PRVI PUT ZA MEDIJE, IVA MARKOVIĆ, ŽENA BIVŠEG ŠEFA DB: Moj muž Rade je osuđen na 40 godina jer nije hteo da optuži Slobu

Rade je osuđen po političkom nalogu, dokazaću to u Ujedinjenim nacijama. Zoran Mijatović, Goran Petrović i Dušan Mihajlović izveli su ga iz CZ-a 31.maja 2001. i nudili mu da bira zemlju u koju hoće da ode sa porodicom, novi identitet, materijalnu sigurnost, sve, samo da optuži Miloševića. Nije pristao.

Iva Marković, supruga bivšeg šefa DB-a Radeta Markovića, koji već 15 godina izdržava maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina na koju je osuđen zbog organizovanja ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića i ubistva četvorice njegovih saradnika na Ibarskoj magistrali, prvi put od kada je njen muž uhapšen govori za medije.

U ekskluzivnoj ispovesti za Ekspres.net ona govori o tome kako je Rade Marković postavljen za prvog čoveka Miloševićeve tajne službe i u kakvim odnosima je bio sa porodicom Milošević, ali i sa Arkanom i Legijom. Ona otkriva zašto je posle petog oktobra Koštunica insistirao da Rade ostane na čelu DB-a i šta su Zoran Mijatović, Dušan Mihajlović i Goran Petrović tražili od njenog muža da ne bi bio osuđen za zločine koji mu se stavljaju na teret.

Na početnu konstataciju da je njen suprug bio "strah i trepet devedesetih i blizak Miloševićev saradnik" reaguje burno...

-Tvrdnja da je moj suprug bio "strah i trepet devedesetih" netačna je potpuno. Te "devedesete" su najgori period koji smo preživeli. A Rade je bio načelnik DB-a samo dve godine, znači jednu petinu te decenije. Pre toga uopšte nije bio u Državnoj nego u Javnoj bezbednosti MUP-a i to saveznog. Podsetiću Vas da upravo u periodu nakon njegovog hapšenja kreću serije ubistava, od radnika DB-a Momira Gavrilovića, koji je ubijen kada je krenuo na sastanak sa Koštunicom, preko novinara Pantića iz Jagodine, generala policije Boška Buhe, pa sve do premijera Đinđića. Radetovo vreme na čelu DB-a obeležava rastući ekstremizam na Kosovu, bombardovanje NATO i vraćanje službe DB u funkciju kakva je bila pre razaranja. Nije bilo, dakle, mnogo prostora da on vedri i oblači kako su to kasnije neki predstavili da bi našli krivca i opravdanje za mnoge situacije. Ništa od toga nije tačno, kao što nije istina ni da nam je Slobodan Milošević bio kum - kaže Iva Marković.

Jedini susret sa Slobom

Za bivšeg predsednika Slobodana Miloševića kaže da nisu imali čak ni zajedničke prijatelje, a da ga je videla samo jednom.

Iva Marković sa suprugom na prijemu kod Miloševića u Predsedništvu SRJ 1998. god, FOTO: Tanjug

Nismo bili bliski sa Miloševićima, videla sam ih samo jednom. Glupost je da je Mira izabrala Radeta za šefa DB, pa on je hapsio njene JUL-ovce

-Jednom sam, po naredbi Vlajka Stojiljkovića da svi generali dođu sa suprugama, morala doći na prijem u Predsedništvo i tada sam se rukovala sa njima. To je ujedno i jedini snimak koji postoji i koji se kasnije stalno vrteo u medijima i korišćen je kao dokaz naše "bliskosti". Sećam se da sam se i tada bunila što moram da idem jer smo se upravo vraćali sa mora i nisam imala vremena ni da se istuširam nego sam onako lepljiva i prljava od puta samo obukla neki sivi kostim i belu košulju i otišla na taj prijem. Eto toliko o kumstvu, prijateljstvu i bliskosti o kojoj se svih ovih godina priča. Isto je i sa pričom da je Mira Marković "izabrala" Radeta za šefa DB-a. To je smešno. Rade nikada nije bio ni član ni simpatizer JUL-a, štaviše, kada je radio na poslovima suzbijanja kriminaliteta inicirao je hapšenja nekih funkcionera JUL-a. Marko Nicović je bio član JUL-a, čak je i neki bezbednosni program stranke pisao, ali to se ne pominje. Potrebno je da se Rade etiketira kao blizak Miri i Miloševiću.

Iva Marković kaže da ona ne zna da li postoji i šta je pozadina postavljenja njenog supruga na čelo DB-a posle smene Jovice Stanišića, i ko je i zbog čega odlučio da baš on dođe na tu funkciju.

Zadatak je zadatak

-Jedna verzija je da je postavljen na predlog Vlajka Stojiljkovića i Nikole Ćurčića, kao čovek koji nije učestvovao u ratnim dešavanjima i nije bio povezan ni sa kriminalom ni sa političarima. Trebao im je navodno neko ko nije bio iz tog ratno - kriminalnog miljea, da bi se pokazalo kako Srbija pravi otklon prema prošlosti, pre svega mislim na ratove u Bosni i Hrvatskoj. Sam Rade je to prihvatio kao zadatak koji nije mogao da odbije zbog situacije u kojoj se tada nalazila zemlja, a to je period neposredno pred bombardovanje.

Rade i Iva Marković u prvim godinama braka, FOTO: Privatna arhiva

Dolaskom njenog supruga na čelo DB-a njen život se, kaže, nije mnogo promenio, osim što ga je manje viđala jer je mnogo više radio i bio odsutan.

-Tada to ništa posebno nije značilo. Bila sam kao i svaka druga žena koja je nastavila da radi svoj posao. Problemi i izlazak iz anonimnosti počeli su njegovim hapšenjem. Od tog perioda postajem "supruga Radeta Markovića", a u vreme kada je bio šef DB-a živeli smo relativno normalno, samo su okolnosti ponekad bile nenormalne. Obezbeđenje je bilo pred kućom, sin i ja ga nismo imali, niko nas nije pratio na posao niti u školu - objašnjava Markovićeva supruga koja ističe da je sa suprugom sa kojim je u braku "više od pola života" jako bliska, ali da Rade nikada nije pričao o poslu.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, MILORAD ULEMEK LEGIJA: Niko u državi nema muda da obnovi suđenje
INTERVJU, LEGIJA 2.DEO: Čeda je od 2.000-te bio umešan u sve, političke prevare, kriminalne radnje…

-Moj suprug je još 1972. godine ,kada smo se venčali, bio policajac. Radio je na poslovima opšteg kriminaliteta, postepeno napredujući od inspektora do načelnika, ali se kod nas u kući nikada nije pričalo o tom poslu. Poneka anegdota, nagrada, plaketa, orden ili novčana nagrada zbog nekog uspeha, bila je je jedini trag posla kojim se bavio - kazuje Iva.

Ona ističe da je "zloglasni Miloševićev šef DB-a" kakvim su ga mediji predstavljali, uvek bio požrtvovan sin i suprug i još bolji otac.

Iva u Rade kao mladi bračni par na zimovanju                                 FOTO: Privatna arhiva

Majka mu je umrla od tuge dok je boravio u CZ-u, srce joj nije izdržalo nepravdu. Otac nekoliko meseci posle nje.

-O Radetu kao suprugu govori činjenica da smo već 44 godine u braku. Jedino što bi mu kao supruga mogla zameriti za sve ove godine je prevelika odanost otadžbini i poslu. Kao otac, pokušavao je ono malo slobodnog vremena da posveti sinu, razvijajući kod njega ljubav prema letenju i sportu. Nažalost, od njegove trinaeste godine otac našeg sina jedinca je na "službenom putu". I Rade je jedinac i bio je brižan sin, što govori i činjenica da smo celog života živeli sa njegovim roditeljima. Majka mu je umrla od tuge za vreme njegovog boravka u CZ-u, srce joj nije izdržalo nepravdu. Otac nekoliko meseci posle nje. Eto, takvi su bili naši porodični odnosi, pa vi procenite da li neko ko je imao takvu zdravu porodicu može da bude monstrum.

Bombardovanje, 5.oktobar, hapšenje

- Za vreme bombardovanja ostali smo u Beogradu, u svom stanu. Išli smo u sklonište kada i svi ostal. Strepeli smo za Radeta jer su njihovi objekti bili prioritetne mete. Na početku je retko, a posle nikako dolazio kući. Nakon bombardovanja njihove zgrade nisam više uspevala ni da ga telefonski čujem, jer pozivi na mobilni telefon bili su krajnje restriktivni, ali Bogu hvala preživeli smo i to - seća se bombardovanja.

Međutim, njen i život njene porodice ubrzo se promenio.

Nije bilo nikakve nagodbe sa Koštunicom, on je tražio da Rade ostane na čelu resora da bi sprečio haos. Nagovarala sam ga da bežimo iz zemlje posle 5.oktobra, mogli su da nas izvuku Kinezi i Rusi, ali on nije hteo, stalno je ponavljao da je sve radio po zakonu i da se ne plaši

- Ubrzo je, kao što znate i sami, došao 5. oktobar 2000. godine. Kada je pao Milošević, Rade je sledećeg dana ponudio ostavku tadašnjem predsedniku Koštunici ali je ovaj nije prihvatio. Rade je nastavio da radi isto kao i pre, ali određene strukture koje su želele vlast i neke koje su želele biti deo nove priče, počele su sa "igrama" - priča Markovićeva supruga.

Ona kaže da njen muž nije pravio nikakav dil sa tadašnjim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom.  

-Nije bilo nikakve nagodbe, ništa mu Koštunica nije obećao, niti je Rade bilo šta tražio, a najmanje da ga aboliraju bilo čega, jer je smatrao da nije uradio ništa mimo pravila službe i zakona - kaže ona i navodi da je jedini razlog zbog kojeg je Koštunica ostavio Radeta na čelu službe bio taj da bi se izbegao haos u državi.

-Dobro znamo svi šta se dešavalo tih dana i meseci. I ko je bio na balkonu Skupštine pored Zorana Đinđića i ko je izneo oružje iz policijske stanice u Majke Jevrosime. Mene taj mulj nije zanimao i nisam znala ko je ko, ali sam kasnije saznala da su to bili pripadnici surčinskog klana, a ne zemunskog, i da su ima data poprilična ovlašćenja da prave haos samo da bi Milošević pao. Koštunica je bio svestan da bi taj haos mogao da se prelije i na državu bezbednost kada su počela da se iznose dokumenta i dosijei iz službe i zbog toga je insistirao da Rade ostane jer je bio profesionalac i znao je kako služba funkcioniše - objašnjava Iva Marković.

Ona tvrdi da Rade i po formiranju nove vlade nije smenjen.

-On je, kao što je i najavio Koštunici, kada se formirala nova Vlada, podneo ostavku u pisanoj formi, dana 25.januara 2001. Međutim, kroz razna tumačenja i izjave pojedinaca to je prikazano kao smena, mada postoji dokument koji to demantuje. Posle toga, bio je manje od mesec dana na "raspolaganju" i tada je nakon dugo vremena opet bio kod kuće. Svi smo bili srećni zbog toga - priča Markovićeva.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, BOŽO PRELEVIĆ: Đinđić je ubijen jer se zamerio gazdama ljudi iz njegovog okruženja!
INTERVJU, ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Legija je krpa, celi život je prodavao ljude

Ona kaže da je u tom periodu bila zabrinuta za svog supruga.

-Osećala sam veliku ostrašćenost i razgovarala sam sa Radetom o tome. Predlagala sam mu da, ako ima išta što može da ga tereti, da se porodično sklonimo iz zemlje. Obzirom da moja porodica živi u inostranstvu, nagovarala sam ga da odemo kod njih. Rade je to odbio uz obrazloženje da nema čega da se plaši, da je radio svoj posao onako kako to zakon nalaže. Da je hteo da ode bilo gde, mogao je to da uradi 5.oktobra ili odmah posle toga. Imao je na raspolaganju i avion i helikopter, a on je pilot, sam je mogao da upravlja letilicama. Takođe je bio u odličnim odnosima sa šefovima kineske i ruske službe, da je mislio da ima razloga da beži - tražio bi od njih pomoć i sklonili bi i njega i nas odavde. On to nije hteo. I posle kada je bio uhapšen smatrao je da će da dokaže nevinost, verovao je da je zakon iznad svega i iznad svih.

Iznuđena mu je izjava o ubistvima

Ističe da joj posebno teško pada sećanje na akciju Sablja, posle ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.

- Mnogo se kalkuliše i danas sa njegovom izjavom datom za vreme Sablje. On je tada izjavio da mu je Milošević rekao da je naredio Legiji da likvidira Ivana Stambolića i Vuka Draškovića i njega zadužio da obezbedi dokumenta i službene legitimacije za ove koji su trebali da odu u Budvu i izvrše atentat na Vuka. Rade je tada to morao da kaže. Tačno se sećam dana, tog 11.aprila 2003.godine i ja sam bila pozvana u UBPOK. Videla sam ga i on mi je tada samo kratko rekao: "Kupujem vreme". Isprva nisam razumela, ali kasnije sam shvatila o čemu se radi. Bilo je to period kada su bila suspendovana ljudska prava, kada niste imali prava na advokata, a porodice nisu danima znale šta se dešava sa onima koji su uhapšeni. Tada su zatvorenici, pa i Rade, izvođeni iz zatvora sa crnim kesama za đubre na glavi, maltretirani su, svašta su ima radili ne bi li iznudili od njih priznanja koja njima odgovaraju. Rade je znao da bilo koja druga izjava od one koju oni očekuju, a to je da optuži Miloševića, može da ga košta glave, kao i da nama nešto naude, što su mu otvoreno i rekli. On je želeo da kasnije u sudskom postupku dokaze ništavnost te izjave. Znao je da zakon ne predviđa mogućnost davanja neke izjave u zamenu za bilo šta, pa i status svedoka. Izjava je najpre izdvojena iz spisa predmeta, jer je Rade na suđenju objasnio u kojim okolnostima je data pa ju je sudija Albijanić tada izdvojio iz spisa predmeta, ali je posle vraćena. Podneli smo krivičnu prijavu protiv tužioca Prijića, ali gle čuda, zastareo je postupak!

Iva Marković kaže da su na njenog muža sve vreme i u istrazi i u toku suđenja vršeni strahoviti pritisci da kaže da je po nalogu Miloševića ili njegove žene učestvovao u političkim ubistvima.

Zoran Mijatović, Goran Petrović i Dušan Mihajlović izveli su ga iz CZ-a i odveli na razgovor 31.maja 2001. Tada su mu nudili da izabere zemlju u koju hoće da ode sa porodicom, da dobije novi identitet, materijalnu sigurnost, sve, samo da optuži Miloševića. Nije pristao.

- Rade je uvek bio spreman da kaže svoja saznanja, ali to se nije uklapalo u njihovu "istinu". Tako je bilo i sa svedočenjem u Hagu. Nudili su mu slobodu u zamenu za to da svedoči protiv Miloševića pred Haškim tribunalom... Nije pristao. Pa, Zoran Mijatović, Goran Petrović i Dušan Mihajlović izveli su ga iz CZ-a i odveli na razgovor 31.maja 2001. godine. Tada su mu nudili da izabere zemlju u koju hoće da ode sa porodicom, da dobije novi identitet, materijalnu sigurnost, sve, samo da optuži Miloševića. Nije pristao.

Ona kaže kako se njen suprug nije tada vodio emocijama prema Miloševiću već, kao pravi policajac, isključivo dokazima.

-Nikoga, pa ni Miloševića, on ne bi izdao, niti optužio bez dokaza. On je iznad svega bio policajac, tako je funkcionisao. Sećam se da je još bio u opštem kriminalitetu kada su bili studentski protesti 1996-97. Mnogi od učesnika, pa i lidera protesta, svraćali su tamo gde sam radila da se ugreju, osuše odeću ili odmore. Posle toga ja odem kući pa mu pričam: "Zamisli, Rade, šta sam danas čula, to i to, za tog i tog. On samo kaže: "Jel možeš ti to da dokažeš?" Pa, ne, ali čula sam, svi pričaju". Na to bi samo odmahnuo rukom kao da nije ni čuo. Eto, takav je bio kada je služba u pitanju. Na žalost, posle petog oktobra u službu su vraćeni oni koji su ili bili penzionisani po kazni ili otpušteni. To je najveća greška, jer takve ljudi su razmišljali samo kako da se svete. A takvih je tih dana bilo koliko hoćete - kazuje supruga Radeta Markovića.

Ubistvo Stambolića, atentat na Ibarskoj, slučaj "Ćuruvija"

Markovićeva supruga kaže za naš portal da su mu pojedine njegove kolege napakovale ubistva i zločine koje nije učinio i omogućile da po političkoj direktivi bude osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina, iako je u tom trenutku za ta dela zakonom propisana kazna od 15 godina.

-Presudu sam doživela kao veliku nepravdu. Nakon tri oslobađajuće presude za pokušaj atentata na Vuka Draškovića i ubistvo četvorice članova SPO-a na Ibarskoj magistrali, Rade je na istom činjeničnom stanju proglašen krivim i pri tome izrečena je kazna koja zakonski nije smela biti donesena. Došla sam u posed nekoliko presuda u kojima Veće u kojem je i sudija Dragomir Milojević, za isto krivično delo donosi presudu na 15 godina. Evo, presuda br.KZ III 7/01 iz koje ću citirati obrazloženje Veća: "Iz navedenog proizlazi da je danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama KZ SRJ iz sistema krivičnih sankcija brisana smrtna kazna...A Krivični zakon RS do 9.3.2002 godine za konkretno krivično delo ne propisuje kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, pa je očito da se optuženom može izreći samo kazna zatvora u trajanju od 15 godina". Jasno, optuženi je samo po presudi ubica i ne zove se Radomir Marković. Naknadna tumačenja da je 40 godina blaže od smrtne kazne stoje, ali nisu važeća i za ovaj slučaj.

Markovićeva supruga tvrdi da je suđenje bilo puno nelogičnosti.

- Izjave svedoka bile su nelogične, neki svedoci su više puta menjali izjave, za mnogo stvari nije bilo ni jednog dokaza, i nakon tri oslobađajuće presude on je na kraju maksimalno osuđen. Jedan od svedoka je negde na početku procesa svedočio kao zaštićeni svedok, imao je kapuljaču i nismo znali njegov identitet jer je naveo da "strahuje za ženu i decu". Kasnije je u toku suđenja taj isti svedok otkrio svoj identitet i ispostavilo se da uopšte nema porodicu.

- U tom istom procesu za Ibarsku magistralu advokat Rajko Danilović podneo je krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića zbog toga što je, kako je tvrdio, "Đinđić prikrivao ulogu Milorada Ulemeka Legije u tom ubistvu". Kasnije je taj isti Danilović bio advokat porodice Đinđić kada je premijer ubijen. Svašta se tu dešavalo - konstatuje Iva Marković.

Vuk i Dana Drašković medijski su vršili pritisak na sud i otvoreno su pretili da će srušiti Vladu ako Rade Marković ne bude dobio 40 godina

Ona ističe da je tada SPO bio onaj tas na vagi i ako bi oni izašli, pala bi Vlada.

-Vuk i Dana Drašković medijski su vršili pritisak na sud i otvoreno su pretili da će srušiti Vladu ako Rade Marković ne bude dobio 40 godina zatvora. I nama kao porodici su pretili. Bilo je strašno u tom periodu. Nešto sam prijavljivala, nešto nisam. Meni su non-stop stizale pretnje, uglavnom anonimne ili od nekih ljudi koje nisam poznavala. Jednom su me presreli na Košutnjaku kod česme i preprečili mi put velikim crnim autom. Bilo ih je trojica, svi u crnom, kratko ošišani, namrgođeni. Izvukli su me iz mog auta i skoro pola sata me maltretirali. Vređali su me, pretili, govorili da će mi ubiti dete...Sećam se da sam na kraju molila ili da me ubiju ili da me puste da idem. Ne znam kako su me ostavili na kraju. Mislila sam da ću da završim negde tu u šumi i da će moj sin koji je sa trinaest godina ostao bez oca, ostati i bez mene - priseća se nemilog događaja.

Zašto ne veruju očevicima, Branki Prpi i Veruoviću?

Iva Marković kaže da joj je ljudski žao svih koji su nastradali i njihovih porodica, ali da je mnogo važnije za porodice ubijenih da se otkrije istina, da se znaju pravi počinioci, nego da ubistva dobiju političku konotaciju i da se optuži bilo ko - samo da bi neko bio kriv.

-Jako je tužno, ali i strašno u isto vreme što svi hoće da budu žrtve političkog progona, a porodicu ne zanima šta je istina i ko je kriv. Recimo, u slučaju Stambolić nedostaje oko 50 kostiju sa leša koji je iskopan u Košutnjaku. Porodicu ne zanima da saznaju gde su te kosti. Meni bi bilo važnije da znam istinu, ma kakva ona bila - ističe.

O suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije kaže da je u jednom delu jako liči suđenju za ubistvo premijera Đinđića.

-Interesantno je da niko u oba slučaja ne veruje očevicima. U procesu za Ćuruviju ne veruju Branki Prpi, koja je bila sa njim u trenutku kada je ubijen i koja je dala opis jednog od napadača, a u slučaju za ubistvo Đinđića ne veruju Veruloviću koji je i sam zamalo nastradao. U procesu za Ćuruviju imate oko 50 svedoka koje je tužilaštvo predložilo i koji su saslušani do sada. Nijedan od tih svedoka nema direktna saznanja, sve se zasniva na: "čuo" i "pročitao", i obično svaki svedok počinje iskaz sa navodima iz medija - objašnjava Markovićeva supruga, koja, kako kaže, do sada nije propustila ni jedno suđenje.

-Pratim svako ročište. Rade je samo deset dana posle operacije karcinoma na glavi došao da svedoči na suđenju za Ćuruviju. On je siguran da ćemo da dokažemo da on sa tim ubistvom nema veze, kao što i nema. Sada kažu da je Legija dao izjavu u kojoj optužuje Radeta kao organizatora i Ratka Romića, Milana Radonjića i Mikija Kuraka za to ubistvo, međutim, on još uvek nije saslušan. Nismo čuli u sudnici šta on ima da kaže i šta je rekao. Sve što imamo je interpretacija njegove izjave u medijima koju je plasirao Veran Matić.

Ona kaže da je Matić kao predsednik komisije za istraživanja ubistva novinara vršio pritisak na sud preko medija, ali i na Radeta i porodicu ne bi li ga slomili da prizna nešto što nije uradio ili da optuži nekoga za to.

Veran Matić je odbio da svedoči u slučaju "Ćuruvija". Nekoliko tužilaštava je sklopilo dil sa njim da se pare od oportuniteta uplaćuju u njegovu Fondaciju, a ko zna koliko dobija od stranaca pod izgovorom da se bori za prava novinara. To je sramota...

-Veran Matić je odbio da svedoči u slučaju Ćuruvija. Na početku suđenja sedeo je u publici kao predsednik te Komisije, a sudija ga je pitao da li želi da svedoči ili da bude prisutan kao predsednik Komisije. On nije hteo da svedoči, ali je zato posle svakog suđenja plasirao u medijima ono što njemu odgovara. Kako vreme prolazi, sve sam sigurnija da je njegov motiv lična korist. On se na taj način reklamira, sakuplja poene i pare za svoj navodno humanitarni Fond. Pa, nekoliko tužilaštava je sklopilo dil sa njim da se pare od oportuniteta uplaćuju u njegovu Fondaciju, a ko zna koliko dobija od stranaca pod izgovorom da se bori za prava novinara. To je sramota. Veran Matić je vršio pritisak i uspeo da izdejstvuje da Rade bude vraćen iz  blažeg, drugog paviljona u Zabeli u najstroži sedmi, iako je teško bolestan i odležao je više od jedne četvrtine kazne, po čemu mu sleduje pravo na vikende i godišnji odmor - ističe Markovićeva.

Dosijea DB-a je izmislio Veran Matić

-Još jedna u nizu izmišljotina Verana Matića i njegove komisije je priča da ja imam dosijea Državne bezbednosti i da ću ih dati stranim medijima ukoliko Rade pristane da sarađuje u slučaju Ćuruvija. Da ja tim dokumentima zapravo ucenjujem Radeta, koji je spreman da se nagodi. A situacija je bila potpuno obrnuta. Oni su vršili preko medija pritiske na mene i porodicu da Rade pristane da bude svedok u nekoj formi "saradnika", ali da kaže ono što im treba, a ne istinu. Što se tiče pretnje dosijeima, ja nikada nisam bila u posedu istih, a pravosnažnom sudskom presudom dokazano je da ta dosijea nisu ni izneta iz DB-a. Još 2001. godine Rade, Nikola Ćurčić, Milan Radonjić i Branko Crni oslobođeni su optužbi da su izneli dokumenta i odali državnu tajnu.

Ona tvrdi da je Veran Matić i  Komisija koju je on formirao pričom o postojanju dosijea u njenom posedu našla mogućnost da proba da izvrši još jedan u nizu pritisaka na Radeta.

-Posle pisanja medija o tome, ja sam krenula u Beč kod drugarice koja radi u jednoj evropskoj instituciji za ljudskA prava. Na beogradskom aerodromu tri policajke odvojile su me i odvele u prostoriju gde su me pretresle do gole kože. Izvrnuli su i mene i kofer, a šta su očekivali da će naći stvarno ne znam. Tada su mojoj sestri i zetu bukvalno rasklopili auto na granici. Sve su to pritisci i poruke, ali sve sam to izdržala i neću odustati dok ne dokažem da je moj muž nepravedno optužen. Kada je pročitana presuda Rade je bio u šoku. Mi još razmišljamo šta je navelo sudiju Dragoljuba Milojevića, koji je u više presuda zastupao stav da je 15 godina zatvora maksimum, promeni mišljenje. Sudija Milena Inić Drecun je u sličnoj situaciji podnela ostavku. Ona nije opteretila ni svoju sudijsku ni ljudsku savest.

Razumljivo je da ga Legija optuži za Ćuruviju jer je Nenad Bujošević Rambo, koji je isto tako smešno optužio Radeta da je naredio Ibarsku, Legijin kum

O odnosima njenog muža sa Legijom i Arkanom Iva Marković kaže da nikada nisu bili bliski.

-Ja ih nisam poznavala tada. Legiju sam upoznala za vreme procesa Ibarska, a Arkana nikada. U kakvim je odnosima Rade bio sa njima stvarno ne znam. Verovatno jeste, ali znam sigurno da nije bio u prijateljskim odnosima, jer to bih znala. Štaviše, Rade je kao načelnik gradskog SUP-a tražio da Arkan i pripadnici njegove formacije ne nose oružje sa ratišta u Beogradu i zbog toga su se u jednom trenutku sukobili.  Što se Legije tiče, mislim da nije imao sukob sa mojim mužem, ali mi je bilo razumljivo da ga optuži jer Nenad Bujošević Rambo, koji je isto tako smešno optužio Radeta da je naredio Ibarsku, je Legijin kum. Taj Bujošević je brat od strica novinara Dragana Bujoševića(sadašnji direktor RTS-a) i sve je to nekako povezano, da ja više ne znam ko i za čiji račun je optuživao jedne i branio druge.

Ministar sa protekcijom u CZ

-Svaki dan sam odlazila u CZ kada je Rade uhapšen. Samo u akciji Sablja nisam ga posećivala, inače sam svaki dan išla i nosila mu ručak. Tada sam viđala jednog funkcionera SPS-a koji je dolazio da nosi ručak zetu koji je bio uhapšen zbog droge. Neke žene koje su takođe dolazile u CZ objasnile su mi ko je taj političar i tada sam saznala da mu je zet narko trafikant i da zbog njega ima povlašćen položaj u CZ-u. Setila sam se tog političara pre par godina kada je postao ministar. Nemam ništa protiv njega, ali sam ogorčena zbog dvostrukih standarda. Taj čovek je sada eminentni ministar u Vladi i niko ne pominje njegovu porodicu i zeta narko bosa koji je tim parama pomagao njegovu stranku, a da je kojim slučajem moj zet napravio neki prestup medijski bi nas satanizovali, morali bismo da se iselimo. To me boli. Isto tako čitam u novinama da se Dačić ljuti što je objavljena njegova adresa na kojoj čak i ne stanuje, znam to slučajno jer šetam psa blizu mesta gde živi. On tvrdi da je to poziv na linč. A šta je sa nama i našom bezbednošću bilo kada su Večernje novosti oobjavile naše brojeve ličnih karti, JMBG, slike i registracije mog i sinovljevog automobila?! Naša bezbednost je manje vredna, naši životi su manje važniji od njihovih?! - priča Markovićeva.

Zatvorski dani: Prebacili su ga u 7.paviljon po nalogu Verana Matića

Tamo sam viđala  jednog ministra iz SPS, donosio je ručak zetu koji je bio uhapšen zbog droge i koji je zbog njega imao povlašćen položaj u CZ

O zatvorskim danima koje njen suprug provodi u Zabeli kod Požarevca nerado govori.

-Kakvi su Radetovi zatvorski dani znano je samo njemu. Rekla sam vam da je intervencijom Verana Matića iz zatvorenog, ali blažeg dela, gde je radio na fekalnoj pumpi, vraćen opet u stroži režim 7.paviljona. Ali ja ne odustajem, izvući ću ga napolje. Pre neki dan sam bila sa jednim advokatom iz inostranstva i sledeći korak je predstavka Ujedinjenim nacijama. Mnogo puta sam tražila prijem kod onih koji su bili na vlasti. Pisala sam i Koštunici i pokojnom Đinđiću, Tadiću kada je bio predsedni, pre par meseci i premijeru Vučiću...ni od njega nisam dobila odgovor, ali ne predajem se. Trajaće možda duže, ali sigurna sam da ću dokazati da je Rade nepravedno suđen na 40 godina i da je presuda politička - završava svoju ispovest supruga bivšeg šefa DB-a.

PROČITAJTE JOŠ:
KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (1.DEO): Kako su Leka i Krcun u Titovo ime štitili narod od neprijatelja
INTERVJU, PETAR BOŽOVIĆ: Dići ću treći srpski ustanak, potopiću njih umesto Gračanice
INTERVJU, ZUKORLIĆ: Neću da budem ministar kod Vučića, nisam navikao da imam šefa