KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Žene

 Žene uvek pobeđuju, a i kada ginu, bogami, ne ginu same

Lepo je meni tata rekao, pre nekih trideset godina, kada sam pred njim razmišljao o odnosu s jednom ženom, inače stvarno finom, za razliku od mene, soma, kako su me s pravom nazivali i tata i mama i ostatak familije.

A rekao je: „Gledaj, koliko ja vidim, imaš dve mogućnosti. Jedna je da ostaneš s njom i, u tom slučaju, računaj da si najebao. Druga je da ne ostaneš s njom i, u tom slučaju, takođe računaj da si najebao. Drugim rečima, some jedan, nemoj mnogo tu da mi razmišljaš, najebao si kako god okreneš."

Tata je govorio iz iskustva, pošto je najebao sa svakom ženom s kojom je imao posla, a najebale su, ne mogu da sporim, i one, koliko god me muški šovinizam terao da razumem i opravdam ćaleta.

Danas i ja mogu da govorim iz iskustva i potvrdim svaku njegovu reč, jerbo sam shvatio da smo mi, muškarci, somovi en generale, tupani jedni u nežnim ženskim rukama, na kojima, ako ne paziš, osiliš se, zaboraviš ko si, ne da umeju da izrastu kandže i oderu te, nego ne možeš ni da zamisliš dok ne probaš.

Aha, kako da ne, pomislim ja, samo vi sanjajte i usput saberite koliko je muških nesrećnih glava palo uz te dve ženske pa ćete možda da shvatite o čemu pričam. Žene uvek pobeđuju, a i kada ginu, bogami, ne ginu same

I, sada, neki misle da nije tako i pozivaju se na istoriju, pogotovo u februaru jer je to mesec u kojem je 1542. godine glavu izgubila Katarina Hauard, peta žena Henrija VIII, ponovivši tako sudbinu svoje rođake Ane Bolen, takođe Henrijeve žene, druge po redu, koju je dželat posetio samo šest godina ranije, a na istom mestu - London tauer.

Znajući to, kažu mi ti poznavaoci istorije i muško-ženskih odnosa da je, eto, nekada bilo tako, uzmeš sekirče i završiš sa aspidom, a još ako si kralj, dakle čovek na položaju, ko ti, bre, šta može, čist si i miran i još nađeš novu ženu, i to veoma brzo.

Aha, kako da ne, pomislim ja, samo vi sanjajte i usput saberite koliko je muških nesrećnih glava palo uz te dve ženske pa ćete možda da shvatite o čemu pričam. Žene uvek pobeđuju, a i kada ginu, bogami, ne ginu same.

Uostalom, da li znate da je 28. jula 1540. godine svoju glavu na panj stavio Tomas Kromvel, najveći savetnik od svih savetnika ikada rođenih, onaj koji je Henrija i Englesku odveo na drugu stranu od papskog katoličanstva, omogućio pravljenje jednog sasvim novog sistema i nove države i, uz sve to, nekoliko puta što ženio, što razvodio vetropirastog Henrija, željnog muške dece ništa više od zgodnih žena.

A baš tog dana, kada je Tomasu otfikarena glava, Henri se oženio Katarinom Hauard. Koja je, kao što sam vam već rekao, bila rođaka Ane Bolen, nesrećnice kojoj je upravo Tomas smrsio konce i odveo je pod sekiru, zajedno s petoricom muških, optuženih da su sa Anom radili one stvari koje je, po zakonu, s njom smeo da čini samo kralj.

Da vam ne pričam da je, uz tu slatku sudbinsku osvetu nad Tomasom Kromvelom, istorija zabeležila i da su bar dve naše, muške glave secnute zbog ljubavnih avantura Katarine Hauard i da je neznan broj jadnih muškinja stradao dok se Henri obračunavao s papstvom da bi se razveo od Katarine Aragonske, prve mu gospođe, dok je pokušavao da ozakoni svoju vezu sa Anom Bolen. Tomas Mor je svakako najčuveniji od njih, istrajni katolik, veran svojim ubeđenjima, što je kasnije od njega napravilo i sveca.

Vrat mu je, šta da vam pričam, i pored svega toga bio previše tanak da bi izdržao Henrijevu sekiru, vešto vođenu umom i rukama master savetnika Tomasa Kromvela, a ja sve nešto mislim i Ane Bolen, koja te mudrace, a pritom i principijelne ljude, nije baš volela.

Dakle, svi vi koji mislite da vam vlast može pomoći sa ženama, ne nadajte se previše. Možda i može u nekom trenutku, ali...

Kako to da vam nežno kažem, sekirica koju dignete na nju spustiće se kad-tad i na vas, a na vašu žalost, uvek će važiti i ono staro pravilo da za jednu žensku glavu padne bar deset muških, tako vam je ovaj svet napravljen, ne može drukčije, a i kada razmislite, ne bi drukčije ni bilo u redu.
Zato što su vam ta stvorenja, tanušna i krhka, uvek u pravu, a i kada nisu, imaju pravo da ne budu ako razumete šta pokušavam da vam objasnim.

Prema tome, nemojte više da vas lažu da je u vreme starih kraljeva i sekirica bilo drukčije, pošto nije, i zapamtite, pre nego što uđete u bilo kakav odnos s bilo kojom ženom, savet mog mudrog ćaleta, za koga je onaj Henri s brojem osam bio malo dete. Šta god da uradite, najebali ste.
Bili mali ili veliki. Svejedno.

Sami ste krivi.