Društvo
25.12.2017. 10:20
R. E.
PAMUČNI GMO
Genetski modifikovani organizmi ne postoje samo u hrani već i u odeći koju nosimo, budući da je više od 90 odsto svetskog pamuka upravo GMO porekla. Brendovi koji su preplavili srpsko tržište hvale se da koriste organski pamuk, da bi nakon tekstilne afere u Nemačkoj priznali da u njihovoj odeći možda ipak ima prisustva GMO. Možda malo
Španski brend „Zara" godišnje proizvede 840 miliona komada odeće, što je dovoljno da svaki osmi čovek na planeti godišnje kupi jednu njihovu krpicu. Naravno, „Zara" nije jedina u moru brendova koji se takmiče da roba po što nižoj ceni i u što kraćem roku stigne do kupca, ali i da isto tako vrlo brzo bude zamenjena novom sezonskom robom, pa čak i međusezonskom kolekcijom. To znači da je za masovnu proizvodnju potrebno obezbediti i dovoljno sirovina, pre svega pamuka.
Upravo zbog toga proizvođači pamuka pribegli su novim tehnologijama, novim sortama i genetski modifikovanom pamuku koji daje više prinosa (osim genetske modifikacije, zbog koje postaju otpornije, prskaju se raznim pesticidima i veštačkim gnojivom, ali im je potrebno i daleko više vode prilikom uzgoja).
Nije ni čudo što su se najveći svetski proizvođači pamuka okrenuli upravo uzgoju genetski modifikovanih sirovina, pa je tako prema tvrdnjama svetskih stručnjaka u Indiji, koja je pored Turske najveći proizvođač pamuka u svetu, više od 90 odsto useva - GMO. Davne 2002, u šest indijskih država dozvoljena je komercijalna setva genetski modifikovanog pamuka (reč je o semenu Bollgard I, II i III moćne korporacije „Monsanto" sa ugrađenim Bt genima), što je nakon žestoke reklamne kampanje dovelo do toga da je genetski modifikovanim semenom zasejano više od devet miliona hektara pamuka. U prevodu, to je oko 90 odsto površine pod pamukom.
„Genetski modifikovan pamuk je transformisao indijsku industriju pamuka od svog uvođenja, početkom ovog veka. To je učinilo Indiju drugim najvećim izvoznikom pamuka u svetu. Međutim, postoje dve bitne stvari: mnogi ljudi, ne samo na zapadu, duboko su zabrinuti zbog neželjenih posledica GMO, a indijski pamučni bum zavisi od jedne kompanije - 'Monsanto' - koja ima zasluženo lošu reputaciju i monopol nad tehnologijom u Indiji", pisao je „Gardijan".
Međutim, prema pisanju svetskih medija, vrlo brzo desila se katastrofa kada se pokazalo da je pamučni moljac otporan na toksin Bt pamuka i kada su sekundarne štetočine desetkovale polja. Osim toga, Bt pamuk zahteva veća ulaganja u mineralna đubriva i navodnjavanje, što je znatno podiglo troškove proizvodnje. Naučna studija indijske organizacije „Navdanyje" utvrdila je da „Monsantov" pamuk nepovratno uništava zemljište. Na sve to Indiju je pogodila i suša, zbog čega je veliki broj farmera na kraju izvršio samoubistvo. Mediji su ovo nazvali „GMO genicidom", ali to je neka druga priča...
TEKSTILNA PREVARA
Suočeni s lošim imidžom, veliki svetski lanci odeće započeli su kampanju prednosti organskog pamuka, koji je zbog sada veće potražnje, a sve veće količine genetski modifikovanih useva, postao tražena i skupa sirovina.
Time su stvoreni idealni uslovi za razvoj prevaranata, koji su poznatim trgovinskim lancima pod deklaracijom „100% bio-pamuk" podvaljivali mešavinu genetski modifikovanog pamuka. Velika „tekstilna prevara" otkrivena je u Nemačkoj 2010. godine, gde su istraživanja, prema pisanju nemačkog „Fajnenšel tajmsa", pokazala da je čak 30 odsto organskog pamuka uvezenog iz Indije genetski modifikovano! Otkriveno je i da su najveći kupci lažno deklarisane pamučne tkanine bili poznati holandski brend „C&A", „Tchibo", ali i švedski lanac „H&M", koji su zastupljeni i na srpskom tržištu.
Dok su se brendovi pravdali da su „verovali da kupuju organski pamuk", utvrđeno je da su u prevari učestvovala preduzeća „Eko Farm Fairtrade" iz Indije i „Ecocert" iz Francuske (organizacije zadužene za sertifikaciju pamuka), kao i da ova prevara nije izolovan incident. Međutim, stručnjaci smatraju da je odgovornost i na proizvođačima odeće, koji ne vrše dodatne analize, već slepo veruju onome što piše na deklaraciji. Baš kao i njihovi prevareni kupci.
Dve godine kasnije, britanski „Telegraf" objavio je da su čak tri četvrtine pamučne odeće u Britaniji napravljene od genetski modifikovanog pamuka i da su oni kupcima dostupni čak i u najskupljim prodavnicama „High Streeta".
„Takozvani frankirani tragovi neće štetiti zdravlju osobe koja nosi genetski modifikovan pamuk, ali mnogi smatraju da javnost nije obaveštena o dugoročnim implikacijama na životnu sredinu. Iako je u samo 12 zemalja dozvoljen uzgoj GMO, upravo oni čine najveći deo svetske proizvodnje. U Indiji je do 90 odsto useva sada genetski projektovano da bude otporno na određene štetočine. Isti je slučaj i u Kini i u SAD", piše Telegraf. uk.
Britanski medij dalje navodi da je toliko teško postalo dobiti organski pamuk da su se glavni trgovci udružili kako bi osigurali da „održivi pamuk" može biti GMO.
„Poboljšana pamučna inicijativa (The Better Cotton Initiative) uključuje brendove 'Tesco', 'Sainsburi', 'H&M', 'Adidas', 'Nike' i 'M&S'. Ta inicijativa priznaje da proizvod može biti GMO: 'BCI je usvojio poziciju tehnološki neutralnog u odnosu na genetski modifikovan pamuk. To znači da BCI neće ni podsticati farmera da ga uzgaja, niti pokušati da ograniči njegov pristup, pod uslovom da im je zakonski dostupan", navodi Telegraf. uk.
S obzirom na to da ovi veliki brendovi svoje prodavnice imaju i u Srbiji, postavlja se logično pitanje da li i mi nosimo genetski modifikovan pamuk? Međutim, uz sav trud i dobru volju, nismo uspeli da saznamo kakva je situacija u Srbiji, budući da nam nijedan od gorepomenutih brendova, čija se odeća godinama prodaje u Srbiji, do zaključenja ovog broja „Ekspresa" nije odgovorio na pitanja.
Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić za „Ekspres" kaže da samo donekle razume opravdanje svetskih trgovinskih lanaca da su prevarom uvučeni u aferu i da je pitanje koliko je to opravdanje iskreno.
- Ovi slučajevi nas uče da kontrole nikada nije dosta. Jasno je da i svetski poznati lanci imaju problem, ali ako ja garantujem za nešto i stavim oznaku da je u pitanju, recimo, organski pamuk, zašto onda i interno nisam uradio nikakve dodatne analize i provere, već se oslanjam na poštenje dobavljača sirovina? To je neodgovorno jer i sam vlasnik brenda je ugrožen ukoliko dođe do prevare i afere. Očigledno su svi u tom lancu zakazali, a to ne šalje dobru poruku potrošačima. Nakon svih prevara i afera, pitanje je da li bilo čemu više možemo da verujemo. Pojava pojačanog konzumerizma i pomame za kupovinom dovela je do toga da je kontrola na poslednjem mestu i da potrošač na kraju i nema izbora - kaže Nikolić.
Osim toga, kako kaže, pitanje je u kojoj meri se ovakve kontrole, kada je u pitanju genetski modifikovan pamuk, rade u Srbiji.
- Država ima sve mehanizme kontrole robe koja se stavlja u promet, i to treba odrediti godišnjim planovima i budžetom. Voleo bih da vidim da li su nadležni novim budžetom planirali bilo kakvu proveru odeće, obuće, dečjih igračaka u specijalizovanim i akreditovanim laboratorijama. Složićemo se da genetski modifikovan pamuk nije toliko strašan, ali šta je s proverom dečjih igračaka, od kojih vreba daleko veća opasnost. Bojim se da smo godinama potpuno skrajnuti što se tiče kontrole, uzorkovanja i ispitivanja - kaže Nikolić.
NE PROPUSTITE:
Proizvođači ćute!
U Srbiji je zabranjena genetski modifikovana hrana, ali se ljudi večito pitaju da li ipak jedemo GMO? Posebno kada uzmemo u obzir činjenicu da veliki broj proizvoda koje je „Grinpis" označio kao GMO možemo kupiti u svakoj prodavnici u Srbiji (pogledaj spisak). Dok neki stručnjaci kažu da je iluzorno misliti da američki proizvođač pahuljica pravi posebne pahuljice za Srbiju sa statusom „non GMO", drugi kažu da je to zaista tako jer je zakon navodno isti za sve.
Jedino ćute uvoznici i distributeri ovih proizvoda („Unilever", koji u Srbiju uvozi „Lipton", „Knorr" i „Hellmanns", zatim „Alca trgovina", koja uvozi „Hipp" i „Nestle", potom „Danone Adriatic", „Nelt Serbia", „AWT", koji uvozi brend „Heinz", zatim „Nestle", „Coca-Cola" u Srbiji, „McDonald's" u Srbiji, ali i brendovi „Zara", „H&M" i „C&A"), koji do zaključenja ovog broja nisu odgovorili na naše pitanje: da li su vaši proizvodi plasirani u Srbiji - GMO?
Korak dalje otišli smo i pozvali kompaniju „Mars" u Holandiji (proizvodi i čokoladice „mars", „snickers", „milky way", „twix" i „m&m"), kojima smo objasnili da ih zovemo zbog genetski modifikovanih proizvoda, nakon čega su nam rekli da će nas pozvati neko iz menadžmenta, što se nije dogodilo.
Opširnije tekst o GMO odeći pročitajte u najnovijem broju Ekspresa koji će od petka biti u prodaji na kioscima
Komentari
