DOMAĆE JE NAJGLEDANIJE: Srbi više vole Radašina od Ezela

DOMAĆE JE NAJGLEDANIJE: Srbi više vole Radašina od Ezela


Domaći filmovi i serije traženiji, a u konačnom zbiru bivaju i isplativiji

Iako se čini da imamo veliki izbor kanala, uzevši u obzir desetak domaćih, od kojih većina ima nacionalnu frekvenciju, i brojne kablovske, kao i da programski sadržaj u toj gomili može da zadovolji svačiji ukus, stalno se čuju kritike da na televiziji nema šta da se gleda.
Da nije sve tako relativno, potvrđuje Treći kanal RTS-a sa sjajnim dokumentarnim emisijama, evropskim filmovima, reportažama, intervjuima s domaćim i stranim sagovornicima iz sveta kulture, odličan izbor klasične muzike, kao i nekoliko odličnih stranih serija na RTS1 i RTS2, poput „Vikinga”, „Dauntonske opatije”, odličnih skandinavskih serija, Bi-Bi-Sijevih igranih mini-serija koje se emituju vikendom… Povremeno nas počaste i nekom filmskom premijerom na RTS1, ali je činjenica i da smo svakodnevno izloženi serijskim i filmskim reprizama. Sporta gotovo da i nema, sve je zakupljeno od kablovskih kanala. I opet se, izgleda, sve svodi na budžet koji su TV spremne ili u mogućnosti da izdvoje, a to neminovno utiče i na kvalitet programa.
Zašto je to tako, šta nam se uistinu nudi na TV kanalima, a šta narod voli da gleda, pokušali smo da saznamo od Nikole Popevića, urednika Filmskog i stranog serijskog programa na Javnom servisu, kao i od vrsnog novinara i publiciste Duška Bogdanovića.
Popević smatra da na domaćim televizijama filmska ponuda deluje haotično. Komercijalne televizije odustaju od stranih filmova kao nosača gledanosti i to za rezultat ima pomeranje termina u kasnije sate, svođenje na popunu programa i odsustvo uređivačke logike. Zanemaruju se klasifikacije pa filmovi s neprikladnim sadržajem idu u udarnim terminima. Što se serijskog programa tiče, ako zanemarimo tursku produkciju, ima svetlih primera, ali su retki i prečesto se repriziraju. Zbog toga se gledaoci okreću RTS-u, specijalizovanim kablovskim kanalima i drugim platformama. RTS ulaže maksimalne napore da održi kvalitet filmskog i serijskog programa, ali trebalo bi imati u vidu da je danas budžet skoro upola manji nego ranije, pa je i količina najskupljeg programa, a reč je o američkim blokbasterima, manja.

Ponuda solidna
Duško Bogdanović kaže da je TV ponuda vrlo razuđena i solidnog kvaliteta. Postoji, s tim u vezi, ogroman problem koji svaki pasionirani gledalac treba da prevaziđe kako bi saznao gde je šta i kada na programu, kao što su velika odstupanja od najavljene satnice. Kod nekih emitera se to graniči sa čistim bezobrazlukom u nipodašatavanjem gledalaca. On smatra da je ključni problem u ponudi RTS-a u lošem konstruisanju programske šeme. Drugi program RTS je za njegov ukus neuporedivo kvalitetniji i raznovrsniji od Prvog, i to godinama. Ističe i da nedostaju emisije debatnog karaktera. I da to ne važi samo za političke emisije već za svaki segment života, čiji bi odblesak morao biti na TV ekranima. Od politike, preko kulture, do sporta. Ovom društvu nedostaje dijalog, pravi, otvoreni, kulturni… demokratski! Ocenjujući šta naš narod više voli da gleda, domaće ili strane serije, on smatra da su to definitivno domaće, koje nažalost nisu zadovoljavajućeg kvaliteta. Ali i da baš to treba da bude izazov za kreatore programa da se publici ponudi najkvalitetniji inostrani program. I to u prajm tajmu. Jasno mu je da je to rizično, ali smatra da će se jednog dana pokazati kao prava odluka.

Narod voli rijalitije jer mu se oni nude, a nude mu se jer ih voli, što je začarani krug

Popević se slaže s tim da su domaće serije rado gledane, pa i one reprizirane. Turske serije pak upadljivo dominiraju među stranim serijskim programom, ali čini mu se da je u pitanju obmana, kao svojevremeno s južnoameričkim serijama, te da su ta kola već krenula nizbrdo. Zato je stav RTS-a da ne emituje telenovele i da stranim serijama dodatno ojačava RTS2. I da se RTS izdvaja raznolikošću ponude – da na kanalima Javnog servisa može da se nađe program sličan onome koji nude drugi, ali i još mnogo toga: klasični filmovi, strani, domaći i umetnički filmovi koje komercijalne televizije nemaju interes da prikažu, autorski dokumentarni, itd. I da to jeste uloga Javnog servisa, da osim zabave ponudi i nešto što ne može da se vidi bukvalno nigde, bar ne legalno. Ne treba smetnuti s uma ni to da je RTS posle Filmskog centra Srbije najveći investitor u srpsku filmsku industriju, bilo da se radi o snimanju serija i filmova, bilo da je reč o njihovom otkupu.

Dragan Nikolic - OtpisaniSigurna varijanta
Kada su posredi reprize domaćih serija na RTS-u, Bogdanović kaže da se tu ide na siguricu. Koliko god puta da se emituju „Otpisani”, publika će to sa uživanjem gledati. Ali on bi voleo da to učini u nekom adekvatnom terminu. Na Trećem programu, recimo. A na Prvom, posle Dnevnika, on želi da gleda „Most”, „Domovinu”, „Kuću od karata”, „Reja Donovana”, „Sopranose”… i da s nestrpljenjem čeka domaću seriju koja će biti na tom nivou. Siguran je da među našim stvaraocima ima takvog kapaciteta i da im zato treba dati šansu.
U trci za što kvalitetniji program s komercijalnim televizijama, Popević tvrdi da je RTS1 na istorijskom maksimumu, što pokazuje da zanimljiv i raznovrstan sadržaj odnosi prevagu nad jednoličnim zabavnim formatima, beskrajnim turskim serijama i vulgarnim rijaliti programima. I dodaje da je, kada je reč o konkurenciji sa serijskim i filmskim kablovskim kanalima, važno da gledaoci shvate da licencna prava za emitere, tzv. zemaljske televizije kakve su one s nacionalnom frekvencijom, najčešće dolaze poslednje i da je potrebno sačekati eksploataciju u bioskopu i na drugim platformama, naročito onima koje se plaćaju. Otuda pauza u odnosu na premijere u inostranstvu. Ma koliko kablovskih kanala bilo, sveukupna na komercijalni program orijentisana ponuda deluje ograničeno i daje RTS-u prostor da se izbori za svoje mesto. Mnogi su s tehnološkim napretkom i razvojem novih platformi najavljivali krah klasičnih televizija, ali ta jednoličnost u ponudi zapravo ojačava RTS.

Zarada od reklama
O tome koliko RTS košta proizvodnja jedne domaće serije, na primer „Nemanjića”, a koliko paket jedne sezone strane serije, recimo „Birmingenske bande”, i šta je u realizaciji i emitovanju isplativije, Popević ističe da se proizvodnja serije i otkup licence na ograničeni period suštinski razlikuju. Bitno je da gledaoci znaju da ovakav filmski i strani serijski program zarađuje novac od reklama u terminima u kojima se emituje. Kad je o proizvodnji reč, zavisi od veličine i cene projekta, tj. da li se radi o nekoj komediji ili epohi. RTS na domaćim serijama počne da zarađuje otprilike na trećem prikazivanju kad je reč o komedijama i na petom kad je reč o epohama. Dakle, osim što ulaže u filmsku industriju, RTS dugoročno ulaže i u svoju dalju produkciju, pogotovo programom koji može biti zanimljiv i gledaocima van Srbije.
Na temu rijalitija na nekoliko kanala s nacionalnom frekvencijom, Bogdanović misli da ih narod voli jer mu se nude i da mu se nude zato što ih voli, što je začarani krug. Ali da to ne sme da bude izgovor za vlasnike i menadžmente televizija s nacionalnom prohodnošću. Od njih se očekuje nešto drugo. Neka, uostalom, pročitaju svoje aplikacije REM kada su onomad tražili dozvole za rad. Tamo sve piše.
O tome da li idemo u korak sa svetom i aktuelnostima, ili kaskamo u prostoru i vremenu, Bogdanović tvrdi da nas i nema na tom putu i da smo veoma zaostali u idejama, TV izrazu, u biranju ljudi za ekran, demonstraciji obrazovanja, harizme…
I zaključuje da u poređenju s pojedinim regionalnim kanalima, a kao veliki navijač za sve što je naše, nevoljno priznaje da su drugi bolji od nas. Generalno i u detaljima. Tamo se televizijom bave ljudi koji se razumeju u taj posao. Ako jedna ekipa omane, stiže druga. Nema opuštanja. Ovde kao da neko ko mrzi televiziju bira ljude koji odlučuju ko će biti na ekranu. Ubi nas loša selekcija. Uz izuzetke dostojne poštovanja, a oni su odista tek izuzeci.

“SENKE NAD BALKANOM” VEĆ SLEDEĆEG VIKENDA

Popević ističe da filmom „Žrtvovanje piona” o slavnom šahisti Bobiju Fišeru 20. oktobra počinje ciklus visokobudžetnih biografskih filmova na RTS-u, a do Nove godine očekuje nas ciklus filmova Gorana Paskaljevića. U decembru gledaoce očekuje vrhunska serija „Tabu” s Tomom Hardijem, a onda ulazimo u praznični program, koji će biti jedan od najzanimljivijih do sada. Po završetku „Dauntonske opatije”, RTS će emitovati i novu seriju istih producenata „Džejmstaun”, a potom novi i stari „Tvin Piks”, „Medičijeve: Gospodari Firence” i još mnogo toga. A ekskluzivna vest je da će prva epizoda serije „Senke nad Balkanom” biti emitovana 22. oktobra na RTS1. Što se „Nemanjića” tiče, Popević poručuje da nastavimo da pratimo Javni servis i da ćemo sve saznati.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar