organizacija, intenzivno tražeći lokacije na kojima bi mogli da se kriju vođe i članovi zemunskog klana, u Novom Sadu je devet dana od proglašenja vanrednog stanja uhapšen još jedan pripadnik klana. Ispostavilo se – ključni svedok u rasvetljavanju gotovo svih zločina koje je počinila ova grupa. Miladin Suvajdžić, Đura Mutavi kako su ga prozvali sami “zemunci”, otkriven je slučajno i priveden na nimalo spektakularan način. Uprkos mišljenju policajaca iz Beograda da je suvajdžić, kontaktirajući policiju preko advokata zapravo “zakazao sastanak” i predao se kako bi izbegao brutalno hapšenje, Đorđe Ostojić objašnjava da je netačna priča kako je Đura to samoinicijativno učino “jer mu je u to vreme odgovaralo da se piše kako je uhapšen”:
“Vojska i policija su imali zajedničke punktove na ulazima i izlazima iz grada. Vojska je pregledala njihova, a policija civilna vozila. Neposredno posle ubistva premijera Đinđića general Milosavljević i ja smo krenuli u obilazak ljudi na punktovima jer je padala kiša i bilo je veoma hladno. Na samom izlasku iz Novog Sada, pored benzinskih pumpi, setio sam se da postoji put koji prolazi pored Rafinerije, izlazi na dolmu pored Dunava i nastavlja do Kovilja. Taj put odlično poznaju šverceri cigareta, tuda često idu, a tom dolmom je dobar put. Pitam komandira policije da li prate taj put, jer njim može da se ide okolo. Čovek shvati da im je to ostalo nepokriveno i postavi patrolu na dolmu. Upravo na toj dolmi, u šumi, nekoliko dana kasnije, 22. marta, dežurni policajac je ugledao čoveka sa dva štapa za pecanje. Bio mu je sumnjiv jer je za pecaroša netipično obučen, u farmerkama i u jakni. Tražio mu je legitimaciju, a ovaj mu je pokazao ličnu kartu na ime Dušan Vojinović ili Vuković, nevažno. Policajac ga nije prepoznao s poternice, nije ni znao kako Đura izgleda, ali je ipak pozvao stanicu i rekao da je zadržao lice koje je navodno krenulo na pecanje, a da mu se tu nešto ne uklapa. Odgovorili su mu da ga dovede na proveru, da ustanove o kome se radi. Kada ga je policajac uveo u stanicu svi su bili zapanjeni…

E, tako je uhapšen Đura Mutavi. To je istina i tako se desilo. Đura je posle ispričao u policiji da tada već više nije znao šta će, da nije imao gde da pobegne, da se šunjao po malom vikend-naselju koje tu postoji, da je mislio da se tu negde smesti. Bio je malodušan, nikakve veze i kontakte više nije imao, niti je znao šta da radi. Praktično se on tom policajcu, sem pokušaja da izvrda s lažnom ličnom kartom, nije opirao. Da je hteo, možda bi uspeo da pobegne u šumu i da ga ne nađemo”, ispričao je ostojić.

 

IDEALAN SVEDOK
Centrala u Beogradu iz koje je rukovođeno “Sabljom” obaveštena je odmah o hapšenju Suvajdžića, ali je policija u Novom Sadu istovremeno počela rad s Đurom kako bi se prikupile informacije o novosadskom podzemlju i policajcima umešanim u kriminal. Iz Beograda im je poručeno da “sada od toga nema ništa, to će biti urađeno kasnije… odmah ga dajte ovamo”. Nepuna dva sata kasnije Đura je bio u sedištu UBPOK-a, a informacije koje je dao omogućile su da posle dva dana usledi hapšenje Zvezdana Jovanovića, ubice premijera Đinđića.
“Ako je neko mogao da bude svedok-saradnik onda je to nesporno bio Suvajdžić. Bio je njihov logističar, u svemu im je pomagao, kupovao automobile, stanove, mobilne telefone… Sve je znao, a direktno vrlo malo učestvovao, uglavnom periferno u praćenju drugih kriminalaca”, kaže Novaković.
SUTRA NASTAVAK PRIČE: Zašto je progovorio Đura Mutavi

 

 

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar