VAŽNIJI SU LJUDI OD TERITORIJA

VAŽNIJI SU LJUDI OD TERITORIJA


Prosečan građanin Srbije ne zna gde se nalazi Medveđa. Većinu da sada pitate, rekli bi vam da je to deo Preševske doline, u kojoj živi veliki procenat Albanaca, a nije. Ova opština jeste na jugu Srbije, ali je geografski odvojena od Bujanovca i Preševa.

Deli ih teritorija Kosova, vazdušnom linijom oko 50 kilometara, ali putem su udaljeni više od 200 kilometara. Iako pripada Koordinacionom centru za jug Srbije, ova opština sa 7.700 stanovnika u toj „celini“ verovatno se našla samo zbog blizine Kopnene zone bezbednosti i naslanjanja na administrativnu liniju s Kosovom. I, što je još važnije, u Medveđi živi svega sedam odsto Albanaca.

Malo je poznato da ovde nije bilo međuetničkih sukoba ni tokom rata, a i sada dva naroda žive u miru. I jedne i druge muče isti problemi, siromaštvo i nezaposlenost. Ipak, u kontekstu priče o razgraničenju pominjalo se da će za sever Kosova biti date sve tri opštine: Bujanovac, Preševo i Medveđa. Tek nedavno, bar u srpskim medijima, došlo se do revidiranja stava i objavljeno je da će za „autonomiju Srba na severu biti dat samo deo Preševa“.

S tim u vezi razgovaramo s pomoćnicom predsednika opštine Medveđa, Lemjom Đemom. Iako Albanka, ona smatra da razgraničenje nije dobra opcija ni za Beograd ni za Prištinu.

Sve češće se u javnosti pominje ideja da četiri opštine na Severu Kosova dobiju viši stepen autonomije, ali da Kosovu pripadne i deo Preševa, koje je deo Srbije. Da li bi to moglo da bude trajnije rešenje?

– Ta priča o razgraničenju je kao ideja za dnevne razgovore i spinovanja moguća, ali za realizaciju neostvariva. Takve ideje se ne uklapaju u procese koji vode ka evropskom putu, te ne bi mogle biti trajnije rešenje.

Ne vidite to kao neku vrstu kompromisa dve strane?

– Ne. Kompromisno rešenje je da težimo tome da svi građani, kako u Srbiji, tako i na Kosovu, imaju ista prava. Da se poštujemo i zajednički idemo ka boljitku, a ne da nam prioritet budu razgraničenja. Treba razgovarati o ljudima, a ne o teritorijama. Ljudski faktor je veoma bitan, taj potencijal treba da bude zadovoljen, a ne teritorije. Živimo u 21. veku, ljudski rod je prevazišao rasizam, a mi na Balkanu pričamo o manjinama i većinama. Treba mnogo da ulažemo u faktor mira i tolerancije, kako u Srbiji, tako na Kosovu. Za kompromisno rešenje najvažniji je faktor čovek, a ne granice, a još manje razmena teritorija.

Predsednik albanske Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi smatra da je Tačijev predlog o razgraničenju „maglovit i nekonkretan“ te da je trebalo da ga predloži Skupština Kosova. Ima li Tači legitimitet i političku snagu da to sprovede u delo i čitavu Preševsku dolinu prisajedini Kosovu?

– Predlog gospodina Tačija je i dalje na nivou ideje. Ne znam razlog što je to predložio. Ta ideja se ne uklapa u strategiju stabilizacije Balkana, pa zato verujem da takvi predlozi ne mogu da imaju podršku. A da bi se neka ideja razmatrala, neophodno je mnogo faktora da se analizira, i oni pozitivni i oni negativni, jer loše sagledavanje rizika, makar to bila i samo ideja, može da dovede do potpune destabilizacije regiona. To nikome nije potrebno, ni Srbima ni Albancima.

Kako druge Vaše kolege iz Preševa gledaju na te najave?

– Svako ima pravo na stav i mišljenje. Ima mnogo faktora koji utiču na buduće procese. Svet prolazi kroz globalizaciju, Balkan je na putu ka Evropskoj uniji. Na tom putu će biti svi oni koji žele taj pravac i doprinos boljitku. Politički lideri u Preševu, Bujanovcu i Medveđi su ljudi koji su dobili poverenje naroda i oni imaju legitimno pravo da se bore za svoje programe i ideje. Ja nisam politički lider i ovo je moj lični stav.

Šta bi se u toj novoj raspodeli promenilo za opštine Medveđu i Bujanovac?

– Ponavljam, ljudi su živa bića. Oni su ključni, a ne raspodele i teritorije. U takvim raspodelama svi gube, nema dobitnika. Moramo da radimo mnogo više na tome da stanovništvo bude zadovoljno u okviru postojećeg stanja. Treba da nastavimo da gajimo tradiciju dobrih međunacionalnih odnosa. Ima mnogo faktora s obe strane koji mogu da poremete odnose. Zašto je teško da želimo da se poštujemo, komuniciramo i zajednički razvijamo. Mislim da i mediji mogu mnogo da pomognu u stvaranju pozitivne klime. Ako se poboljša stopa zaposlenosti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ako se Albanci bez ikakvih predrasuda više uključe u rad državnih institucija, zašto bi onda i dalje imali težnje za promenama teritorija?

S kojim se još problemima suočava albanska nacionalna manjina?

– Albanci imaju mnoštvo problema. Prvo ta nedovoljna kvantitativna i kvalitativna participacija u državnim i javnim institucijama, ali i fiktivne adrese, nepriznavanje diploma, kao i mnogo drugih problema povodom zapošljavanja. Sa zvaničnim Beogradom treba permanentno da se radi na rešavanju toga, a u okviru Akcionog plana za nacionalne manjine.

Da li vas kao Albance s juga Srbije izveštavaju iz Beograda i Prištine dovoljno o tendencijama u okviru dijaloga?

– Možda ja nemam tačne informacije, ali mislim da ni Beograd ni Priština ne izveštavaju.

Ko je Lemja Đema?

Lemja Đema je rođena u Medveđi, ali je odrasla u Beogradu, od vrtića do srednje škole. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Prištini na srpskom jeziku. Otuda u njenom govoru akcenat s beogradskog asfalta. Udata je za Medveđana, s kojim ima troje dece. Pre politike imala je vrlo uspešnu karijeru. Bila je finansijski direktor „Energoinvesta“, najveće korporacije u bivšoj Jugoslaviji, radila je u Ujedinjenim nacijama, gde se bavila finansijama i prevođenjem na tri jezika, a jedno vreme bila je i generalni direktor Pošte i Telekoma Kosova. Tamošnji mediji su pisali da je u Prištini u odsustvu osuđena na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i da se čak na listi Interpola našla 2011. godine. Ona danas retko govori o tome, mada njoj bliski ljudi kažu da se radilo o političkom procesu. Zanimljivo je da živi u Tupalu, albanskom selu na jugu Srbije, odakle je rodom i lider Zajednice Albanaca u SAD Džim Đema. Ovaj istaknuti lobista, kažu, stric je Lemjinog supruga.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar