SRBIJA ĆE BITI NAJMOĆNIJA NA BALKANU

SRBIJA ĆE BITI NAJMOĆNIJA NA BALKANU


Srbija ima sve preduslove da opet postane vodeća ekonomska i vojna sila na Balkanu, što je nekada bila, samo da izabere glavnog saveznika, predlažem Nemačku, da reši kosovski problem, što bi joj omogućilo enorman ekonomski i društveni napredak

Nemamo dovoljno novinskog prostora da saberemo šta je sve bio i šta je danas Arije Livne. Njegov život, biografija i svetska istorija išli su ruku pod ruku, i ta amplitudu je lelujala od pakla do zvezda. Mađarski Jevrejin po rođenju, preseljen u Novi Sad, gde je proživeo prva školovanja, ali i jevrejsku sudbinu Drugog svetskog rata. Odmah na početku deportovan je u radni konc-logor u Borske rudnike, odakle beži i priključuje se partizanima. Po oslobođenju u bašti restorana „Ruski car” u Beogradu svom saborcu, Jevrejinu, kaže kako „ova naša nova vlast greši u ljudskim slobodama i nepoštovanju prava građana da iskažu svoja politička opredeljenja”.

Naredne noći tri agenta Ozne u kožnim mantilima hapse Livna, a preki sud ga kažnjava na osam godina robije. U Sremskomitrovačkoj kaznioni, uz Rezoluciju IB, dobija još četiri godine zbog odanosti Staljinu. Oslobađa ga Broz lično na intervenciju Svejevrejskog svetskog kongresa. U Jerusalimu radi razne poslove, od perača automobila, preko kurira u nekim ustanovama, da bi posle izvesnog vremena u najvrednijem izraelskom državnom brendu bio visoko rangirani poslenik… Danas živi mirno, savetnik je Milorada Dodika u Banjaluci, ima još niz funkcija i zvanja, između ostalog specijalni opunomoćenik Svetskog jevrejskog kongresa za bivšu Jugoslaviju.
Razgovor za „Ekspres” počinjemo primedbom da se politika među Srbima i inače na ovim prostorima doživljava kao konačna odrednica opstanka, pitanje borbe za goli život.

Arije Livne (3) U Srpskoj se vodi prljava izborna kampanja kao da je reč o Izraelu. Gledajući šta se dešava u Srpskoj i razgovarajući s ljudima i nekim stručnjacima, izgleda da je pobeda SNSD s Dodikom na čelu sigurna. Sada je pitanje u kakvoj razmeri će biti. Dodik nema ozbiljne protivkandidate, on je jedna autentična politička pojava u Srpskoj

– To je apsolutno tačno. Naravno, ne postoji nijedna predizborna kampanja u svetu koja ne uključuje malo i prljavštine, to je neizbežno. U Americi, u Izraelu, u Francuskoj, gde sve ne. Ali kod nas se dešavaju stvari koje se ne mogu razumeti, a slični su i Jevreji. To je takva mržnja kao da je reč o najvećim neprijateljima, a ne o politički različitim pogledima na svet. Neverovatno je šta govore jedni o drugima. Takve uvrede, nemam reči. Sad imamo slučaj s predsednicom Vlade Republike Srpske – Željkom Cvijanović. Opozicija tvrdi da je neki njen rođak bio ustaša, pa su sad navalili na nju da je i ona ustaša. Zaista nema smisla! Ne branim Željku Cvijanović, njoj ne treba moja odbrana niti pomoć. Njen otac, čujem, bio je neki oficir srpski, borio se u ovom ratu, sad je i on sporan… Pa nema smisla. Ja živim i u Izraelu na neki način, i ni u Izraelu situacija nije bolja. Liče.

Kažu da Jevreji i Srbi liče. To su gluposti, ali u ovoj priči su skoro jednaki, to je sigurno. Što se tiče političke situacije u RS, svaki će sigurno pobediti. Ako mene pitaš, gledajući šta se dešava i razgovarajući s ljudima i nekim stručnjacima, izgleda da je pobeda SNSD s Dodikom na čelu sigurna. Sad je pitanje u kakvoj razmeri će biti. Dodik nema ozbiljne protivkandidate, on je jedna autentična politička pojava u Srpskoj.

Dodik već 14 godina vodi RS.

– On je zaista u tom prostoru apsolutno prirodna pojava. Narodni čovek koji tačno prepoznaje šta taj narod želi jer govori njihovim jezikom. S te strane je bez premca. Naravno, on nije savršen, ima mana, po mom strogom sudu čak ozbiljnih mana, ali ja mislim da on vodi RS veoma odgovorno. Evo, njegova privrženost Srbiji je iskrena, državno-nacionalno kreativna i dalekosežna, i meni je to potpuno razumljivo jer to je jedan narod.

Posle istorijskih tamnih rupa, opet Srbi s obe strane Drine nisu samo braća, sad su počeli da rade na zajedničkim privrednim projektima…

– Ako Srpska želi da bude deo Srbije, da živi sa Srbijom, za mene je to potpuno logično i normalno. Vrhunac je demokratije da narod kaže šta hoće. Ako Srbi koji žive u BiH žele da žive sa svojom braćom u Srbiji, to će se dogoditi za pet, deset, dvadeset godina. Razumem i Milorada Dodika, koji kaže: „Ja nisam bosanski Srbin, ja sam Srbin”. I ja to apsolutno razumem, može se ljutiti ko god hoće. Zajedničke investicije će samo stvoriti novu platformu budućeg zajedništva.

Vi ste u Dodikovom kabinetu savetnik već 20 godina. Šta se promenilo u Srpskoj za to vreme i koliko je taj prostor napredovao?

– Reći ću vam jednu impresiju. U Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata, ja sam čuo za Bosnu i Bosance i nisam znao da tamo ima Srba. A oni su tada u BiH bili većina. Znao sam da je to nešto zaostalo. Ali kad sam pre 20 godina došao u Banjaluku, tamo sam video izvanredne ljude, intelektualce i jedan ukupno divan svet. Šta se desilo od onda? Prvo, RS se faktički razvila u neverovatnom tempu, Banjaluka je postala grad, zaista lep grad. Ja sam zaljubljen u taj grad, da sad imam 50 godina ili tako nešto, ja bih se sigurno tu preselio. Volim Banjaluku, ljude, istorijsko nasleđe, ono što su Banjaluka i Srpska u međuvremenu postali, zelenilo, mentalitet ljudi, gorštačku iskrenost i plahovitost… Što se tiče privrede, i tu je Srpska napredovala. To jeste trnovit put, ide dosta teško, ali ide. Time se bavim toliko godina, investicijama u RS, i sad zamislite čoveka koji ima stotine miliona i hoće da investira u Srpsku. Jedan jako važan investitor iz Izraela, milijarder, me je pitao ovako: da ti imaš moje milijarde, da li bi uložio u Kanadu ili u Banjaluku? Jednostavno pitanje, investitori traže sigurnost, zemlje bez rizika.

Arije Livne (1) Ja razumem srpsku privrženost pravoslavlju i Rusiji. Pitanje je samo šta je praktično u tome jer politika se ne vodi srcem, nego razumom. Rusija je daleko, Nemačka je tu pored nas. Da se ja pitam, izabrao bih Nemačku za partnera i, posebno važno, rešio bih pitanje Kosova u dogovoru sa zapadnim silama

Političku stabilnost?

– Ima drugih problema u RS. Srpska bi mogla biti jedan od ozbiljnih izvoznika voća i povrća u Evropu da je organizovana kako treba. Ja sam svojevremeno predložio sličan veliki projekat u Izraelu koji je ostvario izuzetan uspeh. To su staklenci, proizvodnja raznih kultura voća i povrća, i sve se prodaje širom sveta. Nažalost, u tome nismo uspeli u Srpskoj zbog raznih faktora. Mile Dodik je, kao i obično, bio apsolutno za. Što se industrije tiče, to nije jednostavno iako imamo stručnu i jeftinu radnu snagu, nasleđenu iz Titove Jugoslavije. Pretpostavljam da i dalje postoji mržnja između raznih religija i nacija, nažalost – kako u celom svetu, tako i u RS i BiH – ali tvrdim da imaju svi platu od po 3.000 maraka, onda bi ta mržnja bila drastično manja i svi bi razmišljali o lepšoj budućnosti. Ja sam specifičan slučaj, socijalista sam, levičar, nisam komunista, ali verujem da ne postoje loši narodi, nego loši ljudi. U svakom narodu ima dobrih i loših ljudi, i kod Hrvata i kod Srba i kod Bošnjaka i kod Jevreja i kod Arapa. Ipak, Srpska napreduje ozbiljnim koracima, ne može se porediti s RS od pre 20 godina. Na svu sreću!

Vratimo se činjenici da Srbija i Republika Srpska hoće da investiraju u mnoge projekte, najavljuju i gradnju hidrocentrala na Drini.

– Smatram da to ima ogromnu važnost jer hoću da verujem da do tog priključivanja Srpske Srbiji mora da dođe. Nemoguće je, jedan narod silno želi zajednicu, a razdvojen je. Ti zajednički poslovi su novina koju volim. Recimo, investicije u energetiku su pametne i dalekosežno dobre. Srbija i Srpska bi postale značajan energetski faktor u Evropi…

Podela Bosne je trenutno nemoguća, i NATO se pita.

– Tačno, NATO želi da zadrži tu celinu, ali Bosna bi mogla ostati u tom sastavu, čak i bez  Srpske, jer RS se, po najdubljem uverenju, logično treba pridružiti Srbiji. E sad, tu se pojavljuje pitanje odnosa BiH-Srbija, političko stanje u svetu. To će biti tako sve do trenutka dok Srbija konačno ne reši s kim je. Ko joj je najvažniji saveznik? Obratite pažnju, Izrael je država opkoljena stotinama miliona Arapa, ona je morala izabrati s kim je. Izabrala je Ameriku. Da li je dobro izabrala? Izraelski humorista Efraim Kišon je napisao: „Bože, šta smo skrivili da imamo takve saveznike?”. U svakom slučaju, izabrali su. Amerika Izraelu svake godine izdvaja 4,5 milijardi dolara bespovratne pomoći. Mi Srbi bi trebalo isto tako da izaberemo ko je naš oslonac u svetu.

Mislite na Srpsku ili na Srbiju?

– I Srbija i Srpska, apsolutno i jedna i druga. E sad, ja razumem srpsku privrženost pravoslavlju i Rusiji. Pitanje je samo šta je praktično u tome jer politika se ne vodi srcem, nego razumom. Rusija je daleko, Nemačka je tu pored nas. Da se ja pitam, izabrao bih Nemačku za partnera. Obratite pažnju, u Holokaustu je stradalo oko šest miliona Jevreja, a Nemačka je danas drugi po važnosti saveznik Izraela. Ima više razloga, a jedan od važnijih je griža savesti, koja kod mnogih ljudi postoji. I danas Izrael može da računa na Nemačku u svakom pogledu i u svakoj situaciji. Srbija s Nemačkom nema najlepšu istoriju, dva svetska rata na suprotnim stranama… I zato smatram da je to jedan od razloga zašto bi bilo vrlo poželjno nekako stvoriti tešnju saradnju s Nemačkom. Koliko pratim događaje, Vučić tačno tome i teži.

Da li  je li moguć Dejton 2, o čemu se mnogo priča?

– Ne verujem. Dejtonski sporazum su potpisale razne države.

I svaka od njih se pita?

– Apsolutno, bez njih se ne može. Ne verujem da se danas silom može bilo šta uraditi. Ja ću vam reći jednu stvar, velike sile imaju pravo veta u Savetu bezbednosti i taj veto Rusija uvek može da stavi, ili Kina, nije važno. Veto na jednu mogućnost popravljanja Dejtonskog sporazuma. Neće toga biti. Mislim da Srpska i Srbija treba da rade na diplomatskom polju da objasne svetu da Srbi nemaju ništa protiv Bosne kao države. Srbi samo žele jednu svoju državu. I to je potpuno logično. Recimo, Bošnjaci vole Tursku i naginju ka Turskoj. Ja to apsolutno razumem. Bilo je demonstracija u Sarajevu kada je Izrael tamo igrao fudbal, svi su se bunili, a ja sam rekao da to razumem. Ne vole Izrael, vole Arape.

Kosovo je uvek bilo važno u srpskom istorijskom, kulturnom i verskom biću. Danas je opet u epicentru.

– Ja uvek pominjem Izrael, evo zašto. Izrael je imao slične probleme. Oni zato i nisu priznali Kosovo. Ne iz ljubavi prema Srbiji, nego zbog toga što imaju slične probleme koje ne mogu da reše. Nema nikakve sumnje da Srbija ima sentimente velike istorijske prema Kosovu. Jevreji isto tako imaju okupiranu teritoriju. Ima tu jedna stvar. Ako smatramo da RS ima pravo na otcepljenje na osnovu volje većinskog srpskog življa, i Kosovari bi mogli imati isto to pravo. Ali ja smatram drugačije, ja mislim, i to važi i za Izrael i za Srbiju, demografski problem je jedno ogromno pitanje. Ako bi Kosovo, ili tamo Zapadna obala, bili u okviru Srbije, odnosno Izraela, demografske slike bi se totalno menjale. Ja ne znam tačno koliko Kosovara ima, ja mislim oko dva miliona.

Nema ih toliko, odselili su se širom sveta, pobegli za boljim životom. Kažu da ih na Kosovu ima oko 1,5 miliona.

– I u Srbiji ima još 700.000-800.000 muslimana. To je već 2,3 miliona, što je ogromna politička snaga jer sve to treba uzeti u obzir. Znate, Srbija je jedna čudna zemlja, ti si tu kao sa ženom koju voliš: znaš da ona ima svoje slabosti, ali nećeš da ih vidiš. Tako ja sa Srbijom težim da zažmurim na njene slabosti. Mi o SAD govorimo kao o neprijatelju, ne daj bože. EU kažemo da je već propala. To su, naravno, gluposti, ne može se tako prema svetskoj politici odnositi. Kosovski problem treba rešiti i nikome ne bih poželeo da bude u Vučićevoj koži. U jednu stvar sam apsolutno siguran: pitanje Kosova je rešena stvar u međunarodnim odnosima i Zapad i Amerika neće odustati od toga, nemam nikakve sumnje. Vučić mora nekako narodu Srbije da smogne hrabrosti da kaže, slušajte, treba da se vidi šta je realnost, šta se može postići, i on to i pokušava. „Ovo smo uspeli, više od toga ne može. Nešto se mora uraditi, ovako to vući velika je greška, opasnost, bežimo od realne politike. Mi treba da vodimo računa da živimo bolje, da imamo veće investicije…” Ja sam pre 10 godina na televiziji u Srpskoj rekao: za 10 godina Srbija će opet biti vodeća sila na Balkanu. I dan-danas stojim iza toga. Srbija je najvažnija zemlja na Balkanu u svakom pogledu. I finansijski i privredno i vojno, u svakom pogledu. Vojno nije danas toliko važno jer neće više biti ratova. Prema tome, treba da uradimo sve da Srbija bude to što mi želimo i da učinimo koliko je moguće s Republikom Srpskom na neki način. Ne znam da li ćemo uspeti u skorijoj budućnosti, ali to je jedna stvar gde Milorad Dodik ima stopostotno pravo, da ne treba se odustati. Ne može se sada ratovati sa zapadnim silama zato što zapadne sile, moćne, nešto neće. Neće ni Rusija da ratuje, neće niko. Nema rata jer sledeći rat je kraj sveta.

U Srbiji određene političke snage iza kojih je stala delom i Srpska pravoslavna crkva veruju da s rešenjem Kosova ne treba žuriti jer je u toku preraspodela moći u svetu i za Srbiju će doći bolji dani.

– Ne slažem se s tim, reći ću i zašto. To je ono za šta mi kažemo „vući vreme”. Ti pogledi na Kinu, SAD, Rusiju… Još dugo će Amerika biti vodeća sila na svetu, i to ogromna vodeća sila. Prema tome, ja ne mogu biti sudija u odnosu na Kosovo, ja razumem te osećaje. Ni u Izraelu se ne slažem s jevrejskim nacionalnim verskim krugovima, koji kažu da bez Hebrona ne možemo opstati. Možemo lepo opstati i bez Hebrona, kao što Srbija i te kako može opstati bez Kosova. Ali ja razumem i nacionalne i verske osećaje. Treba postići dogovor o čuvanja srpskih manastira i svetih mesta pod međunarodnom kontrolom. I sad tu dolazim do EU. Ako bude Srbija u EU za pet godina, i Kosovo i Albanija će biti u EU.

Ali svaka članica u EU čuva svoj identitet?

– To je sad sa Mađarskom, Austrijom, Poljskom…

I sa Nemačkom, tek sa Francuskom, pa Englezi…

– Znaš šta je najinteresantnije, Nemačka je danas najliberalnija zemlja u Evropi. Liberalnija je od svih onih koji su bili antifašisti. To nije žalosno, baš naprotiv, dobro je. I u odnosu na Srbiju vidim vrlo korektne odnose i nadam se da će doći do nekog kompromisa. Ali duboko verujem u to da će Srbija biti velika, moćna zemlja, na Balkanu najmoćnija, i ona će naći svoje mesto, najbolje moguće. A to, znaš, te investicije, recimo, Kina… Čujem sada da Vučić donosi tri milijarde dolara. I u Izraelu su kupili Mrtvo more. Kina ima stvarno mnogo novaca.

Nije loše imati njih za prijatelje, za saveznike.

– Znaš ko je saveznik? Ko ti daje četiri milijarde dolara nepovratnog zajma, to je saveznik.

 Kina dolazi u Srbiju sa investicijama, to su njoj vrata Evrope. Kupili su Pirej i još mnogo štošta.

– E, tu opet stojimo pred jednim političkim problemom. Treba da odlučimo s kim smo.

Umire li levica? Danas se svet raslojio, srednje klase nema, levice nema… Vi ste levičar, socijalista?

– Nažalost, gubimo na svim mestima.

U svetu raste desnica, buja, a nikada nije postojala veća razlika između bogatih i siromašnih.

– Desnicu smo u dobra stara vremena zvali – fašisti. Sad ih zovemo desnicom. Oni nisu desnica, oni su fašisti.
Evo Orban.

– Orban je fašista.

Vi ste i Jevrejin i Srbin, ali imate i mađarske krvi?

– Ja sam rođen u Budimpešti i kao beba sam došao u Novi Sad. Samo sam rođen tamo, majka mi je imala neke veze s Mađarskom. Po rođenju imam pravo na mađarsko državljanstvo, i ponudio mi ga je ministar tamošnji. Nisam mu rekao „marš”, ali pomislio sam marš od mene. Imam srpski pasoš zato što Srbiju volim. To je nešto drugo.

Tramp i Srbi

Kuda ovaj svet klizi s tim socijalnim razlikama, s tim nepravdama, s populizmom?

– Kada je na vlast došao Tramp, koji je… mislim, neću da upotrebim ružne reči, ali nije uračunljiv čovek. Evo šta pišu sad „Njujork tajms” i američka štampa: njegovi savetnici mu kradu papire sa stola da ne napravi neku glupost. To je predsednik SAD. Alo! Najmoćnije zemlje na svetu. I to ima veze s nama, govorim o Srbima. Naš patrijarh jerusalimski me je pitao, jesi li ti Srbin ili Jevrejin, Izraelac. Ja kažem da sam pola-pola. Pa sad isto mislim kad kažem mi Srbi. Kada je Tramp došao na vlast, svaki normalan čovek je znao ko je on. Srbi su pisali Trampu „Trampe, Srbine”. Kakav Tramp, kakav Srbin? Alo! Šta to znači „Trampe, Srbine”? Ja sam duboko uveren da je svet postojao i pre Trampa i da će postojati i posle Trampa. Ova situacija momentalno nije nešto što svet traži i želi. Svi će se vratiti na normalu, i Srbija će naći svoje mesto u tom svetu. I Republika Srpska zajedno sa Srbijom. Kad govorim Srbija, računam tu i na RS. Oni će naći svoje mesto u tom svetu.

Zelena transverzala

Zbog čega Zapad ne želi da podeli Bosnu?

Arije Livne (2)– Danas velike sile to ne žele. Zbog čega? Ja imam teoriju. Amerika, recimo, želi da ima u svetu islamske saveznike koji nisu ekstremni, koji nisu teroristi. Prave blok Turska – Albanija – Bosna i Hercegovina – Kosovo. To je islamska zajednica velika, koja nije ekstremna, prozapadna je manje-više… Ta slika o mekoj islamskoj veri se radikalno menja, ali shvatiće Zapad veoma brzo da su im hrišćani najveća brana od širenja islama.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar