Žurka sa mrtvim roditeljima

Žurka sa mrtvim roditeljima


Spremala se velika žurka u gradu Port Sent Lusi. Pričalo se da je organizuje Tajler Hedli. Roditelji su mu bili van grada, ali se nije znalo gde su otputovali. Iako je cele nedelje najavljivao žurku, niko mu nije verovao, jer su roditelji u poslednje vreme bili sve stroži prema njemu i to ne bi dozvolili.

U subotu, 16. jula 2011. godine, oko 13 sati Tajler je napisao na Fejsbuku: “Večeras pravim žurku… Možda”. Zatim je oko 20 sati ponovo objavio: “Žurka kod mene večeras”. Jedna devojka je pitala: “Šta ako ti se roditelji vrate kući?”, na šta je Tajler odgovorio: “Neće, veruj mi”.

Zabava je tek počela kada je Majk Jang stigao sa desetak prijatelja. Domaćina je poznavao samo iz viđenja. Tajler je bio prepoznatljivog izgleda, visok i mršav. U školi je bio tih i miran, mada je povremeno imao iznenadne besmislene ispade na časovima. Njegova ekipa – mahom delinkventi, nisu bili vrsta ljudi sa kojima se Majk družio. Ali bilo je toplo julsko veče i apsolutno ništa drugo se nije dešavalo u gradu. U gradu Port Sent Lusi, na Floridi, nikada se ništa ne dešava. Iako više od trećine stanovnika ima manje od 24 godine, grad je kao stvoren za penzionere. Ima golf terene, staračke domove i sedam pogrebnih preduzeća. Nema pristup plaži niti mesta za izlazak, čak su i parkovi zatvoreni noću. Mladi se neprestano žale da nemaju šta da rade.

Majk je sa prijateljima već proveo tri sata ubijajući vreme u tržnom centru u obližnjem gradu, kad su odlučili da odu na žurku. Kada je Tajler otvorio vrata delovao je uznemireno. Bilo je očigledno da je uzeo ekstazi. Oči su mu bile izbečene, zenice raširene i neprestano je stiskao šake.

“Nemojte da pušite unutra”, rekao je Tajler. “Ovo je kuća mojih roditelja.”

Gosti su bacali prazne limenke na travnjak ispred kuće i gasili cigarete na kuhinjskom pultu, tepihu i zidu, ali izgledalo je kao da Tajlera više brine buka nego to što mu uništavaju kuću. Ako komšije čuju buku, pozvaće policiju.

Povezane vestiMožda nekud ipak plove

Mnogi su zapitkivali Tajlera gde su mu roditelji. “Otišli su u Džordžiju”, rekao je Marku Endruzu. “U Orlandu su”, rekao je Rajanu Stonsajferu. “Oni ne žive ovde”, rekao je Ričardu Voutersu. “Ovo je moja kuća.”

Dve nedelje pre žurke, Tajler je prijatelju Markiju Filipsu rekao da želi da ubije roditelje i napravi veliku žurku jer “niko to nikad nije uradio – napravio žurku dok su tela još u kući”. Marki mu je odgovorio da to nije normalno i zaključio da se Tajler šali. Niko od prijatelja kojima je spominjao ubistvo roditelja nije ga ozbiljno shvatao.

Ljubazan momak iz komšiluka

Rijen Volas, prva komšinica porodice Hedli, poznaje Tajlera od kad se rodio. “Delovao je kao srećno dete i bio je uvek ljubazan”, kaže ona. Često je vozio bicikl ili igrao fudbal ispred kuće. Činilo se da je blizak sa roditeljima. Kad je bio dečak, čekao je do kasno da mu se otac vrati sa posla pa bi satima igrali košarku, često do ponoći. Ali kada je pošao u srednju školu, Tajler je postao problematičan. Jednom je izazvao požar. Sa još nekoliko dečaka pronašao je stari kauč, polio ga benzinom i zapalio. Dva meseca pre žurke, Tajler se potukao i uhapšen je. Pre toga je već hapšen zbog provale. Roditelji su polako gubili kontrolu nad njim.

Mesec dana pre žurke Tajler se jedne večeri vratio kući pijan. Majka ga je odvela u kliniku za mentalno zdravlje. U državi Floridi zakonom je dozvoljeno roditeljima da decu, ako su mlađa od 18 godina, odvedu na psihijatrijsko lečenje protiv njihove volje. Ovaj zakon je primenjiv samo u slučaju da postoji osnovana sumnja da bi dete moglo da povredi sebe ili druge.

Kada je psihijatar upitao njegovu majku da li je u strahu da će je Tajler povrediti, rekla je da se samo plaši da njen sin ne naudi sebi. Bolovala je od depresije i plašila se da će Tajler imati isti problem. Već je ranije išao kod lekara zbog toga, kao i zbog poremećaja u ishrani i slabog samopouzdanja.

Oko ponoći na žurci je nestalo pića. U tom trenutku, u kući je bilo preko stotinu ljudi. Tajler je zamolio Marka Endruza i njegovu devojku Ešli da ga odvezu da kupi još piva. Usput je spomenuo da mu je umro otac. Ešli, koja Tajlera nije dobro poznavala, pretpostavila je da govori o nečemu što se desilo odavno.

Kada je Mark Endruz pošao kući, Tajler ga je zaustavio da porazgovaraju nasamo. “Uradio sam nešto loše. Možda ću morati u zatvor. Znam da mi nećeš verovati ali ubio sam nekog”, rekao je.

“Ne pričaj mi takve stvari, to je tvoj problem”, odgovorio mu je Mark.

Povezane vestiPoigravanje umom

Tajler se zatim poverio i svom najboljem prijatelju Majklu Mendelu. “Ubio sam roditelje”, rekao je. “Ako obratiš pažnju na detalje, videćeš da govorim istinu. Pogledaj ispred kuće.”

Majkl je video dva automobila, majčin i očev. Ako su otputovali, zašto su im kola tu?

Čekao da se brat odseli

Zatim su otišli do spavaće sobe. Tajler je otključao vrata i pokazao mu gomilu peškira natopljenih krvlju, ispod kojih je virila noga. Odlučio je da Majklu ispriča sve što se dogodilo tog dana. Prvo je sakrio mobilne telefone svojih roditelja kako ne bi mogli da pozovu pomoć. Zatim je uzeo tri tablete ekstazija jer je mislio da trezan neće imati hrabrosti da ih ubije. Uzeo je čekić i stao majci iza leđa dok je radila za kompjuterom. Pet minuta je stajao i razmišljao o onome što se sprema da uradi. Zatim je počeo da je udara po glavi. Čuvši vrisak, Tajlerov otac je dotrčao. “Zašto?!”, bila je prva stvar koju je rekao. “Zašto da ne? Zašto da ne?”, vikao je Tajler.

Nakon što je čuo priču Majkl nije odmah otišao sa žurke. Ostao je još 45 minuta i pravio selfije sa Tajlerom. Nakon toga je pozvao policiju i sve im ispričao.

Kada je Tajler uhapšen, njegovi prijatelji su pokušavali da shvate zašto je to uradio. Jedna osamnaestogodišnja devojka je rekla da misli da su Tajlerovi roditelji krivi za ono što se dogodilo. “Mnogo su ga pritiskali i mislim da su sami prouzrokovali to što im se desilo. Očekivali su od njega da bude drugačiji nego što jeste. Smatrali su da sve radi pogrešno. Poludeo je zbog toga.”

Često su spominjali i drogu kao razlog. Marki Filips je u izjavi napisao da je Tajler “mnogo pio i uzimao tablete svih vrsta”. Pored ekstazija, uzimao je perkoset i oksikontin, među tinejdžerima poznat kao “bluz”.

Kada je policija pretražila kuću porodice Hedli, pronašli su i lekove koje je Tajler dobio na recept – hidroksizin, relativno blag lek protiv anksioznosti, kao i citalopram, antidepresiv koji može povećati rizik od samoubistva kod adolescenata. U pismima koja je slao iz zatvora porodici i prijateljima, često je krivio lekove. “Voleo bih da nikada nisam počeo da pijem te proklete tablete. Ništa od ovoga se ne bi dogodilo. Kajem se zbog svega što sam uradio. Kunem se da je to bilo zbog lekova.”

Povezane vestiTaoci zlata

Ali Tajler je takođe rekao Majklu Mendelu da je namerno čekao da mu se stariji brat odseli pre nego što je ubio roditelje. To je bilo skoro dva meseca pre žurke. Jedan od zatvorenika je posvedočio da mu je Tajler rekao da je ubistvo počeo da planira tri meseca ranije. “Trebalo je da vidiš tu žurku”, ispričao je zatvoreniku. “Bilo je super.”

Tajler Hedli je 2014. godine osuđen na doživotnu robiju. Budući da je ubistva počinio šest meseci pre svog 18. rođendana, prema zakonu u državi Florida, nije mogao da dobije smrtnu kaznu.

Jutro nakon žurke, vest o Tajlerovom hapšenju se brzo proširila. Jedan od njegovih prijatelja je prokomentarisao: “Pogrešno je to što je uradio, ali za 20 godina ću moći da kažem da sam bio na toj žurci. Mrzim Port Sent Lusi, ali ovo je bilo kul.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar