150 DINARA, DRUŽE: Koliko košta život srpskog policajca

Prosečan srpski policajac rizikuje glavu za 150 dinara dnevno, koliko iznosi njegova dnevnica. Izuzetak su žandari u Kopnenoj zoni bezbednosti, kojim imaju 1.500 dinara za svaki dan proveden na terenu

Za koliko biste vi para stavili glavu u torbu? Odgovor većine normalnih bi se kretao u rasponu između miliona i desetine miliona. Ne dinara, nego evra, naravno. Oni s većim problemima i u besparici bi možda malo spustili iznos pa bi onda razgovarali o stotinama hiljada, opet evra, naravno. Teško da bi prosečan Srbin pristao da rizikuje svoju kožu za neku manju sumu. Bez obzira na to u kojoj se životnoj situaciji nalazio.

Ali postoje oni koji rizikuju svoju glavu svakodnevno za daleko manje novca. Dosta, dosta, dosta manje novca. Verovali ili ne, srpski policajci to svakodnevno čine za ravno 150 dinara dnevno, koliko iznosi dnevnica za rad na terenu. Doduše, malo bolje prolaze oni koji su Kopnenoj zoni bezbednosti. Pripadnici Žandarmerije angažovani na tim zadacima mogu da računaju na 1.500 dinara po svakom danu provedenom na liniji administrativnog razgraničenja s Kosovom i Metohijom.

Naime, još početkom oktobra 2015. godine, Vlada Srbije je donela uredbu o isplati dnevnica za put u zemlji. Po toj uredbi, za rad van mesta po kojem je rešenjem raspoređen isplaćuje se pomenuta nadoknada u vidu dnevnice, u koju ulaze troškovi boravka i ishrane. Dakle, da ne bude zabune, sa tih 150 dinara treba da pokrijete sve troškove ishrane, kao i sve druge, osim prenoćišta, koje mora da bude obezbeđeno. Ali 150 dinara se isplaćuje samo ako vaše službeno putovanje traje između 12 i 24 časa. Ako je put i boravak kraći od 12 sati, onda se isplaćuje samo pola dnevnice iliti 75 dinara.

Poređenja radi, burek i jogurt koštaju više od toga. Doduše, dok se nalaze na terenu, srpski policajci ne moraju da brinu o hrani. Kakva-takva, bila raznolika ili jednolična, ishrana je obezbeđena. Nekada je to na kašiku, nekada je suvi dnevni obrok, ali bar nisu gladni. Što se tiče drugih potrepština, tu je već situacija drugačija. Uniforme nisu obnavljane duže vremena, isto je i sa obućom, a o uslovima smeštaja da i ne govorimo. Pogotovo u isturenim punktovima u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde ljudi provode po dve nedelje u improvizovanim rovovima i bivacima bez osnovnih uslova za higijenu, a u tim situacijama ni razne bolesti nisu izuzetak, već pravilo.