TROSTRUKA IGRA ĐENERALA MIHAILOVIĆA

TROSTRUKA IGRA ĐENERALA MIHAILOVIĆA

, Foto: Printscreen Youtube


Poziv na saradnju Milana Nedića stigao je Dragoljubu Mihailoviću 1941. godine. Umesto da lično ode u Beograd, Draža je poslao delegaciju na pregovore s Nedićem. U saslušanju pred islednicima, Mihailović tvrdi da s predsednikom vlade nije potpisan sporazum o legalizaciji četnika i borbi protiv komunista, kao i da od njega nije dobio nikakve pare. Do konačnog susreta njih dvojice dolazi tek 1944. godine

U nastavku saslušanja koje je trajalo 42 dana, islednici u Beogradu 1946. godine ispituju Dragoljuba – Dražu Mihailovića o saradnji sa generalom Milanom Nedićem, predsednikom kolaboracionističke vlade tokom Drugog svetskog rata. Mihailović u iskazu priznaje da je 1941. od Nedića dobio poziv, ali da je umesto njega, na sastanak pošla tročlana delegacija.

TAJNA DRAŽINOG GROBA

Tvrdi i da tada nikakav sporazum nije potpisan sa srpskim premijerom o borbi protiv komunista, ni od njega, kao ni od Tita, i da nije dobio nikakvu novčanu pomoć. Dalje u razgovoru Mihailović ističe i da su ga Nemci zvali na sastanak i opisuje kako je izgledao taj susret u selu Divci novembra 1941. godine.

“Ekspres” ekskluzivno prenosi delove zapisnika sa saslušanja.

Islednik: Da li je bilo s vaše strane pokušaja da direktno uhvatite vezu 1941. sa srpskom upravom?

DM: Ja sam prezirao i komesarsku upravu i kasnije Nedićevu vladu. Koncem avgusta ili početkom septembra, došao je kod mene Živojin Đurić, bivši potpukovnik jugoslovenske vojske, i doneo mi jedno pismo od Nedića. Pismo je bilo vrlo kratko, samo dva reda i njime me Nedić poziva da dođem u Beograd na sastanak. Uz pismo Đurić mi je predao i legitimaciju za put.

Islednik: U čijem vam je prisustvo Đurić dao pismo i legitimaciju?

DM: Ne znam da li je prilikom predaje pisma i legitimacije bio neko sa mnom. No, da li tog momenta ili kasnije, ja sam to pismo pokazivao Aci Mišiću, Dragoslavu Pavloviću i Radoslavu Đuriću, a možda i Dragiši Vasiću.
Islednik: Kako su oni reagovali?

DM: Mišić je prvi rekao: “Ti nećeš ići”, što sam ja već odlučio, a zatim je rekao: “Ja ću da idem”.
Islednik: Da li je Mišić išao za Beograd, s kim i kakve ste instrukcije dali?

DM: Kao delegacija u Beograd su pošli Mišić, Radoslav Đurić i Dragoslav Pavlović. Za Đurića nisam siguran, ali mislim da je išao. Nisam dao nikakve naročite instrukcije pošto sam hteo da vidim šta Nedić hoće. Kao što rekoh, pismo je bilo vrlo kratko i u njemu se Nedić nije izjašnjavao zbog čega me poziva.

Islednik: Da li ste ipak, s obzirom na to da ne znate zbog čega vas Nedić poziva, ostavili Mišiću odrešene ruke, dali mu ovlašćenje da može s Nedićem pregovarati u vaše ime?

DM: Ja ne bih ni išao kod Nedića, niti bih slao delegaciju kod njega da Mišić nije sam tražio da ode. Ja Mišiću nikakva naročita ovlašćenja nisam dao.

Islednik: Jeste li mu rekli da ne može sa Nedićem sklopiti nikakav sporazum?

DM: Nisam.

Islednik: Kakva je sadržina punomoćja koje ste izdali Mišiću, Pavloviću i Đuriću za pregovore sa Nemcima?

DM: Ne znam da li sam im uopšte dao punomoćje, a ukoliko sam to i učinio, to je moglo biti samo okruglo, pa na ćoše.

Islednik: Da li biste mogli da citirate sadržinu pisma koje vam je poslao Nedić?

DM: Ne. Ni u kom slučaju, ali koliko mi je u sećanju, sadržina pisma bila je približno ovakva: “Gospodine pukovniče, molim vas da dođete kod mene u Beograd, radi važnih stvari”.

Islednik: Na čije ime je glasila legitimacija koju vam je Nedić uputio?

DM: Na moje, sigurno.

Islednik: Koliko se delegacija zadržala u Beogradu?

DM: Koliko mi je u sećanju, delegacija je otišla 29. ili 30. avgusta, a vratila se tačno 6. septembra uveče 1941.

Islednik: Znači, otišla je baš onog dana kada je Nedić obrazovao srpsku vladu “narodnog spasa”, a vratila se na kraljev rođendan?

KAKO JE TITO PREVARIO DRAŽU

DM: Tako je.

Islednik: Kako tumačite odlazak delegacije u momentu kada Nedić obrazuje srpsku vladu?

DM: Ja to nisam znao.

Islednik: Kakav vam je izveštaj delegacija podnela posle povratka od Nedića?

DM: Mišić kao šef delegacije rekao mi je posla povratka iz Beograda da je očitao Nediću dobru bukvicu i da je posle odlaska od Nedića tri dana lumpovao u Beogradu, u kafani “Sarajevo”.

Islednik: Je li vam Mišić rekao zbog čega vas je Nedić pozivao na sastanak i zbog čega mu je očitao “dobru bukvicu”?

DM: Ne znam, ne sećam se, ali smatram da je Mišić bio protiv Nedićevog angažovanja u upravi.

Islednik: Izlazi da je za vas tajna što vas je Nedić pozvao na sastanak?

DM: Ne, nije tajna. On me sigurno pozvao radi saradnje, ali je Mišić po svom temperamentu odmah odbio.

Islednik: Predočavam vam da raspolažemo dokazima koji jasno govore o tome da je delegacija napravila sporazum sa Nedićem o zajedničkoj saradnji i borbi protiv partizana, kao i to da je Nedić dodelio prvu novčanu pomoć koju je delegacija ponela sa sobom, pa vas pozivam da kažete istinu?

DM: Prema obaveštenju šefa delegacije, majora Mišića, sporazum sa Nedićem nije postignut, a što se tiče novčane pomoći, ja nisam ništa primio, no ne isključujem mogućnost da je Nedić tu pomoć poslao. Znam samo toliko da sam na hvale Nedićeve kako nam je uputio novčanu pomoć odgovorio da nam nije poslao, ali ja ću uzeti sve što mi pošalje, jer je to narodno.

Islednik: Objasnite nam ko je uputio u vaš štab Marka Olujića, koga su partizani uhvatili sa Pipanom kod Ljiga?

DM: Ne znam ko je uputio Olujića u moj štab, ali mi je Pipan rekao da je Olujić pošao kod mene na Ravnu goru, s tim da se više ne vraća u Beograd.

Islednik: Zar vam Mišić nije rekao da je po sporazumu između njega i Nedića, Marko Olujić određen za vezu između vas i Nedića?

DM: Nije to Mišić rekao.

Islednik: A isključujete li mogućnost da je Olujić bio određen kao veza vas i Nedića?

DM: Ne znam ništa.

Islednik: Da li ste poznavali pukovnika Branislava Pantića?

DM: Jesam. Branislava poznajem još iz Akademije, a 1941. radio je za mene u Beogradu kao moj obaveštajni organ.

Islednik: Je li Pantić ostao sve vreme u Beogradu kao vaš obaveštajni organ?

DM: U leto 1941, datuma se više ne sećam, izdao sam naređenje Pantiću da ide na Homolje i tamo primi komandu nad mojim jedinicama. Pantić je otišao na Homolje, no komandu nije primio, već se odmah posle toga vratio za Beograd.

Islednik: Šta je Pantić radio u Beogradu posle povratka sa Homolja?

DM: Uglavnom obaveštajnu službu.

Islednik : Da li je Pantić kao vaš obaveštajni organ imao kakve veze sa Nemcima?

DM: Nije. Mogu samo da napomenem to da se Pantić zajedno sa kapetanom Nenadom Mitrovićem, vraćajući se s Ravne gore, u vozu od Valjeva do Ravne gore upoznao sa profesorom slavistike na univerzitetu u Gracu, koji je radio u Gestapou. Izvesno vreme posle poznanstva s Matlom, posredstvom Pantića i Mitrovića, došlo je do sastanka između mene i Nemaca u Divcima.

Islednik: Objasnite, kakva je bila uloga, odnosno posredništvo Pantića i Mitrovića u vašem sastanku sa Nemcima?

DM: Matl je odmah rekao Pantiću i Mitroviću da ja na svaki način treba da se sastanem sa predstavnicima nemačke komande u Srbiji i da je to vrlo važno. Posle ovoga, Mitrović i Pantić došli su kod mene odmah na Ravnu goru i obavestili me da Nemci žele sastanak sa mnom, ukazujući da između tog sastanka treba da dođe između mene i Nemaca, s obzirom na situaciju u zapadnoj Srbiji. Ja sam bio protivan tom sastanku, tako da su me oni morali ubeđivati, a naročito Vasić i Pantić. Tako sam najzad pristao na taj sastanak.

Islednik: Da li ste vi nekog obaveštavali o tom da ćete se sastati sa Nemcima?

DM: Odmah posle donošenja odluke da se sastanem s Nemcima, obavestio sam našu vladu u Londonu preko britanske službe tražeći dozvolu za taj sastanak, ali odgovor nisam nikada dobio.

Islednik: Kada ste se, gde i s kim od Nemaca sastali?

DM: S Nemcima sam se sastao u drugoj polovini novembra 1941, datuma se tačno ne sećam, u kafani u selu Divci. Od Nemaca su prisustvovali načelnik štaba glavnokomandujućeg čijeg se imena ne sećam, tumač je bio jedan folksdojčer, doktor medicine. Pored njih dvojice, bilo je još ukupno desetak Nemaca. Činove im ne raspoznajem. Bio je i Matl.

Islednik: Ko je tom sastanku prisustvovao sa vaše strane?

DM: Ja, pukovnik Pantić, kapetan Nenad Mitrović i major Aca Mišić.

Islednik: Opišite vaš dolazak na taj sastanak i prihvatanje od strane Nemaca?

DM: Pošao sam sa pratnjom iz Struganika preko Mionice zajedno sa Mišićem. Zaustavili smo našu pratnju pre nego što smo stigli na Kolubaru i kazali im da čekaju dok se ne vratimo. Ja i Mišić otišli smo na most gde su nas dočekali Brana Pantić, Nenad Mitrović i profesor Matl. Prešli smo preko porušenog mosta na drugu stranu i tu smo seli u automobil koji nas je odvezao u kafanu u Divcima. Pred kafanom je bilo mnogo nemačkih vojnika. Bila je potpuna noć. Uvedeni smo u kafanu u Divcima i odmah smo posedali za dugački sto. Ja prema načelniku komandujućeg Srbije, Aca Mišić levo od mene, Brana Pantić levo od Ace, Mišić desno od mene i Nenad Mitrović. Nemaca je bilo oko dvadesetak koji su sedeli za istim stolom. Nemci su izvršili obezbeđenje od mosta do kafane potpuno i to bornim kolima i motociklima. To me je iznenadilo.

Islednik: Molim vas, iznesite kako se vodio razgovor između vas i nemačkih predstavnika i do kakvog je sporazuma došlo?

DM: Čim smo seli za sto, uzeo je reč načelnik glavnokomandujućeg Srbije i on je kazao da smo mi pobunjenici – rebel, koji po međunarodnom pravu nemaju nikakve zaštite i da bezuslovno imamo da se predamo sa celokupnim ljudstvom i oružjem. Prevodio je onaj folksdojčer, doktor medicine. Pošto je načelnik štaba glavnokomandujućeg Srbije završio, ja sam uzeo reč i kazao: Čudim se da sam zbog ovog pozvan. Ovo mi je moglo biti poručeno i drugim putem.
Načelnik mi je rekao da je glavnokomandujući Srbije naročito hteo da mi sve ovo lično saopšti. Kazao sam mu: Vi ste vojnici, šta biste rekli da vam otadžbina propadne kao što je slučaj sa mojom? Na ovo načelnik glavnokomandujućeg Srbije rekao mi je da je kapitulacija Jugoslavije potpisana, našto sam mu je rekao da se nisam predao.
Posle ovakvog mog energičnog istupa, načelnik  mi se obratio glasom blažim i pitao: Gospodine pukovniče, odredite dan kada ćete izvršiti predaju. Odgovorio sam mu da o tome moram da razgovaram sa svojim komandantima. Ovim je naš razgovor bio završen. Načelnik me je upitao: Kada ćete ići i želite li čime da vas uslužim? Odgovorio sam: Ići ćemo odmah, a možemo uzeti samo vode. Posle toga smo izašli. Matl nas je otpratio do mosta i pitao nas da li nam treba pratnja radi obezbeđenja, što sam ja odbio pošto smo imali svoje ljude u blizini.

Islednik: Koliko je trajao sastanak između vas i Nemaca?

DM: Tri četvrt do jednog sata.

Islednik: Da li je neko bio prisutan od gostiju i meštana u kafani?

DM: Nije niko. Vodu su nam doneli Nemci.

Islednik: Koliko su vas otpratili Nemci sa Matlom od kafane do mosta na Kolubari posle završenog sastanka?

DM: Od kafane do mosta na Kolubari Nemci su nas pratili sa dva automobila. U prvom automobilu bili su Matl, koji je sedeo do šofera, Aca Mišić i ja na zadnjem sedištu. U drugom automobilu nalazili su se Pantić, Mitrović i verovatno još neko od Nemaca. Ceo put bio je posednut motorizacijom, a na samom mostu nalazila su se jedna borbena kola.

Islednik: Da li su u vreme vašeg sastanka s Nemcima partizanske snage počele da napuštaju Srbiju?

DM: Ne znam, ali Nemci su se kretali iz Valjeva ka Užicu i potiskivali partizanske snage. Ono što znam sigurno, to je da je ovaj sastanak između mene i Nemaca bio posle izbijanja neprijateljstva između mene i partizana.

Islednik: Da li ste izvestili vladu u Londonu da ste se sastali s Nemcima?

DM: Ne sećam se sigurno. Kod vas su depeše. Verovatno da sam obavestio vladu. Kažem verovatno otuda što sam čuo kasnije da je povodom sastanka između mene i Nemaca u Londonu prikazivan jedan film o sastanku s Nemcima, odnosno koji prikazuje taj sastanak.

Islednik: Pa zar je sniman taj vaš susret s Nemcima?

DM: Ne, Bože sačuvaj. Niste me razumeli. Englezi su hteli da prikažu moju snagu, pa su improvizovali film na taj način što su prikazali stvar kao da Nemci dolaze kod mene na sastanak, vode ih vezanih očiju i tako dalje. Čisto engleska propaganda. O ovome su mi pričali naši padobranci koji su dolazili iz Kaira.

Islednik: Je li u vreme sastanka između vas i Nemaca bila pristigla u vaš štab engleska vojna misija?

DM: Jeste. Zapravo, zvanična engleska vojna misija sa Bejlijem na čelu došla je kod mene koncem decembra 1942, ali kod mene se, u vreme kada sam se sastao s Nemcima, nalazio major Hadson, zvani “Marko”, koji je bio oficir za vezu s Komandom Srednjeg istoka.

Islednik: Gde se nalazio Hadson kada ste vi krenuli sa Ravne gore na sastanak s Nemcima?

DM: Bio je na Ravnoj gori.

Islednik: Znači da je Hadson znao da vi odlazite na sastanak s Nemcima?

DM: Nije znao, niti sam ga o tome obaveštavao.

Islednik: Možete li se setiti, pošto ste doneli odluku i rekli Pantiću i Mitroviću da ćete se sastati s Nemcima, sa Matlom, posle koliko vremena je došlo do tog sastanka u Divcima?

DM: Ne znam tačno, ali mislim da je proteklo nekoliko dana, pošto su se Pantić i Mitrović ponovo vratili u Beograd. Jednog dana su došli u Struganik i kazali da je tog večera sastanak i ja sam s njima pošao.

Islednik: Vi ranije izjaviste da ste obavestili vladu u Londonu o sastanku s Nemcima i da ste tražili od vlade dozvolu za taj sastanak. Objasnite kako ste mogli otići na sastanak s Nemcima, jer ste ranije rekli da na tu depešu nikada niste dobili odgovor?

DM: Nateran sam pritiskom Dragiše Vasića i pukovnika Pantića da moram ići na ovaj sastanak.

Islednik: Generale, vi rekoste da se ovaj sastanak održao u vreme kada su Nemci potiskivali partizanske snage od Valjeva ka Užicu. Zar o tome nije bilo reči na sastanku?

DM: Na sastanku je kazano da će uništiti i nas, to jest četnike i vas, to jest partizane, i da nemački Rajh raspolaže sa dovoljno snage.

Islednik: Kako objašnjavate to da u vremenu kada Nemci potiskuju partizane vi odlazite na sastanak sa njima?

DM: Smatram da nije nečasno pregovarati s neprijateljem i da se s Nemcima moglo pregovarati.

Islednik: Da li ste se u toku okupacije sastajali s Nedićem?

DM: Jesam.

Islednik: Kako je došlo do tog sastanka i gde?

DM: To je došlo iznenadno na posredstvo generala Damjanovića, koji je posle ubistva Masalovića došao na njegovo mesto i po mom odobrenju za šefa kabineta u vladi Nedićevoj. Do sastanka između mene i Nedića došlo je u avgustu1944. Sastanak je održan u jednoj usamljenoj kući pored puta, između Ražane i Kosjerića.

Islednik: Da li je do sastanka između vas i Nedića došlo na vaše traženje ili na traženje Nedića?

DM: Do sastanka je došlo na traženje Nedića. Ja mislim da me je Damjanović obavestio o tome da Nedić sa mnom želi sastanak, pa sam, da bih olakšao rad Damjanoviću, doneo brzu odluku i pristao.

Nedić: Dao sam pare Draži

Milan Nedić, deo iskaza iz istražnog zapisnika datog pred organima Ozne za Jugoslaviju, 23. januara 1946.

Islednik: Kada ste prvi put uhvatili vezu sa Dražom Mihailovićem?

Nedić: Početkom septembra 1941.

Islednik: Kako je došlo do veze i po čijem traženju?

Nedić: Odmah posle obrazovanja vojske, koliko se sećam 3. ili 4. septembra, kod mene je došla u Predsedništvo vlade jedna delegacija Draže Mihailovića na čelu sa potpukovnikom Đurićem i majorom Aleksandrom Mišićem i Radoslavom Đurićem.

Islednik: S kakvim je ciljem ova delegacija došla kod vas, kakve ste razgovore s njom vodili i koje ste zaključke doneli?

Nedić: Cilj posete ove delegacije bio je uspostavljanje veze između mene i Draže na bazi borbe protiv partizana. Pokazali su mi punomoćje potpisano lično od Mihailovića, sa ovlašćenjem da mogu sa mnom voditi razgovore i doneti potrebne odluke. Razgovori su počeli tako što su mi obrazložili kako je došlo do okupljanja četnika pod vođstvom Mihailovića, zatim da su se četnici koncentrisali na jednom prilično uskom prostoru i to na planinama južno od Valjeva, pa da zbog oskudice u hrani gladuju. Dalje su izložili da su komunisti počeli da napadaju vlasti, građane i pale žito, zbog čega Nemci vrše represalije nad stanovništvom.
Kao zaključak izlaganja delegacije bio je taj da se između moje vlade i Mihailovića stvori zajednička saradnja za borbu protiv komunista u cilju njihovog uništenja. Ja sam pristao na tu saradnju sa Mihailovićem i obećao mu pomoć.

Islednik: Da li ste vi tom prilikom sa delegacijom napravili pismeni ugovor o saradnji ili ste se samo usmeno sporazumeli?

Nedić: Pismeni ugovor između mene i delegacije nije napravljen, s obzirom na to da su sva trojica iz te delegacije bili moji oficiri meni dobro poznati, pa sam smatrao da nema potrebe za pismenim ugovorom, a oni to nisu tražili. Između nas je napravljen sporazum o sledećem:
1. O saradnji između mene, odnosno moje vlade i Draže Mihailovića za borbu protiv komunista, a u cilju njihovog uništenja.
2. Da mu izdam odmah novčanu pomoć da bi mogli izdati plate oficirima i podoficirima, kao i da bi mogli kupiti životne namirnice za ishranu vojske.
3. Da odredim jednog oficira za vezu koji će stalno biti u štabu Mihailovića.
4. Da preko Nemaca izdejstvujem legalizaciju Mihailovića i njegovih četnika o tome da ih Nemci ne gone i da se mogu slobodno kretati.
5. Da posle čišćenja, odnosno uništenja komunista u Srbiji moja vlada ukaže potrebnu pomoć Mihailoviću radi smirenja građanskog rata u Bosni i Crnoj Gori.
6. Da posle formiranja vladinih odreda, sa kojim se bilo započelo, donese jedan operativan plan između mene i Draže za čišćenje Srbije od komunista. Ovo su uglavnom odredbe sporazuma između mene i Draže Mihailovića.

Islednik: Da li je ostvaren i u kojoj meri je ovaj sporazum napravljen sa tom delegacijom između vas i Mihailovića?

Nedić: U tom sporazumu o saradnji odmah su ispunjene sledeće tačke: Izdao sam novčanu pomoć, ne sećam se koliko, i delegacija je tu novčanu pomoć odnela sa sobom. Onda sam otišao kod zapovednika Srbije, generala Dankelmana i izneo mu dolazak Mihailovića. Rekao sam mu da Mihailović traži legalizaciju svojih četnika. Odredio sam generalštabnog majora Marka Olujića za vezu između mene i Mihailovića, jer je uhvaćen negde na putu Suvobor.

Islednik: Kako se dalje razvija saradnja između vas i Mihailovića?

Nedić: Obavešten sam da je Draža prihvatio ceo sporazum napravljen između mene i njegove delegacije. Napomenuo sam malopre da sam poslao oficira za vezu Olujića, u štab Draže. Uskoro posle toga, ne znam da li koncem septembra ili početkom oktobra, pozvao me Dankelman i rekao kako je veoma ljut i pokazao mi je sporazum napravljen između Draže i Tita. Dankelman je rekao kako je Draža obmanuo i njega i mene i pitao me kako sam mogao garantovati da je Draža nacionalan da će se boriti protiv komunista, na osnovu čega je legalizovao Mihailovića i njegove četnike, dajući im punu slobodu kretanja. Posle saopštenja Dankelmana o tome da su Tito i Draža napravili sporazum, prekinuo sam svaku vezu sa Dražom. Tek negde 1944. veza između mene i Draže ponovo je postavljena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar