ŽENA SA STO LICA: Silovana je kad je bila beba, a posledice traume su strašne

Britanka Kim Nobl ima disocijativni poremećaj ličnosti i u njoj žive tinejdžerka s bulimijom, posvećena katolikinja Salmoa, sposobna Hejli, gej momak Ken i još mnogo njih... Nikad ne znam da li sam pošla ili sam došla, priznaje Patriša, dominantna ličnost

Slikarka Kim Nobl (50) živi u malom stanu u Londonu sa ćerkom Ejmi (14), dva psa i stotinak unutrašnjih entiteta. Kim pati od disocijativnog poremećaja ličnosti (DPL), što znači da se ponaša kao stotinu potpuno različitih persona. Sve imaju drugačiji karakter, navike, veštine, način govora i hoda, kao i imena i godine. Neke su deca, neke su muškarci.
Novinari britanskog lista „Gardijan" koji su objavili ovu priču imali su dilemu s kim će od njenih unutrašnjih identiteta razgovarati. Ispostavilo se da su prvo upoznali Patrišu, dominantnu ličnost Kim Nobl. Uz pomoć socijalnih radnika, Patriša brine o (Kiminoj ćerki) Ejmi i vodi računa da svega bude u frižideru. Kuća joj je sređena i čista, a ona je puna energije jer se upravo vratila s odmora na Tenerifima. Kada pogledate Kim, nikada ne biste rekli da je psihijatrijski bolesnik, ne nosi sive ogrtače ili kućne papuče.
„Ja sam Patriša. Ne volim kada me oslovljavaju s Kim, ali navikla sam se već na to", tako se predstavlja Kim, koja ličnosti menja tri do četiri puta dnevno.
„Jutros se Duh vode istuširao. A jedan od njih je slikao, moguće da je to bila Ebi. Onda je neko usisavao baš pre nego što ste vi došli. Da, imam sopstvenu čistačicu, ali niko neće da radi u bašti", požalila se na „svet u sebi". Iako je tokom trudnoće bila devojka Don, a tokom procesa za dobijanje starateljstva prodorna Hejli, sve one imaju nešto zajedničko. Naime, telo Kim (zajednički naziv za sve njene ličnosti) nikada ne bi dozvolilo da se detetu nešto desi. To znaju i nadležne službe i zato je ćerka s majkom.
Jeziva trauma
Šira javnost saznala je za bizarnu priču o Kim Nobl tek kada je objavila autobiografiju „Sve o meni" ili „Svi moji ja", u originalu All of me, koja je napisana uz pomoć Džefa Hadsona. Užasna saga počinje malo pošto je rođena 1960. godine. Njeni roditelji, zaglavljeni u nesrećnom braku, bili su fabrički radnici, a brigu o ćerki prepuštali su prijateljima i poznanicima. U to vreme, negde između prve i treće godine, beba Kim preživela je ekstremno zlostavljanje, bila je silovana ko zna koliko puta. Tada se njen um, traumatizovan izvan granica izdržljivosti, bukvalno razbio u fragmente, formirajući mnoštvo različitih identiteta. Većina njenih potonjih ličnosti nisu se sećale zlostavljanja i jezivih iskustava. Potiskivanjem je samu sebe zaštitila od onoga što se dogodilo. Na pitanje jesu li njeni roditelji ikada shvatili da tu nešto nije u redu, Patriša je odgovorila samo: „Moji roditelji su bili zauzeti."

Između prve i treće godine, beba Kim bila je silovana ko zna koliko puta. Tada se njen um, traumatizovan izvan granica izdržljivosti, bukvalno razbio u fragmente, formirajući mnoštvo različitih identiteta

U školi joj je išlo loše. Nije pamtila dobro, a često je menjala ponašanje. Njenu bolest su svi primećivali, ali nikada nije bila shvaćena. Loša memorija klasičan je simptom DPL-a. Kad god bi Noblova porekla da je nešto učinila, smatrali su je lažovom, ali ona za te događaje stvarno nije znala jer osobe poput nje imaju ogromnu mentalnu prazninu. U adolescenciji je sve otišlo u paramparčad. Pokušala je da izvrši samoubistvo predoziravši se lekovima i tako se našla u psihijatrijskoj bolnici prvi put. Međutim, narednih 20 godina tamo će se često vraćati kao višestruki suicidni povratnik.
U kasnim dvadesetima doživela je period relativne stabilnosti. Sa izuzetno sposobnom unutrašnjom ličnosti Hejli, koja je dominirala tokom radnog vremena, Kim je pet godina zadržala posao vozača kombija. Ali jednog dana volan je preuzela uznemirena devojka Džuli, koja je prvi put tada vozila. Direktno se zakucala u automobile na parkingu. To je Kim ponovo vratilo u bolnicu i u karton dodalo dijagnozu šizofrenije.
Tek sa 35 godina konačno joj je dijagnostikovan poremećaj ličnosti i s novim timom stručnjaka započela je terapiju bez lekova, koja i dalje traje. Proces izlečenja je obično dugotrajan i naporan - nekada su potrebne godine za bilo kakav napredak. Terapeut mora da izdvoji odvojene ličnosti i tretira ih pojedinačno, pokušavajući da pomogne svima da se izbore sa onim što se dogodilo u prošlosti.
Neki od njenih alter ega, naročito mladih, zamrznuti su u vremenu i čuvaju jeziva sećanja na zlostavljanje. Zbog tih trauma, Džudi ima bulimiju, Rebeka je više puta pokušala samoubistvo, jedan identitet ima anoreksiju... Problem je to što Patriša ne može da utvrdi kada i koliko često se menja u neku drugu. Ali postoje okidači, na primer Džudi se pojavljuje tokom obroka, ona je 15-godišnja devojčica koja misli za sebe da je debela, Duh vode se kupa, Ken je gej momak, Salmoa je posvećena katolikinja, a među njima postoji i dečak koji piše isključivo na latinskom. Ma kako to zvučalo, ove ličnosti imaju nezavisne živote. Imaju sopstvene mejl adrese i Patriša ne zna njihove lozinke. Kupuju odeću. Novinarki „Gardijana" Kim je pokazala svilenu haljinu veličine 14 i prokomentarisala: „Da li ovo izgleda kao da je za mene? Veličina 14! Verovatno je to za Džudi."
Svaki put kada se Patriša pojavi, nema pojma šta se zbivalo u njenom odsustvu. Dakle, svakodnevni život joj je opterećen izgubljenim ključevima, neporučenim isporukama pica, automobil je često misteriozno parkiran milju daleko od kuće. „Nikada ne znam da li sam pošla ili sam došla", priznaje.
Svako slika drugačije
Vrlo je zanimljivo da dobar deo njenih ličnosti slika, ali svako ima potpuno drugačiji stil, i ta raznolikost pruža jedinstveno stvaralaštvo. Stilovi, pokreti i nivoi veštine im mnogo variraju. Neke slike su apstraktne, druge su realistične. Slike Rije Prat, vrlo uznemirene devojke, imaju motive kameja s bičevima i kavezima, šišmiše u letu, a često slika i silovanu i zlostavljanu decu u svetlim bojama. Patriša ove slike prodaje, što joj je dodatni prihod pored socijalne pomoći. Kako kaže, sve kartice su kod nje i ostali ne znaju pinove. Bez obzira na sve, Kim Nobl, ili kako god da je nazovete, predstavlja pozitivan primer prilagođenosti i živi normalan život koliko je to moguće. Setite se ovoga kad sledeći put pogrdno nekome kažete da je dvoličan.