ZORANOV KEC IZ RUKAVA

ZORANOV KEC IZ RUKAVA


Tužilaštvo tereti Zorana Marjanovića da je aprila 2016. godine ubio svoju suprugu Jelenu, a u sudnici Višeg beogradskog suda saznaćemo da li su mediji Marjanovića nepravedno svakodnevno provlačili kroz blato ili je pobedilo istraživačko novinarsko, samopregalaštvo

Ubistvo Jelene Marjanović je višedimenzionalno, za nju kao pevačicu šira javnost, nažalost, saznala je tek kad je ubijena. Istraga njene nasilne smrti u kanalu u naselju Borča već skoro dve godine udarna je medijska vest koja diže tiraže i gledanost, pogotovo od kako je za njeno ubistvo osumnjičen i okrivljen njen suprug Zoran Marjanović. Ovaj slučaj, nema sumnje, biće glavna tema u mesecima i godinama koje dolaze, s obzirom na to da je tužilaštvo protiv Marjanovića podiglo optužnicu, s tim što će „dobro obaveštene izvore iz istrage” zameniti sudsko veće pred kojim će se izvoditi dokazi. U sudnici Višeg beogradskog suda, dakle, novinari, pa dalje šira javnost saznaće da li su mediji Marjanovića nepravedno svakodnevno provlačili kroz blato ili je pobedilo istraživačko novinarsko, samopregalaštvo.

Marjanović je nakon hapšenja, izvedenog u rijalitiju „Zadruga” na TV „Pink”, angažovao tim advokata, a jedan od njih, Veljko Delibašić kaže za „Ekspres” da je, naravno, njegov klijent nevin, ali i da za suđenje imaju keca u rukavu kojim će oboriti šuplju optužnicu tužilaštva. Na pitanje da li je reč o nekom svedoku, zapisu ili nečem trećem, kaže da to ne može da otkrije.

– Naravno da imamo keca u rukavu. U ovom trenutku ne mogu da kažem o čemu je reč, da tužilaštvo ne bi omelo ili dezavuisalo to što čuvamo za sud.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koje je od petka na kioscima

Zoranov iskaz iz istrage
„Tog dana smo mi bili zajedno na početku nasipa, Jelena, Jana i ja. Jelena je otišla da trči, te su bili brojni svedoci koji su nas videli i koji su videli kako je Jelena otišla sama da trči na nasip, tako što se popela i krenula u pravcu druge rampe. Ja sam ostao sa Janom i posle jedno 15-20 minuta smo se dete i ja takođe popeli na nasip i krenuli u laganu šetnju kako smo inače radili, jer Jelena i ranije istrči do druge rampe i vrati se da se susretnemo. Nije tačno da smo i jednog trenutka dete i ja sišli sa tog nasipa, nismo se razdvajali i konstantno smo bili na nasipu, ali kada sam ja primetio da Jelene nema, počeo sam da je zovem na mobilni, zvao sam je jedno pet-šest puta sigurno. Telefon je zvonio i ona se nije javljala i ja sam tada pozvao mog prijatelja Borisa Pucića, koji inače radi u PS Borča, kako bi me on posavetovao šta da radim, jer Jelenu ne vidim, ne javlja mi se na mobilni. Boris mi je poslao dva broja na koja ja treba da prijavim Jelenin nestanak, pa sam ja to i učinio i nazvao, i tad mi je rečeno da za prijavu nestanka moram da dođem. Došao sam do kraja rampe, Jelene i dalje nigde nije bilo i pozvao sam svog brata, a potom i oca, i rekao im da se nalazim na nasipu, da ne znam šta da radim jer je Jelena nestala i da dođu po mene i dete jer je auto ostao na drugoj rampi… Kasnije sam otišao u gradski SUP, prijavio Jelenin nestanak, bilo je oko 20 časova, ne znam tačno, ali kada smo se vratili tu su već bile policijske ekipe koje su krenule da traže Jelenu…

Nastavak u štampanom izdanju…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar