VIŠE OD BIZARNOG: Zašto Zadruga I Parovi rešavaju ubistvo Jelene Marjanović

Dozvoljavam mogućnost da je javnost uznemirena, ali to rade mediji, a ne Zoran Marjanović. Novinari rade svoj posao, izveštavaju o onim temama koje najviše interesuju javnost i podižu tiraž, ali među njima ima onih koji svojim izmišljotinama obmanjuju narod, kaže Veljko Delibašić

Slučajem ubistva pevačice Jelene Marjanović bavili smo se više nego ubistvom premijera Zorana Đinđića. Bombastični naslovi, teorije zavere, izveštaji policije i tužilaštva koji lipte na sve strane, misterije i uključivanje nezavisnih i samoprozvanih istražitelja i astrologa, lov na veštice i nadrilekare, kao i najprljaviji veš ove porodice punih godinu i po dana podgrevaju znatiželju srpske javnosti. Ko je ubica, kako je ubijena, ko je saučesnik... pitanja su koja jednako zanimaju svaku prosečnu srpsku domaćicu, struku, ali i intelektualnu elitu i političare koji iz prikrajka, voajerski, baš onako slučajno, vole da virnu u tok istrage. Neki se pravdaju da tabloide čitaju zbog posla, dok drugi tvrde da se takvi tekstovi čitaju samo zato što ih mediji nutkaju tim mesom.

RIJALITI ISTRAGA: Medijsko ubistvo Jelene Marjanović

Bilo kako bilo, ubistvo pevačice, koju su do smrti poznavali samo najredovniji gledaoci „Grand televizije", postalo je ultimativni hit i prava nekrofilska poslastica društva koje guta tekstove na bazi dobitne kombinacije seksa i krvi. Običnom pretragom na Gugl pretraživaču, samo ukucavanjem imena ubijene pevačice, izlista se čak 357.000 rezultata, dok, primera radi, u slučaju izraza „ubistvo Zorana Đinđića" postoji tek 232.000 objava...

Iako bi se olakim etiketiranjem dalo zaključiti da je ovaj način izveštavanja medija osmislio začetnik žute štampe Džozef Pulicer (29. oktobra navršava se 103. godišnjica njegove smrti), preokret u danas poznati format televizija doživljava vek kasnije, 1994, slučajem O Džej Simpsona, koji je bio osumnjičen za ubistvo bivše žene i njenog momka. Tek od tada televizije emituju format 24 sati vesti i rijaliti programa, i tek tada počinje opsesija serijalima o istinitim zločinima. Osim toga, suđenje Simpsonu ukazalo je na rasne probleme u Americi, na porodično nasilje, ali i na korumpiranost pravosuđa. Više od 150 miliona ljudi u Americi, tačnije 57 odsto građana, gledalo je trenutak izricanja presude i ostalo u šoku kad je izgovoreno „not guilty".
Ovaj „slučaj veka" uveo je u mejnstrim medije neodoljivi miks zabave, vesti i zločina, koji su do savršenstva doveli srpski mediji. To se upravo pokazuje na slučaju donedavno anonimne pevačice.

ZORAN STANKOVIĆ: O ubistvu Jelene Marjanović tek pred sudom

Samo u poslednjih nekoliko dana na naslovnim stranama nešto žućih medija moglo se pročitati: „Laže li Zoran, ili kuma Vera?", „Zoran Marjanović: Moji roditelji nisu hteli pevaljku za snajku", „Tajni jelenin telefon šalje Zorana na robiju". Vrhunac rijaliti stvarnosti dostignut je u trenutku kada je suprug pevačice Zoran Marjanović, kome je u javnosti već suđeno i presuđeno, uhapšen baš po izlasku iz „Zadruge".

Dok medijski magovi tvrde da postoji izbor interes javnosti „da zna istinu", ali i slobodan izbor prilikom kupovine novina na kiosku i šaltanja TV programa, onaj drugi deo Srbije, koja je čak i u ovom slučaju potpuno podeljena, smatra da je iznošenje prljavog i krvavog veša iz kuće Marjanovića klasičan primer uznemiravanja javnosti. Da li je stvarno potrebno da znamo da li je svekrva pevačice imala nalakirane nokte tokom ubistva?!

Advokat Toma Fila smatra da je sve ovo preterano maltretiranje javnosti.

- Novine treba da prestanu s tom praksom. Ali postoji neki razlog, verovatno da se odvrati pažnja ljudi. U međuvremenu su ubijena dva advokata, ranjeni su razni ljudi. Zar je samo ovo ubistvo tako problematično? Nisu se bavili mnogo važnijim ubistvima. Najgore od svega, slušajući advokate Zorana Marjanovića verujem da nema dokaza protiv uhapšenog i da će se slučaj završiti fijaskom - kaže Fila.

Sličan stav deli i jedan od advokata Marjanovića - Veljko Delibašić, ističući da mediji samo love što veći tiraž.

- Mediji stalno izmišljaju novu priču koja nema podlogu u materijalnim tragovima i materijalnim dokazima, i na taj način krše pretpostavku nevinosti. Dozvoljavam mogućnost da je javnost uznemirena, ali to rade mediji, a ne Zoran Marjanović. Novinari rade svoj posao, izveštavaju o onim temama koje najviše interesuju javnost i podižu tiraž, ali među njima ima i onih koji svojim izmišljotinama obmanjuju narod. Osim toga, pojavljuju se i razni kvaziforenzičari koji nemaju veze s predmetom, nego izmišljaju priče da bi sebe reklamirali. Sve informacije do sada objavljene na štetu Zorana Marjanovića apsolutno su neistinite i ne verujem da dolaze od državnih organa, već od takvih „stručnjaka" - kaže za „Ekspres" Delibašić.

Da stvar bude čudnija, hapšenje Zorana Marjanovića sedam dana ranije, baš na televiziji, najavio je glavni urednik TV „Hepija" Milomir Marić. Nije poznato odakle njemu takva informacija, kao što nije jasno odakle predsedniku države Aleksandru Vučiću slike ubijene pevačice na kojima se vidi da joj je „lobanja probijena ko zna koliko puta", a koje su deo istrage. Ili podatak da će Marjanović biti uhapšen posle Uskrsa. Od tada su, uzgred, prošla dva Bajrama...
Novinarka Tamara Skroza i članica Saveta za štampu kaže da je u slučaju hapšenja Marjanovića jasno da se radi o curenju informacija iz državnih organa.

- Ne znamo da li je u pitanju to ili plasiranje apsolutnih laži. Podsetiću na slučaj trogodišnje devojčice Anđele iz Zaječara, koja je prošle godine silovana i ubijena. Rodoljub Šabić je pokrenuo istragu u istražnim organima, tražio je papire da utvrdi da li je bilo curenja iz MUP-a i tužilaštva, i našao je da se te informacije ne slažu sa onim što se u medijima navodilo kao podatak iz istrage. Mediji su lagali. U svakom slučaju, bilo da lažete, bilo da koristite informacije radi dizanja tiraža ne razmišljajući o javnom interesu, u pitanju je kršenje kodeksa novinara. Sve ovo što se dešava sa Zoranom Marjanovićem je školski primer kršenja prava na pretpostavku nevinosti. Zna se da je neko nevin do pravosnažne presude, tako da ne možete na naslovnoj strani da napišete da je neko ubica ako nije proglašen ubicom na sudu. Posebno je problematično kršenje obaveze skrivanja identiteta maloletnika, a mi u ovom slučaju znamo kako se zove ćerka ubijene pevačice, znamo kada je krenula u vrtić, kada je otišla majci na grob... - ističe Skroza za „Ekspres".

Prošle godine u aprilu, kada je Jelena Marjanović ubijena, Savet za štampu zabeležio je da su mediji o tome objavili više od sto tekstova kojima su prekršene mnoge tačke novinarskog kodeksa. Zanimljivo je da su tog meseca održavani parlamentarni izbori, ali čak ni politička kampanja nije

Besmisleno, ali podiže tiraž

Sociolog Ratko Božović ocenjuje da nije dobro što mediji na ovaj način interpretiraju ubistvo o kojem bi trebalo da se izveštava u znaku pijeteta prema nesreći jedne žene i njene porodice.
- Nema smisla od toga praviti medijske efekte, ali to očigledno podiže tiraž. Nažalost, loša vest je s nabojem iracionalnog i nepoznatog uvek mnogo atraktivnija od dobre vesti. Mi smo se uveliko navukli na rđave vesti, a ovo je jedna od njih. Nesreća je što događaji koji su drastični i ekstremni dobijaju primat nad normalnim. Ovakvih priča u medijima ima previše pa se postavlja pitanje šta bi se pisalo da njih nema. Znamo i kako se prave poznate ličnosti, ali to je već posebna priča koja govori o vrednosnom sistemu koji se ovde nameće - ističe Božović.