TIGAR IZ GINZE: Najveći kum japanske mafije je bio Korejanac!

TIGAR IZ GINZE: Najveći kum japanske mafije je bio Korejanac!


Hisajuki Mači, najveći gangster koji je pripadao japanskom podzemlju – jakuzama – rođen je kao Čong Gvon Jong 1923. u Koreji, u vreme japanske okupacije

Korejske jakuze su najprisutnije i najdominantnije na kriminalnoj sceni u Japanu uprkos činjenici da su Korejci bili u podređenom položaju u japanskom društvu. Iako veliki deo japanske populacije vodi poreklo iz Koreje, oni se u Japanu smatraju strancima i došljacima. Međutim, takvi ljudi koji su nepoželjni u japanskom društvu, naročito u višim društvenim sferama (ozbiljnog biznisa, politike, nauke), vrlo su dobro prihvaćeni u podzemlju.

Znači, ako ste korejskog porekla, teško da možete očekivati da ćete postati bankar u Tokiju, ali zato imate velike izglede da budete vrlo uspešan gangster, diler droge ili vlasnik javne kuće. Korejci su se tamo uklapali u imidž autsajdera.

Broj gangstera rodom iz Koreje u japanskim jakuzama bio je popriličan, ali retko ko je uspeo da se popne makar do nekih srednjih nivoa u hijerarhiji tih kriminalnih organizacija. Radili su uglavnom sitne poslove i one koji su se mogli smatrati prljavijim u svakom smislu te reči. Prvi čovek koji je postao nešto u toj sferi bio je kum jakuza Hisajuki Mači, poznatiji kao Tigar iz Ginze.

Rođen je kao Čong Gvon Jong 1923. u Koreji, u vreme japanske okupacije. Odmalena je ispoljavao sklonost ka kriminalnim aktivnostima. Bio je lokalni razbojnik kao i milioni drugih u to vreme u Koreji sa sličnim sklonostima i još većima ambicijama, ali je on među prvima shvatio da mu je budućnost u Japanu i kopao je i nogama i rukama da ga se dokopa. Sin malog trgovca gvožđem, neuspešni student koji je brzo odustao od visokog obrazovanja jer je od knjige i čitaonice mnogo više voleo da vreme provodi na ulici tražeći priliku za laku zaradu. Nakon što je Japan kapitulirao, Mači je blisko sarađivao sa američkim okupacionim vlastima, koje su jako cenile njegova čvrsta antikomunistička uverenja. I tako, dok su vođe jakuza bile u zatvoru ili pod prismotrom američkih vlasti, korejskim kriminalcima bio je otvoren put da zavladaju japanskim podzemljem, pre svega preuzimajući kontrolu nad crnom berzom, koja je bila u zamahu u prvim godinama američke okupacije Japana.

Godine 1948, Mači je osnovao Tosej-Kaj (Glas Istoka) i vrlo brzo preuzeo kontrolu nad kvartom Ginza u Tokiju, delu grada poznatom po kockarnicama, javnim kućama i klubovima. Ali umesto da ulazi u sukobe s japanskim gangsterima, jakuzama, on je sklapao saveze s njima, zasnovane na zajedničkim interesima. Tako je uspeo da postane blizak poslovni partner sa obe vodeće, međusobno suprotstavljene bande jakuza. S vremenom je postao zajednički prijatelj dvojici ljutih neprijatelja Jošio Kodami i Kazupo Takiju. Početkom 1960. godine, njegova banda Tosej-Kaj je imala već 1.500 članova i bili su toliko moćni da su ih zvali „Ginza policija” jer su u svom kvartu bili neprikosnoveni pa je policija njima prepuštala održavanje reda i mira.

Kada je vođa bande Jamaguči, koji su bili jako uticajni i moćni u ostatku Japana, ali nisu bili prisutni u Tokiju, hteli dozvolu da započnu biznis u glavnom gradu, tražili su je od Mačija. Bio je početak osamdesetih i banda Tosej-Kaj bila je na svom vrhuncu. Njihovo carstvo obuhvatalo je poslove u hotelijerstvu, kockarskoj industriji, zabavnoj industriji, ugostiteljstvu i čak u uvozu nafte u Japan.

Kao nagradu što je isposlovao tako dobar dil između tri strane, zvanične Koreje i podzemlja Koreje i Japana, Mači je kao nagradu dobio trajekt liniju između Šimanosekoija u Japanu i Pusana u Koreji, najkraću i najunosniju rutu za prevoz ljudi i tereta, pritom mislimo i na legalan i nelegalan transport

On i Kodama napravili su ogromno bogatstvo samo na poslovima s nekretninama. Međutim, najvažniji poslovni poduhvat koji je Mači ostvario bio je dogovor koji je napravio s korejskim vlastima po kojem je celu Južnu Koreju pretvorio u interesnu zonu japanskih jakuza. Iako su odnosi dve zemlje bili opterećeni kolonizatorkim odnosom Japana prema Koreji, u kojem je Koreja bila vekovna žrtva represije ostrvske imperije, Mačiju to nije smetalo da od nje napravi igralište za jakuze. Zahvaljujući Mačijevim diplomatskim manevrima, sada su japanske jakuze bile u situaciji da, ukoliko ih gone vlasti u Japanu, utočište pronađu u obalskim gradovima u Koreji. Bili su dobrodošli kao investitori i jakuze su obilato koristile priliku da svoje prljave milione operu kroz stambenu i komercijalnu izgradnju u Koreji.

Kao nagradu što je isposlovao tako dobar dil između tri strane, zvanične Koreje i podzemlja Koreje i Japana, Mači je kao nagradu dobio trajekt liniju između Šimanosekoija u Japanu i Pusana u Koreji, najkraću i najunosniju rutu za prevoz ljudi i tereta, pritom mislimo i na legalan i nelegalan transport. U velikim gradovima Seulu i Pusanu, pranje novca je rađeno u enormnim razmerama kroz tradicionalne poslove jakuza s trgovinom nekretninama. Sve veće bande jakuza i korejskih kriminalaca imale su svoje udele u dva najbitnija biznisa, prostituciji i drogi. Dok se korejsko društvo liberalizovalo, priroda kriminalnih bandi se menjala. Postajali su sve jači i sofisticiraniji. Oponašali su japanski model, po kojem su bande jakuza svoju pravu prirodu maskirale kroz formu nevladinih organizacija i religijskih grupa. Štaviše, uticaj japanskih jakuza na korejske bande bio je toliki da su kriminalci Koreje odlazili u Japan na obuku za gangstere.

Svoje penzionerske dane Mači je provodio uglavnom u SAD, na relaciji Njujork-Havaji. Preminuo je 2002. godine i jedan je od retkih velikih mafijaških kumova koji je umro prirodnom smrću.

Pritisak koji je sredinom osamdesetih godina pretrpeo od policije naterao je Mačija da se formalno odrekne vođstva u bandi Tosej-Kaj. Tada je formirao dve organizacije, jednu Tova Sogo Kigio (Istočnoazijska trgovačka kompanija) i Tova Jugiaj Jigio Kimaj (Istočnoazijsko udruženje za razvoj preduzetništva). One su ubrzo postale fasade za njegovo kriminalno delovanje. Mit koji se najčešće vezuje za njegovo ime nema veze s nekom spektakularnom akcijom kriminalne prirode, već s jednom obaveštajnom akcijom sa elementima političkog trilera i holivudskim hepiendom.

Veruje se da je upravo Mači bio umešan, čak da je bio organizator otmice korejskog opozicionog političara Kim Dae Džunga iz jednog tokijskog hotela. On je, navodno, po nalogu korejske tajne službe oteo Kima iz hotelske sobe, a zatim ga smestio na brod koji ga je odvezao na pučinu. Kim je vezan, s povezanim očima, izveden na palubu broda, gde su mu na telo okačili velike olovne tegove. Namera im je bila da njegovo telo nikada i nigde ne ispliva. Pomalo obredna egzekucija davljenjem je brutalno prekinuta kada se helikopter odjednom pojavio iznad palube. Iz lebedeće letelice iskočili su američki komandosi, koji su savladali jakuze, a vezanog Kima ubacili u letelicu. U roku od nekoliko sati bio je u svojoj kući u Seulu. Policijska istraga je pokazala da su, osim Kimove sobe, u tokijskom hotelu sve druge sobe iznajmili ljudi iz Mačijevog klana. Ipak, on sam nikada nije bio optužen za to.

Nekoliko meseci nakon otmice, Mači se i zvanično i nezvanično povukao iz svih poslova. Banda je nastavila da živi i dan-danas, a svoje penzionerske dane Mači je provodio uglavnom u SAD, na relaciji Njujork-Havaji. Preminuo je 2002. godine i jedan je od retkih velikih mafijaških kumova koji je umro prirodnom smrću.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar