ZAUSTAVITE GUGL, SILAZIM

ZAUSTAVITE GUGL, SILAZIM

Foto: YouTube screenshot


Kako bi izgledao i da li bi Gugl uopšte i postojao kada bi svako, kako mu se hoće, mogao da zahteva da se obriše sadržaj koji mu ne odgovara?

Kao jedan od najposećenijih veb-sajtova na svetu, Gugl broji preko milijardu sadržaja, svakodnevno ga poseti više od četiri milijarde ljudi, zbog čega je postao jedan od najvažnijih kanala informisanja modernog doba. Problema nema dok su sve informacije koje su nam značajne dostupne enormnom brzinom i kada u sekundi možemo saznati sve što nas interesuje, od bioskopske projekcije, preko restorana, do najnovijih vesti, video-klipova, fotografija…

Ali šta se dešava onog trenutka kada pojedincu zasmeta sadržaj iz bilo kog razloga i kako naterati Gugl da isti i obriše?!

Niko ne voli da pročita ništa negativno o sebi, bila to istina ili laž, kako javne ličnosti, tako i obični građani, a granicu koja bi zadovoljila pojedinačne potrebe je jako teško odrediti. Zadatak Gugla i nije da izigrava policajca i proverava sve izvore kako bi znao šta je istina, a šta laž, već pojedinac treba da obrati pažnju s čije veb-lokacije preuzima i prihvata sadržaje. Zamislite samo to more zahteva na koje bi ova gigantska kompanija svakodnevno trebalo da odgovori kada bi svako od nas krenuo u lov na vesti koje mu ne odgovaraju.

Upravo to uradio je pre nekoliko dana neformalni vlasnik Televizije „Hepi” i biznismen Predrag Ranković Peconi.

Kako piše list „Danas”, Peconi je zatražio od Gugla da izbriše linkove koji vode do vesti o njegovom ranjavanju u hotelu „Prag” prošle godine, kao i do vesti o pucnjavi njegovog obezbeđenja na vozilo bivšeg vođe surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta. U tekstu pod nazivom „Peconijeva veš-mašina prošlosti” navodi se da je Televizija „Hepi”, kao pravno lice, podnela zahtev za izbacivanje 73 naslova iz pretrage, od čega je Gugl do sada izbacio 15 tekstova u vezi s pucnjavom u hotelu „Prag” u Beogradu i osam o vatrenom obračunu na autoputu. U kratkom opisu navodi se da je vlasnik ove televizije upravo Predrag Ranković, mada u Agenciji za privredne registre stoji da je to firma „Ideogram”, čiji je vlasnik izvesna Vladana Ćirović. Uprkos zahtevu, vest „Danasa”, koja se takođe nalazi na Peconijevom spisku, i dalje izlazi u pretragama. Postoji li uopšte ovakva mogućnost, kada i koja su zakonska ograničenja?

Grm i zec
Andrej Diligenski, magistar prava i ekspert za internet pravo, kaže za „Ekspres” da ne možemo uticati na protok informacija na Guglu jer je to platforma na koju svakodnevno ulazi mali milion sadržaja sa svih strana.

– Ti sadržaji se ne moraju unositi direktno na sam Gugl, već sve informacije koje se postavljaju na druge stranice kao sto su Fejsbuk, imejl i ostali veb-sajtovi automatski ostaju u Guglovom pretraživaču na samoj platformi. Pravila su ista za sve jer Gugl kao pretraživač koji automatski prikljuplja sve podatke direktno iz same pretrage dobija sve informacije o firmi ili fizičkom licu, kao i IP adresu s koje se podaci uzimaju. Ista je procedura i kad hoćete neki sadržaj da skinete sa Gugla. U tom smislu, potpuno je svejedno da li je u pitanju fizičko ili pravno lice – kaže Diligenski.

Međutim, kako to onda nekome ipak pada na pamet…

Silvana Stanković, portparolka Predraga Rankovića, tvrdi da je vest koja se pojavila u medijima laž i da „Hepi televizija” nije ni slala zahtev Guglu za brisanje pomenutog sadržaja, a potom nam je stigao i pismeni odgovor iz kojeg bukvalno nismo saznali ništa:

– U pitanju je razdvajanje subjekata koji se traže na društvenoj mreži. Čim dobijem sve potrebno, uredno ću se javiti s kompletnim informacijama kako biste imali tačan tekst jer objavljeno je netačno.

Ipak, konačan odgovor od Peconijevih saradnika nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Uprkos tvrdnjama Stankovićeve kako je sve ovo jedna velika neistina, koja uzgred budi rečeno više od deset dana nije demantovana, „Ekspres” je imao uvid u spisak prijavljenih medija, kao i primerak upozorenja kompanije Gugl, koji je poslat spornim medijima, a u kojem se kao podnosilac prijave navodi TV „Hepi”.

„Gugl je dobio obaveštenje u skladu sa odredbama Milenijumskog zakona o zaštiti digitalnih autorskih prava (DMCA) da neki od materijala koji se nalaze na tom sajtu navodno krše tuđa autorska prava. Trenutno uklanjamo navodno nezakonite materijale iz rezultata Gugl pretrage”, navodi se u dopisu Gugla.

Međutim, ono što ostaje potpuno nejasno jeste čija su to autorska prava povređena. Subjekat bilo koje pucnjave ne polaže autorska prava na novinarske tekstove o tom događaju. Ili je, možda, sve ovo samo Peconijev trik za onlajn pranje biografije.

Za razliku od Srbije, gde se i dalje većina stvari završava na poziv, u Evropskoj uniji konstituisano je novo pravilo, takozvano pravilo na zaborav, koje omogućava svim stanovnicima EU da, ukoliko na Guglu naiđu na podatak koji ugrožava njihovu životnu egzisteniciju, zahtevaju da se on obriše. Kada je reč o Peconijevom slučaju, teško da se može reći da mu je životna egzistencija ugrožena, a i Srbija nije jedna od članica Evropske unije pa stoga pravilo na zaborav kod nas ne važi. Uostalom, Srbi ne zaboravljaju, bilo Gugla ili ne. A pojedinci i dalje ne shvataju da Gugl nije jedini pretraživač i da uklanjanje sadržaja s njega neće rešiti problem.

– Istina, polemisalo se o tome da li to pravo treba proširiti i van granica EU i ustanovljeno je kako bi ista pravila trebalo da važe za sve korisnike interneta i van granica EU, ali će u Srbiji taj zakon stupiti na snagu tek 25. maja. Praksa je pokazala da Gugl sve zahteve ozbiljno razmatra i da otprilike polovinu uvaži. A kada govorimo o pravu na zaborav, tu u igru ulaze pravnici, jer oni su ti koji moraju da procene čiji je interes važniji, da li interes javnosti da zna ili interes pojedinca, i to je ono što je problematično jer ne može se reći da li je Gugl u pravu ili nije što je određenu informaciju sakrio ili obrisao – ističe Diligenski.

Advokati koji se bave medijskim pravom, na drugoj strani, napominju da u svakom pojedinačnom slučaju nadležni sud procenjuje da li interes javnosti da bude obaveštena preteže nad interesom pojedinca.

– Skrećemo pažnju da sud u svakom konkretnom slučaju ima taj zadatak i odluku donosi na osnovu slobodne ocene i sudijskog uverenja – napominje advokatica Marija Bradić iz kancelarije „Stojković”.

Ko je kriv?
Kada dođe do bilo kakve uvrede ličnih prava, na primer u onlajn novinama, što je u Peconijevom slučaju predstavljeno kao problem, odgovornost ne preuzima Gugl, već platforma na kojoj se vest nalazi i koja je primaran izvor informacije. Guglu se može poslati zahtev u slučaju da je sadržaj uvredljivog karaktera, po istom principu kao kod Fejsbuka i Jutjuba, prijavom neadekvatnog sadržaja. Fizičko lice klevetu može prijaviti i sudu i uz sudsku presudu može zahtevati da sadržaj bude obrisan, ali ne uz novčanu nadoknadu.

Što ovde nije slučaj jer sud još uvek nije umešan u ceo postupak, a ako do toga dođe, postupak je sledeći:

– Prema pozitivnim propisima Srbije, fizička i pravna lica mogu podneti tužbu nadležnom sudu ukoliko smatraju da im je objavljivanjem određenog sadržaja u mediju povređeno neko pravo i, između ostalog, od suda mogu zahtevati uklanjanje objavljenog sadržaja. Gugl pravi razliku prilikom odlučivanja u zavisnosti od toga o kakvoj se informaciji ili podatku radi. Svako fizičko i pravno lice može zahtevati uklanjanje određenog sadržaja od kompanije Gugl, međutim, čak i ako Gugl izbriše veb-lokaciju, ta stranica će postojati i dalje, a uklanjanje se može zahtevati jedino od rukovodilaca i vlasnika veb-sajta, u ovom slučaju medija. U praksi to izgleda drugačije jer mediji retko izlaze u susret takvom zahtevu bez pravosnažne odluke suda, zbog čega se savetuje pokretanje postupka ukoliko se smatra da su prava povređena – navodi Ljubica Đukanović iz advokatske kancelarije „Stojković”.

I u ovom smislu bilo bi drugačije da smo deo EU jer velike kompanije kao što su Gugl i Fejsbuk imaju svoja predstavništva u svim zemljama EU i podležu njihovim zakonima, tako da u ovom slučaju, ako dođe do povrede ličnih prava, kazna može biti i do milijardu evra. Na veliku žalost Peconija, a na sreću medija, zavisi iz kojeg ugla posmatramo stvari, taj zakon građane Srbije ne dotiče i maltene je nemoguće da bude sproveden.

Dok nije bilo interneta, stvar je bila malo jednostavnija. Ako vam se ne dopadne vest koja je izašla o vama, žalite se glavnom i odgovornom uredniku. Tačno se znalo ko je izvor vesti i odakle je ona potekla. Ali u doba masovnog širenja interneta i dostupnosti svih informacija koje se na njemu nalaze mi zapravo nismo ni svesni mogućnosti te globalne mreže, ne znamo ni gde to što napišemo može da završi. Vest može biti objavljena na jednom, a završiti na nekom potpuno drugom sajtu, koji nema veze sa originalnim, tako da je pojedinac nemoćan i maltene je jako teško, skoro nemoguće sprečiti dalje širenje. Ni Guglov zadatak nije lak, pod budnim okom mora da prati i obrati pažnju kada briše sadržaj, zato što je pravo na slobodu govora i izražavanja jedno od osnovnih ljudskih prava. Na kraju krajeva, njegova suština i jeste i treba da bude da se informacija, bilo pozitivna ili negativna, proširi i stigne do što većeg broja ljudi.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar