(FOTO/VIDEO) Vatrogasni poziv nije samo profesija – to je način života


Kad vidim decu, to me dosta pogađa – dete u sedištu nakon saobraćajne nesreće, krv na odeći ili zaglavljeno dete u liftu, to su slike koje čovek ne može da izbaci iz glave”, kaže pripadnik Vatrogasno – spasilačke brigade u Beogradu Saša Manasijević

Spasioci u poplavama, požarima, snežnim smetovima. Oni koji rizikuju sopstveni život spasavajući tuđi.  Ljudi velikog i snažnog srca.

Vatrogasno zanimanje spada u tri najstresnije profesije. Svaki poziv na intervenciju jednako je stresan, posebno noću, kaže pripadnik Vatrogasno – spasilačke brigade u Beogradu Saša Manasijević.

Foto: MUP Srbije

Foto: MUP Srbije

On ističe da se sve intervencije pamte na neki način.

-Najduže pamtiš one koje su te najviše pogodile. Nikada nisam uspeo da postanem imun na situacije u kojima su u opasnosti dečiji životi. Kad vidim decu, to me dosta pogađa – dete u sedištu nakon saobraćajne nesreće, krv na odeći ili zaglavljeno dete u liftu, to su slike koje čovek ne može da izbaci iz glave”, kaže Manasijević.

Ljudi vatrogasce sa razlogom doživljavaju kao heroje velikog srca. Spasavajući druge, ovi ljudi neretko rizikuju svoje živote.

-Naš posao je specifičan, jer ako nam se nešto nepredviđeno desi nema službe koja može da nam pritekne u pomoć. Moramo da se oslonimo na svoje ljude i svoju službu. Nebrojano puta se desilo da je kolega kolegi spasao glavu time što ga je povukao dok je cigla padala ili je mogao da padne preko ivice, objašnjava Manasijević.

U ovom poslu, kako kaže naš sagovornik, morate ostati hladne glave. Vatrogasci pre ili kasnije shvate da moraju da savladaju emocije dok intervencija traje.

-Imamo jasan zadatak. Oko sebe postavimo neku vrstu zida, barijere, kako bi smo se usmerili i koncentrisali na posao i uspešno okončali intervenciju. O svemu što smo videli ili doživeli razmišljamo tek kada se vratimo u stanicu ili dođemo kući“.

Foto: MUP Srbije

Foto: MUP Srbije

Stres je svakodnevan, objašanjava naš sagovornik i ističe da se kroz sve situacije najbolje prolazi kroz razgovor sa kolegama koji dele isti način života.

-Dešava se da odemo na intervenciju i ustanovimo da je neka baka ostavila šerpu sa mlekom na šporetu, nekada se adresa intervencije poklopi sa ulicom u kojoj živimo – reaguješ ljudski, uplašeno, ali se brzo pribereš. Kada shvatimo da je opet nekome ručak zagoreo i kada znamo da se sve dobro završilo, nasmejemo se i posle se kroz šalu prisećamo takvih situacija, priča kroz smeh Manasijević.

Porodice vatrogasaca žive u stalnoj brizi znajući koliko je opasan posao njihovih supruga, očeva, sinova, braće.

-Mislim da većina od nas ne zna koji je danas dan, ali zna koju smenu će raditi u naredna dva meseca. Za nas ne postoje praznici, vikend, mi se orjentišemo prema svojim smenama, ističe Manasijević.

Prema mišljenju ovog vatrogasca, najlepši deo njihove profesije su druženja sa decom i predavanja na kojima im ukazuju na opasnosti i pravila ponašanja u vanrednim situacijama.

Iako je veoma važno omogućiti vatrogasnom vozilu da nesmetano prođe, ima situacija kada vozači ne reaguju na pravilan način.


-Dešava se kada idemo na intervenciju da vozač neće da se pomeri da možemo da ga obiđemo. Jednom se ispostavilo da je požar izbio u kući kod jednog takvog vozača koji se posle hvatao za glavu kad je stigao na lice mesta i video nas”, prepričava Manasijević i dodaje da se nikad ne zna kada će vatrogasci da zatrebaju.

Naš sagovornik vatrogasac spasilac ističe da je ponosan što ih ljudi doživljavaju kao heroje.

-Gledam svaki dan svoje kolege šta rade. Prosečan čovek to sve ne bi mogao, a zatim da se vrati redovnom životu. Kad te taj neki virus da si vatrogasac uhvati, kad ti uđe pod kožu, posle teško izlazi, zaključuje Manasijević.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar