INTERVJU, ZORAN STANKOVIĆ: ALBANCI, ZABORAVITE KOSOVO

INTERVJU, ZORAN STANKOVIĆ: ALBANCI, ZABORAVITE KOSOVO

Foto: Ekspres/ Nemanja Jovanović


Jaka retorika ima slabo dejstvo i može da bude pogubna za one koje predstavlja. Za mene je mnogo bolja slaba retorika, ali bolji međuljudski i međunacionalni odnosi… Tako u dve rečenice dr Zoran Stanković opisuje aktuelna politička dešavanja na jugu Srbije. On ne pridaje značaj izjavama ekstremnih albanskih lidera i veruje da Srbi i Albanci na tom području mogu da žive u miru i slozi, i da su odnosi između pripadnika te dve nacije iz dana u dan sve bolji.

Bujanovac, Preševo i Medveđa spadaju u najnerazvijenije opštine u Srbiji. Šta su Koordinaciono telo i država Srbija uradili u proteklih nekoliko godina da se poprave uslovi življenja na tom području?

– Koordinaciono telo za ove tri opštine postoji već 17 godina i do sada je samo iz njegovog budžeta uloženo oko 25 miliona evra za infrastrukturne projekte. Ove tri opštine su izuzetak u celoj Republici Srbiji zato što one pored redovnog budžeta imaju i budžet Koordinacionog tela, koji na godišnjem nivou iznosi oko milion i po evra, odnosno 262 miliona dinara. Budžet Službe Koordinacionog tela za infrastrukturne projekte tri opštine se raspodeljuje u dogovoru s predstavnicima opština. Veliki broj infrastrukturnih objekata je završen zahvaljujući ulaganjima države: putevi, renoviranje škola, renoviranje zdravstvenih ustanova, renoviranje mesnih zajednica, izgradnja vodovoda…

Da li možete da kažete koliko iznosi ukupna suma koja je uložena iz budžeta Republike Srbije za proteklih 17 godina?

– U pitanju je ogromna suma, više desetina miliona evra.

Da li jugu Srbije pomoć stiže samo iz Beograda?
– Ekonomska pomoć ne stiže isključivo iz Beograda, ogromna pomoć stiže i od međunarodne zajednice. Sećam se kad smo završili vanbolničko porodilište u Preševu, bila je najava da će privremene institucije s Kosova i Metohije obezbediti stotinak hiljada evra, ali to se nije desilo.

Ulaže li albanska dijaspora? Više stanovnika Preševa živi u inostranstvu nego u Preševu.
– Imamo tipičan primer Miratovca, sela nadomak Preševa. U tom selu su izgrađene velelepne višespratnice s hiljadu i više kvadrata. Vlasnici žive u inostranstvu i vraćaju se samo leti. Gastarbajteri Albanci u svom zavičaju grade kuće, ali se retko ko kasnije vrati da tu živi.

Šta u ovom trenutku najviše muči albansku, a šta srpsku populaciju?
– I jednu i drugu populaciju muči, pre svega, nezaposlenost i teška ekonomska situacija. Nezaposlenost je velika i među jednima i među drugima. Nema dovoljno stranih investicija, dobrim delom zbog retorike koja na tom prostoru stalno upozorava na mogućnost izbijanja sukoba.

Kolika je nezaposlenost?
– Više od 50 odsto radno sposobnih ljudi je nezaposleno. Ti podaci variraju jer veliki broj ljudi odlazi da živi i radi u inostranstvu. Iz Preševa je otišlo oko 12.000 stanovnika, iz Bujanovca oko 13.000, iz Medveđe nekoliko hiljada žitelja.

Stiče se utisak da albanski političari više vode politiku Prištine i Tirane nego što se zalažu za interese lokalnog albanskog stanovništva?
– Možda taj utisak proizilazi iz izjava koje političari daju poslednjih dana. Ta retorika je prisutna već duži vremenski period, ali je druga stvar naročito značajna, a to je da oni poštuju Ustav i zakone Republike Srbije, po njima rade i funkcionišu lokalne samouprave, nema nekih velikih odstupanja, i to je nešto što je za nas bitno. Škole funkcionišu, zdravstvo funkcioniše, drugi državni organi… Oni primaju platu od države Srbije i odazivaju se na pozive države Srbije.

Albanska svadba u dva čina
Bujanovac i Preševo su retke opštine gde je pozitivan prirodni priraštaj, međutim, natalitet je ipak u drastičnom padu.
– Možemo da kažemo da je natalitet u drastičnom padu jer je vrlo mali broj Albanaca koji sada imaju troje i više dece. Sve se menja. Pre dvadeset godina bio sam na svadbi kod Albanaca iz Velikog Trnovca s kojima sam u kumovskim odnosima. Najstariji član te porodice je odlučio da muškarci i žene budu u odvojenim prostorijama. Tako su mene smestili s muškarcima, a moja žena i ćerke su bile u sali gde je bio ženski deo svadbe i gde je bila mlada. Posle dvadeset godina u istoj porodici druga svadba. Svadba se odvija u restoranu koji ima 350 mesta, u uslovima gde su zajedno i žene i muškarci. Na toj svadbi je, pored mene, bilo još Srba. Igraju i vesele se svi zajedno. I sada, posle dvadeset godina, vi gledate jednu drastičnu razliku u ponašanju jedne iste porodice. Evidentan napredak.
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar