Mali nacizam među susedima

Mali nacizam među susedima


Hrvatska se nalazi pred istorijskom vododelnicom. Ili pada ploča s natpisom „Za dom spremni“, ili pada vlada. U svakom slučaju, šta god da padne, nacistička prošlost se ne briše

“Sve zlo u regionu dolazi iz Srbije”, reči su nekakvog zamenika ministra u hrvatskoj vladi izrečene na zajedničkoj sednici komisija za nestala lica dve države. Sve gluposti i idiotizmi uglavnom dolaze iz Zagreba, baš kao i ova koju je saopštio zamenik ministra u vladi Hrvatske. Predsednik naše komisije Veljko Odalović napustio je ovu konferenciju. Odalović je rekao da je sramota zloupotrebljavati ovakav skup i da neće dozvoliti da se na ovakav način vređa država Srbija i napustio konferenciju.
Odalović je izjavio da prvenstveno nije u redu da se ovakvi skupovi zloupotrebljavaju jer su se okupili da se rešava sudbina nestalih lica.
“Ostrašćenost sa kojom je predsednik hrvatske komisije govorio o Srbiji bila je toliko izražena da je prisustvovanje takvom skupu, čiji je on ipak bio domaćin, bilo ponižavajuće”, rekao je Odalović.
U srpskom narodu postoji izreka “što trezan misli, to pijan govori”. U zagrebačkoj preradi ove misli ona bi zvučala otprilike ovako – što vlada i predsednik misle, to govori neki zamenik ministra. Stjepan Sučić, zamenik hrvatskog ministra, zapravo je rekao ono što zvanični Zagreb misli već deceniju i malo jače. Srbija je, iako je rat okončan, i danas najveći neprijatelj Hrvatske, i namerava to ostati bar još deceniju i po ili do istrebljenja. Srba i Srbije razume se.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da ove generacije političara i u Srbiji i u Hrvatskoj ne mogu izmiriti dve države i voditi racionalnu politiku, jer su i jedni i drugi politički stasali devedesetih.
– Preko rata i zločina su i došli na vlast. Drugo, i HDZ i SNS pripadaju porodici evropskih narodnih partija, koje imaju jaku nacionalističku crtu. Mnogo vremena će proteći dok ne počnu da vode racionalnu politiku, a to podrazumeva zastupanje opštih interesa, a ne ličnih pozicija. Ne treba da se zaborave žrtve, već da se popišu, reši pitanje nestalih i procesuiraju zločini. Pitanje je zašto Odalović sad napušta takve sastanke, a HDZ je uvek isto govorio. Znam da je neprijatno to slušati, ali takvim postupcima objektivno se ništa ne rešava. Hrvatska i dalje živi u iluziji da će utužiti Srbiju za agresiju, to piše u njihovom ustavu. S druge strane, Srbija nikad nije bila u ratu, pa su te pozicije, bar u ovom trenutku, nepremostive – napominje Janjić.
Da li je proces rekoncilijacije Hrvatske i Srbije i normalizacije odnosa u stvari samo prividan i neiskren samo da bi se zavarale znatiželjne oči iz Brisela i Vašingtona? Kompleksi očigledno postoje i neće ih biti baš lako prevazići. Hrvatska uporno insistira na izjednačavanju svakog režima u Srbiji sa politikom iz devedesetih. S druge strane, u Srbiji se insistira na povampirenju neoustaških ideja. Hrvatska spominjanjem Miloševića pokušava da se “opere” zbog NDH i njenog savezništva sa nacistima u Drugom svetskom ratu. Srpska politika danas nema ništa zajedničko sa politikom koju je vodio Slobodan Milošević. S druge strane, činjenica je da Hrvatska teško može da se izbori sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu. Ploča na kojoj stoji “Za dom spremni” na ulasku u Jasenovac, svojevrstan je bolesni omaž onima koji su na tom mestu ubijali, a ne onima koji su bili ubijeni. A bilo je tu pored Srba i Jevreja, i Roma na desetine hiljada.

Hrvoje Klasić: Umesto da kažemo to je najmračniji deo naše istorije kojeg bi trebalo da se u najmanju ruku stidimo, neki to veličaju. Nije važno da li u zakonu tako piše, civilizacijski bi trebalo ukloniti ploču u Jasenovcu

Istoričar Hrvoje Klasić iz Zagreba za “Ekspres” kaže da ga svaki put iznova šokira kada se i hrvatski i srpski političari upuštaju u odbranu režima za koje nisu odgovorni.
– To važi i za hrvatske političare, koji iako nisu živeli u vreme ustaškog režima, pokušavaju ih odbraniti, kao i za srpske koji se protive svakom kritikovanju Miloševićeve politike. Umesto da kažemo to je najmračniji deo naše istorije kojeg bi trebalo da se u najmanju ruku stidimo, neki to veličaju. Nije važno da li u zakonu piše ili ne, civilizacijski bi trebalo ukloniti ploču “Za dom spremni” u Jasenovcu. Baštinimo ozbiljne antifašističke tekovine i umesto da se svake godine guramo na pozornicu 9. maja i slavimo Dan pobede nad fašizmom, mi se stavljamo na stranu gubitnika. Isto važi i za Srbiju, koja u istoriji ima toliko događaja i ličnosti na koje može da bude ponosna, ali to nikako nisu Slobodan Milošević i Draža Mihailović – ističe Klasić i dodaje da bi naši političari 27 godina kasnije ili 70 godina kasnije zaista mogli da naprave otklon od toga.
– U Hrvatskoj se pokušava staviti znak jednakosti između ustaškog i partizanskog pokreta, a to je nemoguće. Niti smo jedini, niti smo najgori, skoro svaki narod u Evropi ima takve mrlje u prošlosti. Slovačka je tokom Drugog svetskog rata bili slična Hrvatskoj, mala kolaboracionistička, marionetska, fašistička tvorevina, ali nije imala nikakav pokret otpora. To su činjenice i žalosno je što se današnje generacije umesto da se bave kompjuterima i igricama, prepiru oko toga šta je bilo 1945. ili 1989. godine – napominje naš sagovornik.
Hrvatska je pred dilemom. Ili će pasti ploča ili će pasti vlada. Postavljen je i rok – do kraja novembra ploča mora biti uklonjena inače će manjinski partner u koalicionoj vladi HNS istupiti iz nje i tako otvoriti parlamentarnu krizu i pad Plenkovićevog kabineta. Plenković je bio izričit, ploča mora biti uklonjena i za to se mora pronaći zakonski osnov.
Plenković, doduše, nije rekao u kom će se roku to dogoditi, ali ako je neki pomak napravljen, onda je to svojevrsno priznanje da se zakonski osnov za uklanjanje ploče traži u pravnim aktima koji zabranjuju upotrebu fašističkih simbola. Eto, bar je zvanični Zagreb priznao da je “Za dom spremni” fašistički pozdrav. To je tek vrh ledenog brega pošto Hrvatska polako ali sigurno klizi u regresiju. Pojava imena ulica po ustaškim krvnicima Juri Francetiću i Milu Budaku kao namera da se promeni ime Trga Josip Broz Tito, samo su prilozi toj tezi. Hrvatska ima ozbiljan problem jer očigledno nema snage da se suoči sa svojom fašističkom prošlošću. A ko nema snage da se suoči sa problemom, sklon je da ga ponovi.
Srbija opet ima druge muke. U promenjenim spoljnopolitičkim okolnostima, u procesu reformi koje daju nekakve rezultate, Srbija postaje regionalna sila. Prirodno, Hrvatska se oseća potisnuto u svim globalnim i regionalnim inicijativama. Iako članica Evropske unije, osim prirodnog razvoja turizma i poljoprivrede ne postoje neke ozbiljne sistemske pretpostavke za dalji razvoj industrije. Radne snage je sve manje, prirodni priraštaj je u padu… Sve u svemu, pred svakom narednom vladom u Zagrebu su veliki problemi. Opet Srbija ima još jedan problem. Pred povampirenjem fašizma u Hrvatskoj ne sme zatvarati oči. Ni Beograd, ali ni Brisel. Jer kao što kaže bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović – “fašizam kojem se ne suprotstavljamo, antifašizam za koji se ne borimo, sutra ponovno fašiste dovodi na vlast”. To jeste odgovornost hrvatskog društva i politike, ali nije baš ni da se ne tiče komšija i posebno Srbije. Kada stvari stavimo u taj kontekst, onda i ploča u Jasenovcu ima sasvim drugo značenje. Ona nije izolovani incident, već poruka. Onda ni istup zamenika ministra nije izolovani incident, spremljen za unutrašnje političku upotrebu. To je poruka. Ne Zagrebu i njegovim glasačima, nego Beogradu i Srbima koji još u Hrvatskoj žive i onima koji bi se možda vratili. Takva poruka lako postaje politika.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar