Unuk robova koji je razbesneo Hitlera

Unuk robova koji je razbesneo Hitlera


Džesi Ovens je bio unuk robova, a njegovi roditelji prva slobodna generacija Afroamerikanaca. Bilo je to i vreme kada su prvi automobili delili put sa zastarelim vozilima na konjsku vuču i kada koncept tolerancije još nije zaživeo u pravom smislu. Takođe, bio je deseto i poslednje dete u porodici. Da nije posedovao naglašeni talenat za trčanje i da to nije primećeno u školi koju je pohađao, verovatno bi za sva vremena ostao jedan od brojnih crnih berača pamuka. Budućnost mu se, međutim, nasmešila između ostalog i zato jer su to bile godine kada je sportski uspeh promovisao američke obrazovne ustanove pa je Džesi kao dokazani trkač postao želja mnogih. Tako je, iako ni u snovima nije mogao poverovati da će se to jednog dana dogoditi, postao student na univerzitetu čije rukovodstvo nije propustilo priliku da se izdigne iznad konkurencije Ovensovih neslućenih mogućnosti na atletskoj stazi. Možda Džesi i nije znao kako funkcioniše pi-ar, ali ponos njegovih nastavnika tako se zapravo transformisao u adut u njegovim rukama. Vrlo brzo je ugrabio mesto u reprezentaciji SAD a godinu dana kasnije, dakle 1936, otišao je u Berlin na Olimpijske igre.

Drugi svetski rat je bio na pragu, uostalom dogodio se samo tri godine kasnije, a nedaleko od Berlina te godine već je bio pušten u pogon jedan od prvih koncentracionih logora. Crnoputog Džesija Ovensa sve to nije posebno zanimalo. S olimpijskim timom SAD doputovao je u Berlin i postao legenda. Pred očima firera je uzimao jednu za drugom zlatne medalje, ukupno četiri. Sa tog događaja jedna priča obišla je ceo svet: kada je Ovens izjednačio svetski rekord u trci na 100 metara sa 10,3 i pobedio dvojicu nemačkih atletičara, Hitler je čestitao svim učesnicima trke osim njemu.

Pročitajte  još: Dame krvavih ruku

Međutim, glavni događaj Igara je bio dvoboj Nemca Luca Longa i Amerikanca Džesija Ovensa u skoku udalj. Džesi je i tu pobedio s novim olimpijskim rekordom i, naravno, osvojio zlato. Nemačke vlasti su bile ogorčene, ali je Long, u maniru velikog sportiste i još većeg čoveka, svom protivniku čestitao. Uzeo je Džesija za ruku i uz odobravanje mase, ali i celog sveta pretrčao sa njim ceo krug oko stadiona. Svet nije znao šta se sve događalo na zaletištu u skoku udalj i koliko je i kako Nemac Karl Ludvig Long zapravo pomogao Ovensu da pobedi. U finalu, Amerikanac je napravio dva prestupa u prve dve serije. Ostala mu je samo treća. Long mu je prišao, zagrlio ga i šapnuo: „Savetujem ti da se odraziš malo iza daske kako bi bio siguran da nećeš da prestupiš“. Crnoputi Amerikanac je to poslušao i osvojio zlato. Rudolf Hes, prvi zamenik Hitlera, poslao je posle toga službeni ukor Longu u kome je pisalo da „nikad više ne zagrli crnca“. Ta poruka se danas nalazi u muzeju u Lajpcigu. Eho svega bio je trenutak uoči starta trke na 200 metara, u kojoj je ponovo pobedio Amerikanac, kada je na hiljade ljudi skandiralo ime Ovensa.

Četvrtu zlatnu medalju na Igrama u Berlinu je uzeo neplanirano. Organizatori Olimpijskih igara tražili su da se iz američke štafete 4 x 100 metara odstrane dva sprintera jevrejskog porekla, Marti Glikman i Sem Stoler. Amerikanci se nisu protivili i Ovens je zauzeo jedno od upražnjenih mesta. Prema njegovom priznanju, nije bio srećan zbog pobede uprkos novom svetskom rekordu. Tako je postao ljubimac celog normalnog sveta.

Igre se pamte i po tome što je već posle drugog dana Hitler odlučio da više ne čestita osvajačima medalja. Zbog Ovensa i sličnih bilo bi to previše ponižavajuće čak i za njega. I sam je bio svestan da bi u očima celog naroda reči o čistoći rase gubile  smisao sa svakom medaljom koju je osvojio crni Amerikanac.

Džesi Ovens se u Ameriku vratio pun radosti i nade u novi, lepši život. Da je bio belac, sigurno bi nakon olimpijskog trijumfa bio posut zlatom. Moguće je i da bi postao glumac u Holivudu poput plivača Džonija Vajsmilera ili klizačice Sonje Heni. Ali Ovens je ipak i uprkos svemu bio samo još jedan crnac u Americi…

Kada su posle Berlina olimpijci u Njujorku nagrađeni prijemom u hotelu „Valdorf Astorija“, ulazna vrata hotela su za Ovensa ostala zatvorena. Do dvorane u kojoj su olimpijci primali čestitke otišao je teretnim liftom. I to se nije dogodilo na rasističkom jugu već u Njujorku.

Predsednik Franklin Delano Ruzvelt ne samo da nije primio Ovensa u Beloj kući, već se nije ni potrudio da mu čestita telefonom ili telegramom. Zato je Ovens kasnije često isticao da je zapravo Ruzvelt bio taj koji ga je ponizio, a ne Hitler.

Na paradi na Brodveju, na Petoj aveniji, istim povodom, neko je ubacio svežanj kroz prozor automobila u kome se Ovens vozio. Tek posle nekog vremena Ovens je primetio da unutra nisu bili kolačići, kako je mislio, već deset hiljada američkih dolara. Čiji je to bio dar nikada nije saznao.

Iako ovenčan slavom, posle OI u Berlinu ponovo je postao običan crnac u nemilosrdnom američkom društvu. Danju je davao intervjue i komentarisao svoje pobede, a noću samo što nije spavao na ulici. Vesti o bajkovitom bogatstvu koje ga čeka po povratku iz Berlina u Ameriku opovrgla je pogana američka stvarnost. Da bi prehranio porodicu, Džesi je morao naporno da radi. Obećani reklamni spotovi bili su izuzetno retki. Morao je da otvori vešernicu da bi preživeo, ali ni to nije donelo veliki prihod. A onda se odlučio na očajnički korak. Pristao je na seriju trka sa konjima. Trebao mu je novac za život, a zarađivao ga je na način koji je najbolje znao.

„Ljudi kažu da je ponižavajuće da se olimpijski šampion trka sa konjima, ali šta da radim? Imao sam četiri zlatne medalje, ne možete pojesti četiri medalje“, pravdao se Ovens.

Godine 1965. angažovan je za instruktora trčanja u klubu „Njujork Mets“, a 1966. godine je procesuiran zbog utaje poreza. Konačno je rehabilitovan i vlada ga je angažovala za američkog ambasadora dobre volje. Putovao je po svetu i razgovarao sa kompanijama poput „Ford motorsa“ o finansiranju mladih sportista. A onda se povukao, gajio konje i pisao knjigu. O njegovom životu je snimljen i film.

Pročitajte još: Droga u kovčezima američkih vojnika

Sportski podvig Džesija Ovensa ostao je nedodirljiv narednih 48 godina, do 1984. godine i Olimpijskih igara u Los Anđelesu, kada je Džesijev rezultat ponovio Karl Luis.

Džesi je svoju ženu Mini Rut Solomon Ovens sreo još u srednjoj školi sa 15 godina. Ostali su zajedno sve do njegove smrti 1980. godine. Strastveni pušač punih 35 godina, Džesi je hospitalizovan zbog raka pluća 1979, a nekoliko meseci kasnije je umro u bolnici.

Džesi je do danas u svetu, ne samo sporta ostao jedan od najvećih simbola borbe protiv rasizma, a priča o njegovom neverovatnom sportskom uspehu iz Berlina sigurno će se prepričavati s kolena na koleno.

Nemci su zbog svega što je doživeo i preživeo u Berlinu nepravdu prema Ovensu ispravili decenijama kasnije. Jedna od ulica uz stadion nosi ime Džesi Ovens aleja, a unutar objekta je fantastična loža u čast briljantnog atletičara.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar