INTERVJU, MINISTARKA PRAVDE NELA KUBUROVIĆ

INTERVJU, MINISTARKA PRAVDE NELA KUBUROVIĆ

Foto: Oksana Toskić


Mnogo je veći uticaj i zainteresovanost države za rad tužilaštva, s obzirom na to da je jedna od osnovnih funkcija države krivično gonjenje. Tako da možemo da govorimo o samostalnosti tužilaštva, a ne možemo da govorimo o nezavisnosti koja postoji kod sudija

Ministarka pravde Nela Kuburović u prvom intervjuu za neki nedeljni list poručuje da Nacrt izmena Ustava o pravosuđu nije konačno rešenje i da očekuje konkretne predloge kako bi se taj tekst unapredio. Kako kaže za “Ekspres”, nacrt su radili po ugledu na različite zemlje, vodeći računa o državama koje su poslednje pristupale EU, ali i na osnovu zaključaka sa javne rasprave koja je započela još u maju prošle godine. Uverena je da će građani ovim rešenjima dobiti efikasnije pravosuđe i suđenja u razumnom roku, a da će tužioci i sudije imati veći stepen odgovornosti za svoj rad.

– Radili smo u skladu sa akcionim planom za poglavlje 23, koji definiše jačanje nezavisnosti sudstva u cilju smanjenja uticaja zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija i javnih tužilaca. Nakon više okruglih stolova, koje smo organizovali zajedno sa Kancelarijom za civilno društvo, kao i nakon konsultacija sa bivšim članom Venecijanske komisije Džejmsom Hamiltonom, koji je sad ekspert Saveta Evrope, izradili smo ovaj nacrt. Gospodin Hamilton je bio u Beogradu tokom decembra i tom prilikom nije imao susrete samo sa Ministarstvom pravde, susreo se i sa predstavnicima udruženja sudija i tužilaca, predstavnicima Visokog saveta sudstva, tu su bili i predstavnici republičkog tužilaštva, kao i sa pojedinim profesorima. Dolazio je i u januaru, a nakon toga je nacrt objavljen.

Nela Kuburovic foto oksana (14)

Ko čini radnu grupu koja je izradila tekst?
– Zaposleni u ministarstvu, koji se inače bave normativnom delatnošću, radili su zajedno sa mnom. Bila sam lično uključena u izradu nacrta, kao i odeljenje za evropske integracije, koje je takođe vodilo ceo proces javnih rasprava. Pre svega pomoćnik ministra Backović i njegovo odeljenje koje je bilo zaduženo da pravi uporedne analize ustavnih rešenja ne samo u zemljama u regionu, već i u zemljama Evropske unije. Objavili smo prvi nacrt ustavnih amandmana, koji će biti na javnoj raspravi do 8. marta. U tom periodu biće organizovana četiri okrugla stola i nakon toga, do kraja marta najverovatnije, konačno ćemo da finalizujemo predlog amandmana i uputimo ga Venecijanskoj komisiji.

Znači, gospodin Hamilton se saglasio sa predlogom?
– On nije neko ko daje saglasnost. On je neko ko ukazuje na to u kom smeru idu preporuke Venecijanske komisije. Sa jedne strane možemo govoriti o položaju sudija, sa druge strane o položaju tužilaca i mislim da to ni u jednom slučaju ne može da se izjednači. Sudovi imaju vlast za razliku od tužilaca koji imaju potpuno drugačiji sistem hijerarhije gde se na čelu nalazi republički javni tužilac. Mnogo veći uticaj i zainteresovanost države je za rad tužilaštva, s obzirom na to da je jedna od osnovnih funkcija države krivično gonjenje. Tako da možemo da govorimo o samostalnosti tužilaštva, a ne možemo da govorimo o nezavisnosti koja postoji kod sudija.

Tužioci se žale da izvršna vlast njih najviše želi da kontroliše. Da li je samo formalno ministar povučen iz VSS da bi se težište prebacilo na tužioce?
– Te kritike su neargumentovane i bez ijednog konkretnog predloga u kom smeru bi trebalo izmene da idu. To nismo čuli ni tokom javne rasprave. U jednom momentu ste imali i povlačenje udruženja sudija i tužilaca upravo iz razloga što su tvrdili da se radi nešto tajno, da nema nacrta amandmana i da oni nemaju o čemu da pričaju, a tek sad vidimo da su i te kako zainteresovani. Kada govorimo o sudstvu, suština je da nema apsolutno više nikakvog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti, zato što nemate predstavnike ni izvršne ni zakonodavne vlasti u Visokom savetu sudstva. Skupština više ni na koji način ne utiče na postupak izbora sudija. To znači da se sve odvija u okviru ove institucije, koja više nema ulogu predlagača kao sada gde svi predlozi idu na potvrđivanje u Skupštinu. Nacrt amandmana predviđa da se i predsednik Vrhovnog suda Srbije bira od strane Visokog saveta sudstva. To što Narodna skupština treba da bira budućih pet nesudijskih članova, to apsolutno ne znači da postoji uticaj izvršne vlasti. S druge strane, maltene ni u jednom sistemu u Evropi ne postoji sudsko veće koje čine isključivo sudije, a tamo gde su sudije u većini, predsednik države ili parlament bira pojedine nosioce sudske vlasti na predlog Saveta.

Da li je tako napravljena ravnoteža?
– Apsolutno, posebno imajući u vidu broj članova. Pet članova bira isključivo sudije, za razliku od dosadašnjeg sistema, u kome je i predstavnike iz reda sudija takođe birala Narodna skupština. Ovog puta sudije same sebe biraju, odnosno biraju sami svoje predstavnike, a sa druge strane pet članova treba da bira Narodna skupština. Upravo je to jedan od načina uspostavljanja ravnoteže i davanja legitimiteta jednom telu da bira sudije, koje, na neki način, odlučuju o sudbinama svih građana.

Postoji li ta ravnoteža u Državnom veću tužilaca?
– Položaj tužilaštva i položaj sudske vlasti, odnosno sudstva ne može da se izjednači. U većini država tužioce isključivo bira ili vlada ili skupština. Čak postoje sistemi gde ih bira ministar pravde ili gde je ministar pravde izjednačen sa ulogom republičkog javnog tužioca. U tom smislu, naš sistem će biti liberalniji, jer će se predlaganje kandidata i izbor na funkciju tužioca ili zamenika javnih tužilaca vršiti unutar jednog organa, koji će odlučivati i o njihovom napredovanju i radu, a Vlada i Skupština će u potpunosti biti isključene iz toga. Samo je ostalo da Vrhovnog javnog tužioca bira Skupština i to opet na predlog Visokog saveta tužilaštva. Vlada i Skupština više neće imati nikakvu ulogu kada je reč o predlaganju i izboru tužilaca i njihovih zamenika.

Nela Kuburovic foto oksana (10)

Zbog čega je uvedena odredba da republički javni tužilac može bez saglasnosti tužioca da mu promeni radno mesto u bilo kom trenutku? Da li je to obračun sa neposlušnima?
– Takav sistem postoji i sad. Da bi zamenik javnog tužioca bio trajno premešten iz jednog organa u drugi, potrebna je njegova saglasnost. Ukoliko je reč o upućivanju, to može samo izuzetno i bez saglasnosti, i ono može da bude do godinu dana. Tako da nije istina da se uvodi nova nadležnost vrhovnog tužioca.

Jedna od najvećih kritika je bilo uvođenje Pravosudne akademije u ustavnu materiju?
– To nije tačno. Nigde nije izričito rečeno da je Pravosudna akademija ta koja dobija ustavni karakter. Jedina novina je što je predviđena posebna obuka za nekog ko se bira prvi put na sudijsku i tužilačku funkciju, i to je uslov za izbor u gotovo svim evropskim državama. O načinu obuke koju će proći budući kandidati razgovaraćemo prilikom izrade novih zakona, to može da bude obuka koja će se sprovoditi od trenutka izbora do trenutka stupanja na funkciju, kao što postoji u nekim zemljama ili da bude neophodan uslov za konkurisanje na mesto sudije ili tužioca.

Šta je suština odredbe da ministar ima pravo pokretanja disciplinskih postupaka protiv tužilaca?
– Ministarstvo, u okviru svojih nadležnosti, vrši nadzor nad radom sudova i tužilaštva i ukoliko uoči neke nepravilnosti može da pokrene disciplinski postupak. Disciplinsku prijavu može i sad ministar da podnese, s tim što je prva brana disciplinski tužilac koji odlučuje da li će se uopšte na osnovu toga pokrenuti postupak. Suština predloženog amandmana je da disciplinska komisija mora da uzme u razmatranje prijavu koja bude podneta od strane Ministarstva pravde, bez obzira na to kakva će biti odluka. Ministar ni na koji način nema mogućnost da utiče u odlučivanju da li postoji disciplinska odgovornost, niti može da izriče kaznu. U poslednjih par godina najviše je kontrolisano trošenje budžetskih para, jer je bilo krupnih zloupotreba od strane predsednika suda ili javnog tužioca, a to građane i te kako interesuje.

Jeste li dobili neke konkretne predloge za izmene?
– Za sada još nisu stigli pisani predlozi. Vidim u medijima pojedina istupanja, ali opet je više reč o kritici nego o nuđenju konkretnih rešenja. Verujem da će Visoki savet, s obzirom na to da je u utorak imao sednicu na kojoj je razmatrao nacrt, dostaviti pisani predlog u kom smeru treba pojedini amandmani da se menjaju.

Spremni ste to da korigujete?
– Ministarstvo pravde je do sada pokazalo više puta da je i te kako spremno da čuje struku, civilni sektor, uopšte sve zainteresovane, i da uzme u razmatranje sve pisane predloge koji stignu na njegovu adresu. Javna rasprava o ustavnim amandmanima ni po čemu se neće razlikovati. Imamo dobru praksu, jer su prilikom donošenja nekih suštinskih i važnih sistemskih zakona, posle javne rasprave, njihovi nacrti pretrpeli velike promene, upravo zbog toga što su bile prihvaćene primedbe onih koji su dostavili pismeno obrazloženje. Tako da verujem da će i ovaj nacrt ustavnih amandmana pretrpeti određene korekcije.

S Vučićem se nismo konsultovali
Da li ste se konsultovali sa predsednikom?
– Sa predsednikom se nisam konsultovala kada je reč o ustavnim izmenama. To je nešto što je u mandatu Ministarstva pravde. Kroz Akcioni plan za poglavlje 23, koji je usvojila Vlada Republike Srbije 2016, kao i Evropska komisija, imamo jasne smernice u kom smeru treba da idu buduće izmene. To je nešto što je Ministarstvo pravde samo radilo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar