DVOGLAVI ORAO OSTAJE BEZ KRILA

Albanci s Kosova su ljuti zbog politike svog rukovodstva, stanjem u društvu, kriminalom, izolacijom... "Vizna liberalizacija će biti suviše opasna, jer će milion nezadovoljnih otići", kaže prof. dr Nedžmedin Spahiu

Kontinuirano smanjivanje broja stanovnika jedan je od gorućih problema s kojim se, za sada bez pomaka na bolje, suočava Srbija. Pouzdanu statistiku je teško voditi, ali i okvirne pretpostavke na koje se pozivaju državni zvaničnici zvuče poražavajuće. Odlazeći u inostranstvo u potrazi za boljim životom Srbiju svake godine napusti više od 30.000 građana.

Mada nama to nije za utehu, ništa bolje stanje nije ni u regionu. Porazniju sliku od Srbije po odlivu stanovništva, posebno talenatovane omladine, ima Bosna i Hercegovina. Situacija u Hrvatskoj, iako se puno očekivalo od boljitka posle ulaska ove države u Evropsku uniju, takođe je onespokojavajuća - čak 72 odsto građana razmišlja o trajnom odlasku iz zemlje. Iz ove države se dnevno iseli 247 osoba, ili drugačije rečeno, od 2009. svake godine Hrvatska izgubi grad veličine Osijeka.

"Svakog sata naša domovina ima deset stanovnika manje. Svakih šest minuta neko se odseli. Ako se to nastavi za pet godina Hrvatsku bi moglo da napusti još 500.000 ljudi. Više niko neće ostati osim starih ljudi, najbogatijih i 'obezbeđenih'. Od Slavonije do Like sela i mesta zjape prazna", navodi se u istraživanju portala 24sata.hr u kojem je učestvovalo 50.000 muškaraca i žena. "Ako se nešto ne promeni Hrvatska bi 2031. godine mogla imati manje od tri miliona stanovnika", kaže demograf Stjepan Šterc. Razlozi za takvo stanje su univerzalni: nepotizam, korupcija, nemar za obične radnike, male plate, nesigurnost radnih mesta...

IZNEVERENA OČEKIVANJA

Možda mnogima može da deluje iznenađujuće, ali ova svojevrsna "epidemija" zahvatila je i južnu srpsku pokrajinu. Ne među Srbima, koji se u malom broju još i vraćaju, nego među kosovskim Albancima. Prošlo je 20 godina od kako su iz pokrajine proterane srpske institucije, 10 godina od proglašenja nezavisnosti, a očekivanja kosovskih Albanaca nisu ispunjena. Izneverio ih je Zapad koji ih i dalje tretira kao pokusni protektorat, ali i pojedine političke vođe koje ujedno predstavljaju političko krilo organizovanog kriminala. Kosovsko društvo ne da nije zrelo, nego počinje da vene. Ogromna nezaposlenost, korupcija i pad moralnih vrednosti navode mnoge Albance da svoju budućnost potraže van granica Kosova i Metohije. Očekuje se da će sledeće godine, ukoliko Evropa usvoji viznu liberalizaciju, Kosovo napusti više stotina hiljada Albanaca.
- Kada se to dogodi mnogo mladih će da ode s Kosova. Svako ko nešto zna da radi ima da ode. Sada se samo o tome priča. Politika i odnosi sa Srbijom više nisu u prvom planu. Šta mene briga za sever Kosova kad ja moram da dolazim u Beograd da se lečim, kada moja deca nemaju nikakvu budućnost, kad su glavne face postali narko-dileri i kriminalci, kad su u policiji i sudovima svi korumpirani... To nije život kad strepiš da ti dete ne postane narkoman ili narko-diler - priča za "Ekspres" Driton M. (51), Albanac iz Peći.

Driton je vlasnik butika, oženjen je i ima dvoje dece. Sa novinarom "Ekspresa" je školski drug iz pećke Gimnazije. Sreli smo se u Beogradu posle 25 godina. Dovezao je majku na lekarsku kontrolu u privatnu kliniku. Za vreme bombardovanja bio je proteran u Crnu Goru, u Ulcinj. Kada se vratio u Peć, krajem juna 1999. godine, zatekao je zapaljenu kuću. Počeo je život iz početka i verovao da će Kosovo, bez Srbije, postati moderno društvo u kome će moći da ostvari sve svoje životne ciljeve.

- Loše živimo, nema posla. U Peći radi samo jedna fabrika - pivara. Narod nema para. Otvoreno je na stotine raznih lokala: marketa, butika, zlatara, kafića, restorana, ali pazari su mali. Dnevnica je pet evra za bilo koji posao. Dobro žive samo oni koji se bave kriminalom ili su na vlasti. Obrazovni sistem je u rasulu, deca idu u školu a ništa ne nauče. Zdravstvo se raspada. Nema ko da nas leči. Veliki broj Albanaca dolazi u Beograd na lečenje. Ovde nas svi dobro prime. Na Kosovu postoji veliki broj stranih privatnih klinika, ali je u njima lečenje preskupo. U državnim bolnicama više nema dobrih lekara - kaže Driton.

On navodi da ima dva brata koji sa porodicama žive u Švajcarskoj od 2003. godine i da nemaju nameru da svoju decu vraćaju na Kosovo. Driton namerava da svoje naslednike pošalje kod braće.

- Svako ko može odlazi s Kosova. Sad je malo problem zbog pasoša i viza. Oni koji imaju para ne žale da daju i po nekoliko hiljada evra za srpski pasoš. Samo da odu. Iz svake naše porodice po neko živi na Zapadu, ima ko da nas tamo dočeka i da nam nađe posao. U Americi ili u Zapadnoj Evropi, ako poštuješ zakon, niko te ne dira. Mnogi naši se i žene sa strankinjama samo da bi dobili papire. Ali i to je mnogo skupo, najmanje 10.000 evra i s tom ženom moraš da živiš dve godine. Norvežanke traže i po 20.000 evra da bi se venčale sa Albancem. Ali i to je bolje nego da sediš bez posla na Kosovu. Šta će meni nezavisno Kosovo kad ja tu ne mogu da živim. Mnogo smo očekivali od novih vlasti, ali ništa nismo dobili. Osećamo se prevarenima - objašnjava školski drug.

LAŽIRANI SPISKOVI

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini dr Nedžmedin Spahiu kaže za "Ekspres" da se većina stanovnika Kosova nalazi u depresiji jer su nezadovoljni političkim vođstvom, funkcionisanjem društva, izolacijom zbog viznog režima...

- Pale su moralne vrednosti u društvu, bila su velika iščekivanja, a ispunjenja su veoma mala. Ako se do proleća sledeće godine, kada se očekuje stupanje na snagu vizne liberalizacije, mnoge stvari ne promene, pre svega da se stvori osnova za bolji život, onda će vizna liberalizacija biti suviše opasna po Kosovo jer će više od milion ljudi da napusti Kosovo - tvrdi profesor Spahiu.

On kaže da velika nezaposlenost nije jedini razlog zbog kojih Kosovari žele da odu.

- I ljudi koji su u dobrom ekonomskom stanju su veoma nezadovoljni jer su, naglašavam, moralne vrednosti pale na veoma nizak nivo, a visok stepen korupcije je prisutan u svim institucijama. Ne postoji neophodan entuzijazam u društvu da se ljudi nadaju kako će biti bolje. To su razlozi za depresiju koja postoji na Kosovu. Takođe, i izolacija koja postoji na Kosovu daje dodatnu težinu toj depersiji - ističe Spahiu.

Poslanica Evropskog parlamenta i član Delegacije EP za odnose sa Kosovom Tanja Fajon, izjavila je da će Kosovo najkasnije do maja sledeće godine dobiti viznu liberalizaciju. Albanci to čekaju već skoro 20 godina. Oni su Zapad počeli da "osvajaju" sedamdesetih godina prošlog veka kada su sa pasošem SFRJ mogli da biraju u kojoj će državi da dobiju posao. Danas u Nemačkoj živi i radi 250.000 Albanaca, u Švajcarskoj - 200.000, SAD 114.000, u Holandiji više od 100.000 kosovskih Albanaca...

- Albanci koji su napustili Kosovo za vreme Miloševića dolaze svake godine. Ini i dalje investiraju na Kosovu. Međutim, oni koji su otišli posle rata nemaju nameru da se vrate. Oni pokušavaju da se integrišu u društvo gde su otišli i jednostavno ne žele da imaju nikakvu vezu sa Kosovom. Mnogo ljudi je posle 1999. napustilo Kosovo. Samo one godine kada je Isa Mustafa izabran za premijera Kosovo je napustilo više od 100.000 ljudi. O odlasku Albanaca sa Kosova niko ne vodi računa - kaže prof Spahiu.

Verodostojni popis stanovništva na KiM nikada nije održan. Dokazano je da su na popisima iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka Albanci upisivali i žive i mrtve samo da bi povećali svoju brojnost. Popis iz 1991. koji je organizovala Vlada Srbije - Albanci su bojkotovali. Na popisu koji su 2011. organizovale privremene institucije upisano je čak 1.616.869 Albanaca. U međuvremenu, više od 300.000 ih je napustilo Kosovo. Albanci kažu da u Prištini živi 500-600 hiljada stanovnika, a na poslednjim izborima izašlo je manje od 90.000 Prištinaca. Vlast tvrdi da je na Kosovu samo četri odsto Srba, a srpske političke partije su na poslednjim izborima osvojile oko osam odsto glasova izašlih birača. To je svakako još jedna potvrda manipulacije sa brojem stanovnika.

U birački spisak Kosova i Metohije upisano je čak 1.872.950 birača! Na poslednjim izborima 2017, prema zvaničnim podacima, izašlo je 41,4 odsto birača, odnosno 745.000 građana. Od tog broja više od 155.000 je po prvi put moglo da glasa! Dr Milan Ivanović, direktor KBC u Kosovskoj Mitrovici, tvrdi da je birački spisak falsifikovan i da je na poslednjim izborima na glasanje izašlo najmanje 70 odsto punoletnih Albanaca koji žive na Kosovu, što govori da trenutno na Kosovu i Metohiji živi najviše 1,2 miliona Albanaca.

- Ne može u biračkom spisku da bude više ljudi nego što ih je bilo na popisu stanovništva, čiji su rezultati takođe sumnjivi. Albanci masovno beže u inostranstvo. Njihove kuće su prazne, noću neosvetljene. Natalitet im je u drastičnom padu. Ako se ovi trendovi nastave, za 50 godina na KiM će se skoro izjednačiti broj Albanaca i ostalih nacionalnih zajednica. Beograd mora značajnije da podrži povratak, opstanak i ostanak Srba na Kosmetu. Najveći natalitet među srpskom populacijom je upravo kod Srba na Kosovu. Svaka mlada žena se odlučuje da rodi troje, četvoro dece. Tim porodicama treba pomoći da podignu i školuju decu, da ostanu na Kosovu i Metohiji - kaže dr Ivanović.

Prosečna albanska porodica danas ima manje od dvoje dece. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, 2017. godine na Kosovu je rođeno 23.402 beba, što je za 10.000 manje nego pre deset godina. Danas prosečna albanska porodica ima 1,9 dece, a sve je više Albanki starosti do 30 godina koje se nisu ni udavale, ni rađale. U 2016. godini razvedeno je 1.110 brakova, od čega 96,3 odsto se odnosi na albansku populaciju.

Profesor Spahiu kaže da je u osnovnim školama prepolovljen broj đaka.

- Natalitet opada i to se oseća. To je vidljivo jer kad posetite neku osnovnu školu vidite da je broj učenika osmog razreda dvostruko veći nego onih u prvom razredu, a to je uvek na Kosovu, sve do rata, bilo obrnuto. Uvek je broj odeljenja u prvom razredu bio veći nego u osmom. Sad je piramida obrnuta. Recimo, u jednoj osnovnoj školi gde u osmom razredu ima 100 učenika, u prvom razredu ih ima 50. Od moje generacije pa nadalje ne znam nikog ko ima više od dvoje dece. Ima ih puno koji imaju samo jedno ili nijedno dete. Razlog je, da kažem, civilizacijski. Ljudi se ugledaju na Zapad i kad se jedno društvo transformiše, onda uvek prvo uzima one loše stvari od društva u koje se ugleda, pa tek onda dobre stvari. Sad, ako je pad nataliteta loša strana Zapada, to je prvo što smo mi uzeli od njih - ocenjuje Spahiu.

OD "PROCVATA" DO SUNOVRATA

Porodica školskog druga s početka teksta Dritona M. živi u Peći 200 godina. Oni su ugledna gradska porodica i uvek su imali korektne komšijske i prijateljske odnose sa Srbima.
- Sećaš se da smo u Gimnaziji zajedno išli na žurke, slušali muziku, igrali fudbal ili košarku, da smo zajedno išli na matursku ekskurziju u Dubrovnik, da smo zajedno proslavili matursko veče u hotelu "Metohija" i da smo zajedno otišli u vojsku...  Nikada nije bilo problema. Negovali smo gradsku, urbanu kulturu. Danas su sve gradove na Kosovu zaposeli naši seljaci i mi s njima nemamo ništa zajedničko. Oni su bili u "OVK" i ponašaju se kao narodni heroji. Rade šta hoće, niko im ništa ne može. Mi iz grada, kad vidimo te naše seljake, zažalimo za Srbima - iskren je Driton.

Profesor Spahiu ipak smatra da je najveći problem kosovskog društva korupcija. Pravosudni sistem ne funkcioniše. I najnoviji izveštaj stručne komisije EU u kojoj su bili Mauricio Varaneze, Teo Bil i Kamelija Bogdan, ukazao je na nedostatak profesionalizma tužilaca i sudija i nedostatak nezavisnosti tog sistema u celini.

- Korupcija je uzela velikog maha u svim državnim institucijama, pravosuđu, policiji... Kosovsko društvo je do završetka rata bilo nevino u tom pogledu. Sistem koji je razvio Ibrahim Rugova je bio podignut na moralnom principu, korupcija tada nije ni postojala. Kada je Kosovo postalo nezavisno mislili smo da će sve procvetati, ali su počele da se dešavaju stvari zbog kojih su ljudi ogorčeni. Sve do 1999. za sve što se desilo na Kosovu ljudi su krivili državu Srbiju. A onda, posle rata, kad su godine promakle, ljudi su bili sve nezadovoljniji jer nije bilo tu države Srbije da je krive. Morali su kriviti sami sebe, odnosno svoje društvo i tako je stvorena ta velika depresija - zaključuje prof Spahiu.

Ako je suditi po izjavama Dritona M. i profesora Spahiu, i nimalo ružičastoj kosovskoj statistici i svakodnevnici, ostanak albanske populacije na Kosovu je neizvestan. Masovni odlasci koji su se dogodili 2014. i 2015, kada je po tvrdnjama poslanika "Samoopredeljenja" Iljira Dede Kosovo napustilo 230.000 ljudi, po svemu sudeći će imati i reprizu sledeće godine kada se usvoji vizna liberalizacija, ali u mnogo većem obimu nego što je to dosad bilo.

Zapad nas je naučio da krademo

"Od tekovina zapadne civilizacije na albansku naciju je najviše uticala korupcija. Postali smo korupcionaško društvo. Posle rata na Kosovu je došlo puno finansijske pomoći sa Zapada. Mnogo od te pomoći, oni koji su trebali da to prenesu ovde na Kosovo, to su ukrali od svoje države, svoje vlade. Mi smo korupciju naučili od stranaca, međunarodnih činilaca koji su zapravo krali od svojih vlada jer od nas nisu imali šta da pokradu. Na primer, ako je američka vlada poklonila 100 dolara Kosovu, onda su možda 80 ili 90 dolara od toga pokrali oni koji izvršili tu pomoć. I to u partnerstvu s našim lokalcima. Tako su naši ljudi naučili da kradu, da nameštaju tendere i sve ostalo", kaže prof. dr Nedžmedin Spahiu.

Ne pomaže ni "Majka Tereza"

Prema podacima Udruženja "Majka Tereza" koje deluje na Kosovu, svaki peti stanovnik Kosova živi u ekstremnom siromaštvu sa 0,9 evra na dan, dok svaki treći živi u siromaštvu sa 1,4 evra dnevno. Više od 60 odsto radno sposobnog stanovništva ne može da nađe posao. Istovremeno, poslanici u kosovskom parlamentu mesečno primaju po 2.000 evra. Prosečna plata za 80.000 zaposlenih u državnim službama iznosi oko 450 evra, dok za privatni sektor ne postoje, podaci ali se procenjuje da prosečna plata ne prelazi 250 evra.

Srpski pasoš najmanje 5.000 evra

Obavezna stavka kosovskim Albancima za dobijanje srpskog pasoša je prijava prebivališta, ali i "veza" u lokalnoj stanici policije. Zvaničnih podataka o broju pasoša izdatih kosovskim Albancima nema, ali bezbednosne službe procenjuju da se radi o čak 50.000 dokumenata, od kojih je manje od jedan odsto izdat regularno.
- Regularno, srpske pasoše su dobili samo kosovski Albanci koji su zaista kupili nekretninu u Srbiji, ili su ovde otvorili firme. Ostali su fiktivno prijavljeni na adrese gde ne žive, ali im je to jedini način da dobiju naš pasoš. "Cena" za dobijanje prebivališta se kreće od 200 do 500 evra, a pasoša i preko 5.000 evra - kaže za "Ekspres" izvor bezbednosnih struktura Srbije.

On objašnjava da se za 200 do 500 evra dobije "potvrda" da prijavljeni zaista živi na datoj adresi.

"Provera prijave prebivališta podrazumeva nekoliko terenskih provera u različitim terminima i trebalo bi da bude nenajvaljena. Za nekoliko stotina evra kosovski Albanci od lokalnih policajaca dobijaju potvrdu da zaista tu žive. U tome je suština, pasoša nema bez prijavljene adrese i terenske provere. Bilo je slučajeva i da su kosovski Albanci menjali identitet, dobijali novo ime i prezime, ali je cena za takav pasoš i do 10.000 evra, uz obaveznu "asistenciju" lokalne policije", objašnjava naš sagovornik.
T.M.S.