VALJDA NEĆE: Teroristima nismo naročito zanimljivi

VALJDA NEĆE: Teroristima nismo naročito zanimljivi

Foto: Oksana Toskić


Potencijalne mete u Srbiji bila bi mesta na kojima se okuplja mnogo ljudi kako bi broj žrtava, a time i uspeh terorista, bio što veći. Drugo, to su mesta koja su poznata i imaju simbolički značaj u zemlji, i treće, to su najčešće lokacije koje nisu dovoljno zaštićene. Kada ste čuli da su teroristi napali neku predsedničku ili ministarsku palatu? I da jesu, uspeha ne bi bilo

Hapšenje Igora Despotovića, Srbina vehabije koji je navodno bio u kontaktu sa ISIS-om, otvorilo je ponovo pitanja bezbednosti naše zemlje od najopasnije pretnje savremenog sveta – terorizma. Da li će se ponovo na društvenim mrežama oriti hesida „Mi smo islamski hilafet” i da li radikalni borci ISIS-a i dalje žele da ostvare zacrtani plan „širenja kalifata” iz 2014, kada su Balkan označili kao put do Evrope? Ima li Srbija stručnjake i specijalce da nas odbrane od te pošasti ako nam ona uopšte preti?
Podsetimo, Despotović je uhapšen u akciji Službe za borbu protiv terorizma početkom septembra u Beogradu zbog sumnje da se spremao da kamionom gazi ljude u centru srpske prestonice. Kako je „Informer” pisao, kod njega su nađeni detaljni planovi za napad kakav se dogodio u avgustu u Barseloni, kada je poginulo 13 ljudi. Iako je poznato da radikalni islamisti imaju svoje ćelije u BiH i na Kosovu, ali i u Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Preševu i Bujanovcu, javnost ne zna ništa o njihovoj realnoj snazi i brojnosti.
S druge strane, pored obaveštajaca unutar BIA, VBA i VOA, koji se preventivno bave problemom terorizma, u okviru MUP funkcionišu i Specijalna antiteroristička jedinica i Žandarmerija, koje stižu na kraju balade i na terenu se direktno obračunavaju s teroristima. Ohrabruje i činjenica da su migrantska kriza i kolone izbeglica iz muslimanskih zemlja, u kojima je sigurno bilo i onih s radikalnim shvatanjima, ovuda protutnjale skoro bez ijednog ozbiljnijeg incidenta.

Pogibija uz kamere i fanfare
Dipak Gupta, profesor emeritus Fakulteta političkih nauka Univerziteta u San Dijegu, u izjavi za „Ekspres” ohrabruje nas tvrdnjom da Srbija nije jedna od glavnih meta ISIS-a.
– Ima smisla da pokušaju da prodru na Kosovo, Bosnu i Albaniju, odnosno gde god postoji mogućnost da ih ljudi prihvate. Ali sposobnost ISIS-a da koordinira velike napade ograničena je njihovim gubitkom teritorije, kao i stalnog izvora prihoda u Siriji i Iraku. Dakle, mogući su samo napadi ponekog vuka samotnjaka, čega smo bili svedoci u Evropi. Niko od nas na ovom svetu nije siguran, ali ne treba ni preterivati s tim. U poređenju sa stopom smrtnosti u saobraćajnim nezgodama ili prirodnim katastrofama, smrtnih slučajeva koji su posledica terorizma izuzetno je malo, osim ukoliko živite u potpuno nestabilnoj zemlji. Svi se osećamo daleko ranjivije nego što bi trebalo, upravo zbog činjenice da teroristički akti dobijaju ogromnu medijsku pažnju – objašnjava Gupta i dodaje da, za razliku od Al Kaide, koja je pre 16 godina srušila kule bliznakinje u Njujorku, koje su bile simbol SAD-a, napadi ISIS-a u Evropi nisu tako pažljivo strateški planirani.
– Oni su pozvali sve svoje pristalice koje su voljne da žrtvuju svoj život da napadnu Zapad na bilo koji način. Pritom, svet je danas mnogo bolje za to pripremljen nego što je bio 2001. godine. Napadi u Londonu, Barseloni i Parizu pokazuju da im je ključni cilj da izazovu što više smrti s maksimalnom vidljivošću, zbog čega biraju metropole koje im garantuju više medijske pažnje.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, rukovodilac master studija o terorizmu na Univerzitetu u Beogradu, ocenjuje da, iako nisu izrazite ni goruće, terorističke pretnje po Srbiju ipak postoje i da svaku treba uzeti vrlo ozbiljno zbog njene zloćudnosti.
– Potencijalne mete u Srbiji su u principu iste kao i u svakoj drugoj sredini. Prvo, to su mesta na kojima se okuplja mnogo ljudi kako bi u slučaju terorističkog napada broj žrtava, a time i uspeh terorista, bio što veći. Drugo, to su mesta koja su poznata i imaju simbolički značaj u zemlji, a možda i u svetu, kako bi odjek bio što veći i kako bi napadnuta zemlja bila što više ponižena. Treće, to su mete koje se lako mogu napasti, odnosno one koje nisu dovoljno zaštićene. Kada ste čuli da su teroristi napali neku predsedničku ili ministarsku palatu? I da jesu, uspeha ne bi bilo – objašnjava naš sagovornik.

U poređenju sa stopom smrtnosti u saobraćajnim nezgodama ili prirodnim katastrofama, smrtnih slučajeva koji su posledica terorizma izuzetno je malo. Osim ako živite u potpuno nestabilnoj zemlji, kaže Dipak Gupta

Na naše pitanje da li džihadističke ćelije u Sandžaku, na jugu Srbije, na Kosovu i u BiH predstavljaju realnu opasnost, Simeunović odgovara da je stepen organizovanosti radikalnih islamista na Balkanu odavno takav da predstavlja opasnost po čitav svet, a ne samo po nas.
– To su više puta pokazale njihove akcije na tlu SAD-a i Evrope. Sreća je da mi nismo ni najvažnija ni najatraktivnija meta. Teroristički udar na Srbiju ne bi ni izdaleka imao onakav odjek u svetu kakav imaju teroristički napadi u Parizu, Briselu ili Barseloni. Nekad je sreća ne biti atraktivan i važan. Iako deluju iracionalno, i teroristi i te kako imaju racionalan pristup svojoj raboti: kad već ginu, onda žele da to ima što više efekta. Osim toga, mi se kao država nismo naročito zamerili džihadistima. Mi niti šaljemo trupe u Avganistan i Siriju, niti sistematski šikaniramo muslimane, što se, nažalost, zbiva u nekim bogatim i demokratskim društvima. Naš odnos prema migrantima, koji su svi odreda muslimani, najbolje pokazuje našu tolerantnost. Naprosto, mi na Balkanu naučili smo ne samo da ratujemo jedni protiv drugih nego i da živimo jedni s drugima – napominje profesor i dodaje da imamo sreću da su ljudi koji čine odbranu našeg društva od terorizma ne samo stručni već i iskusni.
– Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja se rano organizovala za borbu protiv terorizma, pre svega zato što je bila pogođena tim zlom na Kosovu. Tek nakon toga su došla razna, vrlo korisna usavršavanja naših bezbednjaka uz pomoć Zapada. Neću pogrešiti ako kažem da je naš bezbednosni sistem danas ubedljivo najspremniji na Balkanu za borbu protiv terorizma. To znaju i teroristi i to ih dodatno odbija od Srbije. U tom pogledu, važni su i rad obaveštajnih službi i specijalne antiterorističke jedinice, svako na svom polju borbe protiv terorizma. Ipak, naročito na planu prevencije, najveću ulogu imaju obaveštajne službe u ranom otkrivanju i pravovremenom sprečavanju terorističkih aktivnosti. Jasno je da je važnije sprečiti da do napada dođe nego ubiti teroristu koji je već izvršio napad, tim pre što je on svoj život ionako otpisao i po pravilu posle napada predstavlja relativno laku metu – podvlači Simeunović.
Prema njegovim rečima, došlo je vreme da se svi stanovnici, ne samo stručnjaci, obrazuju za razne vanredne situacije, uključujući i one izazvane terorizmom.
– I tu smo nekad išli korak ispred sveta. Dok se tek sada u evropskim zemljama i u SAD-u organizuju kursevi za stanovništvo velikih gradova koje svi moraju proći, mi smo to imali kao vrlo razvijenu praksu u okviru nekadašnje društvene samozaštite, pa smo to davno u ime gluposti i pomodnosti odbacili. Odričući se socijalizma, nepotrebno smo se odrekli i dobrih stvari koje je taj sistem u vreme SFRJ stvorio, pa ličimo na nekoga ko je iz korita izbacio ne samo prljavu vodu već i dete.

SVECANI SPALIR U BAZI SAJTeroristički udar na Srbiju ne bi ni izdaleka imao onakav odjek u svetu kakav imaju napadi u Parizu, Briselu ili Barseloni. Nekad je sreća ne biti atraktivan i važan, ocenjuje Dragan Simeunović

Sada ćemo, sledeći svetsku bezbednosnu modu, to ponovo raditi. Nešto sasvim drugo predstavlja visokospecijalizovano znanje za borbu protiv terorizma. Ono se stiče na specijalnim univerzitetskim studijima, poput master programa koji se zove Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost, a koji se drži u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, gde ugledni profesori s petnaestak fakulteta Beogradskog univerziteta, ojačani stranim stručnjacima i vrhunskim domaćim gostima poput Vladete Jerotića, osposobljavaju studente u toku jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg studiranja samo za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala – kaže on, uz opasku da su konkretni izazovi u Srbiji postojanje ne samo vahabijskih zajednica već svih oblika ekstremizama koji jedan drugog hrane i podupiru.

Politika SAD-a okidač
I Hasan Duran, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Istanbulu, kaže da je upravo američka politika prema Iraku 1991-2003, kao i prema Avganistanu 2002, vodila ka stvaranju i uticaju terorističkih organizacija kao što su Al Kaida i ISIS.
– Da ne idemo previše u istoriju, događaj iz 2011, takozvano arapsko proleće, tačnije odnos i politika zapadnog sveta prema tim pokretima, otvorili su put terorističkim organizacijama. Upečatljivi primeri su Egipat, Libija, Jemen, Sirija. Nažalost, ni mi drugi nismo sigurni od terorističkih organizacija i napada. Turska se 40 godina bori protiv terorističke organizacije PKK. U isto vreme Turska je zemlja koja je najviše izložena napadima ISIS-a. Od svih zemalja u Evropi, Turska je u napadima ISIS-a imala najviše žrtava. Borba protiv terorizma je moguća samo kroz međunarodnu saradnju. U suprotnom, pristup „za tebe terorista, za mene borac za slobodu” otvara put za još veću podršku terorizmu i nastavak stradanja ljudi. Na primer, dok je PKK priznat kao teroristička organizacija na evropskim i američkim listama, ogranak te grupe u Siriji YPG (Narodne zaštitne jedinice) dobija svu vojnu, političku, finansijsku pomoć SAD uprkos tome što su i SAD i Turska članice NATO-a – zaključuje Duran.

BALKAN NE MOŽE BITI IMUN NA ISLAMISTE

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za terorizam Hišam Ahmed sa državnog koledža Sent Meri u Kaliforniji za naš list kaže da se terorizam može smatrati jednom od najpotresnijih pojava našeg vremena.
– To je užasan fenomen, ne samo zbog štete koju nanosi ubijajući nevine civile već i zbog svoje neselektivne i iznenađujuće prirode. Niko sa sigurnošću ne može da kaže gde i kada može da se desi napad, ali nažalost, sigurno je samo da će se on negde dogoditi. Naravno, državne politike se uvek koriste kao izgovor i/ili opravdanje za terorističke napade, ali ni na koji način brutalni napadi na ljude na ulicama ili u šoping centrima ne mogu ispraviti loše poteze pojedinih vlada. Ono što dodatno komplikuje celu priču jeste to što često i same loše politike na kraju proizvode svoje terorističke grupe ili pojedince. Podrška takozvanim mudžahedinima u Siriji je samo jedan takav slučaj. Mnogi od onih koji su finansirani i obučeni da se bore u Siriji mogu se vratiti u evropske gradove. Sumnjam da će Balkan na to biti imun. Recimo, užasne događaje u Bosni 1995. mogu koristiti kao opravdanje – napominje Hišam.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar