Doktor Arčibald i gospodin Rajs

Doktor Arčibald i gospodin Rajs


Roman „Arčibaldovo putovanje”, koji je nedavno objavljen u Beogradu, a čiji se autor potpisuje kao Angus Alasdir, ne otkriva da li je njegov junak zaista čuveni forenzičar Arčibald Rajs, a dodatnu misteriju stvara i poleđina korica knjige na kojoj se navodi da autor „pripada ljudima koji strogo paze na svoju privatnu sferu i nerado se eksponiraju u javnosti”

Intrigantan roman „Arčibaldovo putovanje” iz pera tajanstvenog Angusa Alasdira, predstavljen je nedavno u biblioteci „Milutin Bojić”, a kako su objasnili iz izdavačke kuće „Portalibris”, reč je „o krimi-istorijskoj priči delom zasnovanoj na mitovima koji dobijaju racionalna objašnjenja”.
Osim što čitalac ostaje uskraćen za odgovor da li je junak „romana u epizodama” zaista Arčibald Rajs, dodatnu misteriju oko naslova koji budi sve veću pažnju javnosti stvara i poleđina korica knjige na kojoj se navodi da autor „pripada ljudima koji strogo paze na svoju privatnu sferu i nerado se eksponiraju u javnosti”. Tako se Alasdir ni na jednoj od svoje četiri samostalne izložbe nije pojavio, a nekoliko književnih nagrada umesto njega primio je njegov prijatelj Vladimir Umeljić, srpski publicista i istraživač koji nekoliko decenija živi u Frankfurtu, gde je završio studije istorije i teologije.
– Na koricama knjige naveden sam kao njegov najbolji prijatelj, koji ga, eto, i zastupa pri javnim nastupima i koji je njegov prevodilac na srpski jezik. Taj status je uslovljen i činjenicom da Angus zna da nikada ne bih izneo u javnost bilo koju informaciju o njemu i delu koju on prethodno nije odobrio. Pitanja publike na promociji bila su slična vašim, svako je želeo da zna da li je to roman o Arčibaldu Rajsu, ali sam bio prinuđen da ostanem neodređen i molim za razumevanje jer moram da ispoštujem želju autora – kaže Umeljić za „Ekspres”.

Prelazak u pravoslavlje

Junak Alasdirovog pripovedanja je Arčibald, visokoobrazovani švajcarski kriminalista i lekar iz Lozane, naklonjen ne samo svom zavičaju već i Srbiji, iz koje potiče i njegova supruga. Radnja romana dešava se s početka 20. veka i odvija se širom Evrope. Poseban segment posvećen je Arčibaldovom boravku u Srbiji. Kako je opisano u knjizi, on prvi put dolazi u Srbiju 1903. godine i boravi u Kragujevcu da bi učestvovao u istrazi povodom ritualnog ubistva jedne devojke u jednom okolnom selu.
Istraga ovog nerazjašnjenog zločina je, navodno, toliko uticala na Arčibalda da je po povratku u Švajcarsku pokazivao znake duševnog poremećaja, čime je obrazložen i njegov iznenadni raskid veridbe i dugogodišnje veze sa aristokratkinjom Matildom fon Argau. Po drugom dolasku u Srbiju, švajcarski kriminalista se oženio Miljom Radošević, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Bogoljub, i izrodili su šestoro dece.
U drugom poglavlju opisan je Arčibaldov boravak na grčkom ostrvu Krit. Tamo je tražio tragove boravka svojih roditelja koji su 30 godina ranije kao arheolozi utvrđivali tačne lokacije čuvenog lavirinta u kojem je, prema grčkoj mitologiji, obitavao Minotaur, mitsko biće sa glavom bika i telom čoveka. Arčibaldovi roditelji su, navodno, nestali u ovom lavirintu, posle čega su proglašeni mrtvim.
Čitaoce je na nedavnom predstavljanju romana u Beogradu zanimalo koliko se ovi zanimljivi navodi iz „Arčibaldovg putovanja” mogu potkrepiti istorijskim istinama.
– Kao prvo, ovo je roman, i posmatrajte ga takvim, bez obzira na to što se autor očigledno oslanja na istorijske činjenice, ali teško je u ovom trenutku razlučiti šta su istorijske činjenice, a šta fikcija. I zato ne bih savetovao da se, na primer, epizoda u gružanskom selu Oplanići ili pak ona o Arčibaldovim roditeljima na Kritu odmah smatraju novim podacima iz biografije Arčibalda Rajsa – kaže Umeljić i citira šta je Angus Alasdir napisao u jednom eseju o književnosti o svom odnosu prema ravnoteži između književne fikcije i stvarnosti:
„Talenat je najveći dar jer, pored ostalog, omogućuje, uslovljava i zahteva – u izvesnom smislu jeretičku – skepsu u odnosu na samozadovoljnu tvrdnju svih (prolaznih) socijalno priznatih i brižno negovanih ‘autoriteta’, zatočenih u paukovoj mreži jednosmernog konformizma, da paralelni svetovi ne poseduju nikakav dokaz egzistencije, a kamoli nekakav zajednički, pa makar i najmanji sadržalac.”
Umeljić podseća da još nije poznato i da li je junak ovog romana zaista Arčibald Rajs, jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda, kojeg je zadužio svojim delom tokom Prvog svetskog rata.

Teško je u ovom trenutku razlučiti šta su istorijske činjenice, a šta fikcija, i ne bih savetovao da se epizoda u selu Oplanići ili ona o Arčibaldovim roditeljima na Kritu smatraju novim podacima iz biografije Arčibalda Rajsa, kaže za „Ekspres” istoričar Vladimir Umeljić

– Junak romana je, što odgovara istorijskim činjenicama o Rajsu, kriminalista i forenzičar, utemeljivač „Institut de police scientifique” u Lozani, ali za sve ostalo iz knjige nema garancije kojoj oblasti pripada – fantaziji ili stvarnosti. Ono što mogu da otkrijem, to je da će se Arčibaldov identitet obelodaniti u jednoj od sledećih knjiga, jer njih ima, koliko znam, četiri, i Angus to naziva „Arčibaldov tetralogos”. Imam dozvolu i da „Ekspresu” potvrdim da će njegov junak u sledećoj knjizi, u kojoj će biti razotkriven, zaista 1914. godine doći u Srbiju i vršiti forenzička ispitivanja srpskih žrtava austro-ugarske agresije – otkriva naš sagovornik.

Rajsov testament

Rodolfo Arčibald Rajs, poreklom Nemac, a državljanin Švajcarske, postao je doktor sa samo 22 godine. Bio je i publicista, profesor na univerzitetu, smatran je jednim od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je u Španiji, Srbiji, Luksemburgu, Rumuniji, Grčkoj, Francuskoj i Rusiji. Rajs je 1914. godine na poziv srpske vlade došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.

U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: „Treba nam jedan iskreni prijatelj, koji zna da posmatra. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli”. Tako je i učinio. Zajedno sa srpskom vojskom i narodom prošao je Krf, Solunski front, Kajmakčalan i sa Moravskom divizijom ušao u oslobođeni Beograd. Kao krunu svoje ljubavi prema srpskom narodu ostavio je testamentalni rukopis „Čujte Srbi – čuvajte se sebe”, koji je na francuskom jeziku otkucao na mašini 1. juna 1928, godinu dana pre smrti.
Rajs je za 15 godina, koliko je živeo u Srbiji, naučio ne samo srpski jezik već je duboko proniknuo u suštinu srpskog naroda kojem je posvetio svoju poslednju knjigu u kojoj piše o vrlinama i manama Srba, kao i o srpskoj inteligenciji, srpskoj omladini i srpskim političarima. Njegova analiza srpske političke klase je bezvremena i danas se može smatrati aktuelnom.
„Vaša srednjovekovna istorija i junaštvo stvorili su od vas ratnički narod. Kad ste se konačno oslobodili, naviknuti na borbu, posvetili ste se politici dušom i telom. Ali, po običaju ratnika koji se bore za vođu, politika je kod vas bila strančarenje, vezivanje za sudbinu jedne ličnosti, vođe ili grupe. Vaš narod je postao ljubitelj stranačkih borbi, tačnije svađa”, napisao je Rajs, o kojem se među Srbima danas malo ili nedovoljno zna.
– Po mom mišljenju, Rajs od strane malobrojnih nije zaboravljen, ali je apsolutno zapostavljen, a jedan je od srpskih velikana sa zapada iako nije Srbin. Ono što kod njega treba najviše da se ceni jeste njegova iskrenost kojoj je ostao veran do svoje smrti i koju je izrazio u knjizi „Čujte, Srbi”. On je za Srbe učinio epohalnu stvar u Prvom svetskom ratu, i tome se nedovoljno odaje počast, nedovoljno se kao društvo i država sećamo Rajsa – smatra Umeljić.
Ljubav prema Srbiji Rajs je iskazao i poslednjom željom koja mu je uslišena posle iznenadne smrti od srčanog udara 8. avgusta 1929. godine. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok mu je srce, po sopstvenoj želji, u urni odneto na Kajmakčalan.
– Njegovo srce je, koliko znam, bilo na najvišoj karauli na Kajmakčalanu. Kada su Bugari u Drugom svetskom ratu prešli granicu, oni su sve digli u vazduh i tada je sve to nestalo – priča Umeljić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar